AUSTRIJANCI SU ZAUZELI SRBIJU, ALI NA LAZU NISU SMELI... Nisu kročili u ovaj deo Beograda! DOKTOROVA KULA bila je SLOBODNA TERITORIJA sve vreme rata!

Prva psihijatrijska ustanova na ovim prostorima otvorena je u Beogradu 1861. godine a tada se zvanično zvala Dom za s uma sišavše... Danas se nalazi na istom mestu i poznatija je kao Doktorova kula.

Doktorova kula nalazi se u ulici Kneza Miloša u okviru kompleksa Kliničkog centra Srbije. Zgrada je 1965. godine proglašena za spomenik kulture od velikog značaja. U NATO- bombardovanju 1999.godine teško je oštećena. Danas se u Doktorovoj kuli svakodnevno obavljaju jutarnji sastanci zaposlenih lekara. Tu se održavaju se kolegijumi, zaseda etički odbor, upravni odbor, izložbe radova pacijenata...

Istorijat

Prvi koji se zalagao  za otvaranje ovakve ustanove  bio je knez Mihajlo Obrenović. Kao veoma obrazovan čovek imao je prilike da putuje po svetu. Po uzoru na psihijatrijske bolnice koje je viđao po Francuskoj, želeo je da i  Beograd poseduje jedno takvo zdanje. Tako je celo brdo koje se zvalo Guberovac, zajedno sa Doktorovom kulom poklonio u svrhu otvaranja psihijatrijske ustanove, koje su u Evropi toga doba generalno bile jako retke. 

Na jednoj javnoj raspravi još 1837. ukazivalo se na potrebu za ovakvim mestom, kada je jedan čovek koji je imao znakove duševnog rastrojstva izvršio samoubistvo. Do tada se većina ljudi hospitalizovala u manastirima ili kućama daleko na obodu grada, koje su bile neka vrsta azila za bolesnike tog tipa.

Doktorova kula dobila je naziv po svom prvom stanovniku Vitu Romiti, lekaru kneza Miloša Obrenovića. Kada je doktor napustio Beograd, u ovom zdanju živeo je Bartolomeo Kunibert, poznat i kao istoričar Kneževine Srbije iz doba Obrenovića. Kuću je kasnije otkupio knez Miloš, a nasledio knez Mihajlo.

Foto: printscreen

Doktorova kula- srpska teritorija  i u vreme austrougarske okupacije

Prvi pacijent na lečenju bila je prostitutka Kata Radmanova, koja se nakon smrti muža odala tom poslu, zbog čega je javno bila osuđena na bičevanje. Bila je i prvi zabeleženi pacijent koji je pobegao iz bolnice. 

U domu je od 1880. do 1889. godine radio poznati lekar i pisac Laza Lazarevic. Jedan od lekara bio je i Svetozar Mašin, muž Drage Mašin,potonje kraljice.

Svakako njen najpoznatiji stanovnik bio je pisac Petar Kočić koji se tu sklonio nakon smrti sina i da, kako je tada znao da kaže ,,ne gleda austrougarsku vojsku,,. Umro je 1916. godine, može se reći na slobodnoj teritoriji, iako je Srbija tada bila pod okupacijom. Naime, u ovu zgradu austrijska čizma nikada nije zakoračila.

Tu su se za vreme Drugog svetskog rata skrivali i mnogi beogradski Jevreji, sve dok ih nacisti 1944. godine nisu pronašli i odveli na streljanje.

Ovo zdanje pominje se i u malo poznatom književnom delu pisca Lazara Komarčića ,, Jedan razoren um,,  u kome se govori o studentu sa znacima psihoze.