OVA BOLEST VODI U INVALIDITET, A ČINI VAM SE SAMO DA IMATE GRIP! Od sto obolelih, dvadeset ne ukapira opasnost

Sindrom hroničnog umora je ozbiljna bolest, koja je u rangu onkoloških bolesti i side

Po statističkim podacima 20 odsto pacijenata koji imaju sindrom hroničnog umora ostane u teškom stanju, čak i vezani za postelju. Ali, 40-60 odsto njih uz terapiju mogu da se vrate u pređašnje stanje i da normalno funkcionišu.    

Prema definiciji SZO i nekoliko svetskih udruženja to je umor koji traje duže od šest meseci, a po novom gledištu oko tri meseca.

- To je stanje kao da čovek stalno ima grip i vodi u invaliditet - kaže za portal Informer.rs prof.dr Branislav Milovanović, profesor interne medicine i kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije.

Foto: privatna arhiva

Foto:  

 

 

- Smatra se da je u osnovi metabolički poremećaj (imunog sistema, autonomnog nervnog sistema), dok se kod žena javljaju policistični jajnici, zatim bolesti štitne žlezde, preddijabetes (insulinska rezistencija). Takođe, kod 80 odsto pacijenata javlja se problem sa stomakom (iritabilni kolon) - ističe za portal Informer.rs prof.dr Milovanović, koji je član Radne grupe Evropske unije koja okuplja kliničare (23) koji se bave sindromom hroničnog umora.

On navodi da je puni naziv ove bolesti mijalgični (problem u mišićima) encefalomijelitis, kao i da postoji više teorija o uzrocima,mada se smatra da su u osnovi infekcije. 

 

Borba sa virusom

Pacijenti kažu da su prethodno imali virusnu infekciju koju nisu zalečili.

- Vrlo je bitna ta borba sa virusom. Ja kažem, naročito posle kovid infekcije da je potrebno i nekoliko meseci (ponekad i šest -sedam) da se pacijent oporavi. Ako se tada pacijent ne oporavi, onda upadne u novu bolest - upozorava prof.dr Milovanović.

On dodaje za portal Informer.rs da su po čitavom svetu počeli  da se otvaraju instituti za mitohondrije,  zato što se smatra da je u osnovi ove bolesti upravo oštećenje mitohondrija.

- Problem ove bolesti je postaviti dijagnozu, jer kada se uradi cela dijagnostika ne nađe se ništa. Razlog tome je što su promene na nivou ćelija. Jedina metodologija, koja može da ukaže o čemu se radi je testiranje funkcija autonomnog nervnog sistema- kaže naš sagovornik.

Profesor dr Milovanović je jedini kardiolog i ekspert za autonomni nervni sistem, koji se bavi sindromom hroničnog umora i postkovid sindromom vezanim za autonomni nervni sistem.

On ističe za portal Informer.rs da se kod određenog broja pacijenata (10-30 odsto) koji su preležali kovid javlja postkovid sindrom.

- Pacijent tada kaže da nema snage i energije. To je toliko teška bolest da kod 20 odsto pacijenata  dođe do takvog stanja da su bukvalno vezani za postelju, ne mogu ni da se istuširaju, kao što imaju dobre i loše dane- navodi prof.dr Milovanović.

 

Terapija

Pošto je sindrom hroničnog umora metabolički poremećaj, zatim imunog sistema i autonomnog nervnog sistema u čijoj osnovi je infekcija, mora da se daje svaka vrsta terapije koja deluje antizapaljenski i antivirusno.

- Takođe, sada se terapija više fokusira na lekove koji se koriste za oporavak mitohondrija u cilju proizvodnje energije. I, naravno to podrazumeva i lečenje organa koji su oštećeni. Zato moraju da se uključe sve specijalnosti - naglašava prof.dr Milovanović i podvlači da je najvažnije na vreme otići kod lekara.

 Bonus video: