• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/Sputnjik

19.04.2022

21:44 >> 22:17

NEVEROVATNO, naučnici otkrili Ciceronovu "Monetarnu krizu"! Rimski novčići POKAZALI šta je oduvek bio uzrok FINANSIJSKE KRIZE DRUŠTVA!

Pixabay

Vesti

NEVEROVATNO, naučnici otkrili Ciceronovu "Monetarnu krizu"! Rimski novčići POKAZALI šta je oduvek bio uzrok FINANSIJSKE KRIZE DRUŠTVA!

Podeli vest

Monetarna kriza koju Ciceron spominje u jednom od svojih eseja bila je tema mnogobrojnih debata među naučnicima, međutim arheolozi su uspeli da dokažu vezu između Ciceronovih redova, monetarne krize i Društvenog rata

Rimski državnik i filozof Ciceron pisao je o novčićima sa promenljivom vrednošću u svom eseju iz 44. godine pre nove ere. Vekovima kasnije, ovo kratko spominjanje podstaklo je dugogodišnju istorijsku debatu, na koju su odgovor dali upravo novčići.


Arheolog Kevin Bačer sa Univerziteta Vorvik, kaže kako su istoričari dugo vodili rasprave šta je Ciceron hteo da kaže u svom eseju kad je spominjao da je vrednost novca bila promenljiva i da nisu znali koliko vredi već u sledećem trenutku. Međutim, on veruje da su sada i odgonetnuli ovu misteriju.

Foto: Pixabay

 


Rimska država je bila na ivici bankrota 91. godine pre nove ere. Delimično zbog Društvenog rata koji je vođen protiv njihovih italijanskih saveznika, koji su želeli pravo da glasaju na rimskim izborima. Do 89. godine pre nove ere, Rim je bio zarobljen u dužničku krizu, a Ciceronov odlomak je sugerisao da ljudi gube poverenje u valutu.


„Ciceron je ispričao kako su rimski tribuni pristupili kolegijumu pretora da bi rešili krizu, pre nego što je Gracidijan preuzeo isključivu zaslugu za kolektivne napore“, objašnjava Bačer.
„Jedna teorija je da je Gracidijan fiksirao kurs između srebrnog denarijusa i bronzanog asa (čija je težina bila smanjena). Druga je da je smislio metod za otkrivanje lažnih denara i tako povratio veru u kovanice.“


„Nažalost, Ciceronov izbor reči je previše nejasan da bi istoričari mogli tačno da utvrde šta se dešavalo. Svrha njegovog pisanja o tome nije bila da osvetli monetarnu krizu, on je samo koristio situaciju da ilustruje slučaj rimskog sudije koji se loše ponašao preuzimajući zasluge za rad drugih".
U okviru projekta koji je u toku, Bučer i njegove kolege analizirali su sastav kovanica iskovanih tokom ovih godina. Koristili su minimalno invazivne tehnike uzorkovanja kako bi sprečili oštećenje dragocenih srebrnih relikvija, sa glavama bogova i rimskih vođa. One su prvi put uvedene kao valuta 211. godine pre nove ere.


Istraživači su otkrili da je pre 90. godine p.n.e, denar bio sastavljen od čistog srebra ali je taj kvalitet opao za 10 procenata samo pet godina kasnije.

Foto: Pixabay


„Denar je prvo pao na ispod 95 procenata, a zatim je ponovo pao i to na 90 procenata. Sa nekim kovanicama i do 86 procenata, što ukazuje na ozbiljnu krizu“, zaključuje arheolog sa Univerziteta u Liverpulu Metju Ponting.


Smanjenje vrednosti valute se podudara sa drugim dokazima o finansijskim poteškoćama, uključujući da je država preduzela neuobičajenu meru prodaje javnog zemljišta radi kupovine žitarica 89. godine pre nove ere.

Foto: Printscreen You Tube

 

Ogroman porast u proizvodnji novčića takođe se desio 90. godine pre nove ere. Činjenica koja govori u prilog tome je 2.372 kalupa za pravljenje novčića, što je u poređenju sa 677 iz prethodne godine i 841 pre dve, drastičan pad. Sve ovo je verovatno bilo izazvano time što je Rim finansirao Društveni rat.


U kasnijim godinama, rimska valuta je takođe oslabila tokom građanskog rata između Pompeja i Julija Cezara. Kada se Rim okrenuo daljim osvajanjima i oporezovanju građana kako bi osigurao svoju finansijsku stabilnost. Ali ova kriza nije mogla da se meri sa onom iz 87. godine pre nove ere.
„Ovo bi moglo biti značenje Ciceronovih reči: da je vrednost kovanog novca „bačena“ zato što niko nije mogao da bude siguran da li su denari koji su imali čisti ili ne“, kaže Bačer.

Foto: printscreen you tube Sava R.

 

Naučnici su zaključili da je u vreme objave Gracidijanovog edikta, standard finoće kovanica naglo porastao, a denari su vratili svoju pređašnju vrednost, piše „Nacionalna geografija“.

Društveni rat

Društveni rat čije ime potiče od latinskog bellum sociale, u prevodu znači - rat saveznika. Vođen između Rimske republike i nekoliko saveznika u Italiji od 91. do 87. godine p.n.e.
Italijanski saveznici su smatrali da ih treba tretirati kao i Rimljane, s obzirom na to da su uspostavili kulturne veze sa Rimljanima i da su im bili lojalni saveznici više od dva veka.

Rimljani su odbili njihove zahteve a situacija je eskalirala 91. godine p.n.e, što je dovelo do izbijanja rata.


Mnogi italijanski saveznici su na čelu sa Samnitima i Marsima, podigli pobunu protiv rimske vlasti. Većina etrurskih, umbrskih i latinskih saveznika nije se pridružila pobuni. Da bi okončali i sprečili buduće sukob, Rimljani su doneli zakone po kojima bi narodi i gradovi koji su ostali lojalni ili se predali Rimu dobili rimsko državljanstvo.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Ima li Zvezda novog Pavkova? Milojević iznenađen pitanjem
Crvena zvezda

Ima li Zvezda novog Pavkova? Milojević iznenađen pitanjem

Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević kaže da mu ne znači mnogo ta činjenica što se utakmica Crvena zvezda - Barselona igra 6. novembra, na datum kada je beogradski klub pre šest godina ostvario jednu od najvećih pobeda u eri posle Barija, protiv Liverpula na "Marakani" (2:0).

05.11.2024

14:25

Zabava

Umro u 36. godini sa 35 kila! Za beogradskog "princa sa asfalta" pričalo se da ima sidu i da ga je droga uništila
Kultura

Umro u 36. godini sa 35 kila! Za beogradskog "princa sa asfalta" pričalo se da ima sidu i da ga je droga uništila

Tri ulice u bivšim jugoslovenskim republikama nose njegovo ime, a od 2011. i plato ispred Doma omladine u Beogradu. Reč je o Milanu Mladenoviću, osnivaču grupe Ekatarina Velika. Napustio nas je 5. novembra 1994. godine, zbog posledica raka pankreasa, bolesti koja mu je dijagnostifikovana nekoliko meseci pre smrti. Do kraja je ostao prijatelj sa dvoje svojih kolega, jedan od njih, održao mu je posmrtni govor.

05.11.2024

12:46

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set