NEVEROVATNO, naučnici otkrili Ciceronovu "Monetarnu krizu"! Rimski novčići POKAZALI šta je oduvek bio uzrok FINANSIJSKE KRIZE DRUŠTVA!
Podeli vest
Monetarna kriza koju Ciceron spominje u jednom od svojih eseja bila je tema mnogobrojnih debata među naučnicima, međutim arheolozi su uspeli da dokažu vezu između Ciceronovih redova, monetarne krize i Društvenog rata
Rimski državnik i filozof Ciceron pisao je o novčićima sa promenljivom vrednošću u svom eseju iz 44. godine pre nove ere. Vekovima kasnije, ovo kratko spominjanje podstaklo je dugogodišnju istorijsku debatu, na koju su odgovor dali upravo novčići.
Policajci iz Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili su V. M. (1982), organizatora, i četiri pripadnika njegove organizovane kriminalne grupe zbog postojanja osnova sumnje da su malverzacijama na štetu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede protivpravno prisvojili 62.387.018 dinara
19.04.2022
20:34
Arheolog Kevin Bačer sa Univerziteta Vorvik, kaže kako su istoričari dugo vodili rasprave šta je Ciceron hteo da kaže u svom eseju kad je spominjao da je vrednost novca bila promenljiva i da nisu znali koliko vredi već u sledećem trenutku. Međutim, on veruje da su sada i odgonetnuli ovu misteriju.
Rimska država je bila na ivici bankrota 91. godine pre nove ere. Delimično zbog Društvenog rata koji je vođen protiv njihovih italijanskih saveznika, koji su želeli pravo da glasaju na rimskim izborima. Do 89. godine pre nove ere, Rim je bio zarobljen u dužničku krizu, a Ciceronov odlomak je sugerisao da ljudi gube poverenje u valutu.
„Ciceron je ispričao kako su rimski tribuni pristupili kolegijumu pretora da bi rešili krizu, pre nego što je Gracidijan preuzeo isključivu zaslugu za kolektivne napore“, objašnjava Bačer.
„Jedna teorija je da je Gracidijan fiksirao kurs između srebrnog denarijusa i bronzanog asa (čija je težina bila smanjena). Druga je da je smislio metod za otkrivanje lažnih denara i tako povratio veru u kovanice.“
„Nažalost, Ciceronov izbor reči je previše nejasan da bi istoričari mogli tačno da utvrde šta se dešavalo. Svrha njegovog pisanja o tome nije bila da osvetli monetarnu krizu, on je samo koristio situaciju da ilustruje slučaj rimskog sudije koji se loše ponašao preuzimajući zasluge za rad drugih".
U okviru projekta koji je u toku, Bučer i njegove kolege analizirali su sastav kovanica iskovanih tokom ovih godina. Koristili su minimalno invazivne tehnike uzorkovanja kako bi sprečili oštećenje dragocenih srebrnih relikvija, sa glavama bogova i rimskih vođa. One su prvi put uvedene kao valuta 211. godine pre nove ere.
Istraživači su otkrili da je pre 90. godine p.n.e, denar bio sastavljen od čistog srebra ali je taj kvalitet opao za 10 procenata samo pet godina kasnije.
„Denar je prvo pao na ispod 95 procenata, a zatim je ponovo pao i to na 90 procenata. Sa nekim kovanicama i do 86 procenata, što ukazuje na ozbiljnu krizu“, zaključuje arheolog sa Univerziteta u Liverpulu Metju Ponting.
Smanjenje vrednosti valute se podudara sa drugim dokazima o finansijskim poteškoćama, uključujući da je država preduzela neuobičajenu meru prodaje javnog zemljišta radi kupovine žitarica 89. godine pre nove ere.
Ogroman porast u proizvodnji novčića takođe se desio 90. godine pre nove ere. Činjenica koja govori u prilog tome je 2.372 kalupa za pravljenje novčića, što je u poređenju sa 677 iz prethodne godine i 841 pre dve, drastičan pad. Sve ovo je verovatno bilo izazvano time što je Rim finansirao Društveni rat.
U kasnijim godinama, rimska valuta je takođe oslabila tokom građanskog rata između Pompeja i Julija Cezara. Kada se Rim okrenuo daljim osvajanjima i oporezovanju građana kako bi osigurao svoju finansijsku stabilnost. Ali ova kriza nije mogla da se meri sa onom iz 87. godine pre nove ere.
„Ovo bi moglo biti značenje Ciceronovih reči: da je vrednost kovanog novca „bačena“ zato što niko nije mogao da bude siguran da li su denari koji su imali čisti ili ne“, kaže Bačer.
Naučnici su zaključili da je u vreme objave Gracidijanovog edikta, standard finoće kovanica naglo porastao, a denari su vratili svoju pređašnju vrednost, piše „Nacionalna geografija“.
Društveni rat
Društveni rat čije ime potiče od latinskog bellum sociale, u prevodu znači - rat saveznika. Vođen između Rimske republike i nekoliko saveznika u Italiji od 91. do 87. godine p.n.e.
Italijanski saveznici su smatrali da ih treba tretirati kao i Rimljane, s obzirom na to da su uspostavili kulturne veze sa Rimljanima i da su im bili lojalni saveznici više od dva veka.
Rimljani su odbili njihove zahteve a situacija je eskalirala 91. godine p.n.e, što je dovelo do izbijanja rata.
Mnogi italijanski saveznici su na čelu sa Samnitima i Marsima, podigli pobunu protiv rimske vlasti. Većina etrurskih, umbrskih i latinskih saveznika nije se pridružila pobuni. Da bi okončali i sprečili buduće sukob, Rimljani su doneli zakone po kojima bi narodi i gradovi koji su ostali lojalni ili se predali Rimu dobili rimsko državljanstvo.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Policajci iz Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili su V. M. (1982), organizatora, i četiri pripadnika njegove organizovane kriminalne grupe zbog postojanja osnova sumnje da su malverzacijama na štetu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede protivpravno prisvojili 62.387.018 dinara
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije i poslanik Borislav Novaković, poznat po nasilnom ponašanju, sada tvrdi da je ostavka ministra građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Gorana Vesića licemerje, iako su je sve vreme tražili, dok istovremeno pravda tragedije koje su se desile u diskoteci Kontrast i kafiću Laundž.
Predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević sastao se danas u Šangaju sa premijerom Narodne Republike Kine Li Ćijangom, sa kojim je potvrdio čelično prijateljstvo dve zemlje.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Devojčice Valentina (10) i Sara Firić (6), kao i njihov deda Đorđe Firić (53) koji su tragično nastradali u Novom Sadu, danas su sahranjeni na Donjem Šanačkom groblju u Kovilju. Opelo je služilo sedam sveštenika.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala UKP uhapsili juče četiri lica, dok se za jednim licem intezivno traga, za koja se osnovano sumnja da su kao pripadnici Kavačkog klana, vršili praćenje i pripremali ubistvo Luke Bojovića.
Povređeni na železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su kritični, a lekari se bore za njihov život! Podršku pružamo i članovima porodice koji bukvalno borave u holu bolnice!
Jesenji raspust za učenike osnovnih i srednjih škola, prvi od početka školske godine, počinje u ponedeljak 11. novembra i formalno će trajati dva dana!
Popularna aplikacija za kupovinu raznih predmeta "Temu", pored niza poskupljenja i marketinških trikova, iznedrila je još jedan. Kupite dva proizvoda i dobijete 27.180 kupona.
Nikola Rađenović (40) iz Kragujevca, koji je za punoletstvo dobio Fiću, a vozi ga i danas svuda po svetu za Informer otkriva kako mu je an putovanjima sa starim automobilom, koji je sređen kao da je nov.
Fudbaleri Crvene zvezde sutra dočekuju Barselonu (RTS 1, Arena 1 premijum 21.00) u 4. kolu Lige šampiona, pa se tim povodom medijima obratio trener Vladan Milojević.
Fudbaler Crvene zvezde Andrija Maksimović na konferenciji za medije uoči utakmice sa Barselonom u 4. kolu Lige šampiona izjavio je da je pun samopouzdanja i tom prilikom je poručio da će sutra dokazati da je bolji igrač od Lamina Jamala!
Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević imao je burnu reakciju nakon jednog pitanja na konferenciji za medije pred Barselonu. Iskusnog stručnjaka novinari su pitali da li je možda rasterećen pred utakmicu sa slavnim Kataloncima, odnosno, da li nema očekivanja od tog duela.
Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević kaže da mu ne znači mnogo ta činjenica što se utakmica Crvena zvezda - Barselona igra 6. novembra, na datum kada je beogradski klub pre šest godina ostvario jednu od najvećih pobeda u eri posle Barija, protiv Liverpula na "Marakani" (2:0).
Tri ulice u bivšim jugoslovenskim republikama nose njegovo ime, a od 2011. i plato ispred Doma omladine u Beogradu. Reč je o Milanu Mladenoviću, osnivaču grupe Ekatarina Velika. Napustio nas je 5. novembra 1994. godine, zbog posledica raka pankreasa, bolesti koja mu je dijagnostifikovana nekoliko meseci pre smrti. Do kraja je ostao prijatelj sa dvoje svojih kolega, jedan od njih, održao mu je posmrtni govor.
Nakit za sezonu jesen/zima karakteriše maksimalizam, od krupnih srebrnih komada do šarenih privezaka i narukvica, sve u stilu koji ne poznaje izvinjenja.
Merkur, planeta komunikacije, ušao je u Strelca, gde će dalovati na sve znakove, a najviše na Strelčeve, Ovnove i Lavove. Merkur u Strelcu donosi povoljne vesti za navedena tri znaka, a njegove potencijale treba koristiti do 26. novembra jer tada kreće retrogradno, pa ćemo od njega imati manje koristi.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.