HOĆETE DA SE UDATE ILI OŽENITE? Trk na ova tri mesta u Srbiji!

Među onima koji posećuju tri manastira u Srbiji ima aktivnih vernika, ali i onih kojima su molitve na ovim mestima jedina nada za pronalazak bračnog partnera...

Manastir Rukumija

Ako krenete putem Požarevac – Kostolac, naići ćete na selo Bradarac. U njemu vekovima stoji manastir Rukumija, za koje su vezane mnogobrojne legende. Ne postoje validni pisani izvori kada je manastir izgrađen, a ni ko je bio njegov ktitor. Pretpostavlja se da je manastir izgradio kralj Milutin, drugi pak govore da je ktitor bio knez Lazar. Treća teorija vodi čak i do vremena kada su ovim krajevima vladali Rimljani. U blizini manastira su ostaci rimskog grada Viminacijuma na čijim zidovima su pronađeni naslikani krstovi. 

Za vreme Prvog srpskog ustanka Turci su iz odmazde spalili manstir. Dolaskom dinastije Obrenović na vlast, manastir je obnovljen. Tačnije Miloš Obrenović zaslužan je najviše za obnovu svetinje. Rukumija je tada bila crkva jer u blizini nije bilo druigih crkava gde bi narod dolazio. Crkvu je posvetio prenosu moštiju svetog oca Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, inače svojoj krsnoj slavi.

Foto: Informer

Istorija manastira vezana je za legendu o nesrećnoj devojci Jelici. O nastanku Rukumije postoji legenda, opevana u narodnoj epskoj pesmi ,,Bog nikom dužan ne ostaje” koju je zapisao Vuk Stefanović Karadzić.Pesma govori o devojci Jelici koju su braća Pavle i Radule, jako voleli što je izazvalo ljubovoru Pavlove supruge, Pavlovice. Jelica jedan dan dobija od braće na poklon srebrne noževe i njena snaja tada odlučuje da napakosti devojci. Ubija Pavlovog konja, potom sokola i na kraju sopstveno dete, i za to okrivljuje Jelicu.

Sirota Jelica nije mogla da dokaže da nije kriva pa je rekla bratu da, ukoliko joj ne veruje, može slobodno da je rastrgne konjima na repove, što je Pavle i učinio. Na mestu gde su joj pale ruke, brada, oči i ona sama, nastali su manastiri Rukumija, Bradača, Sestroljin i Zaova. 

Koliko u ovoj legendi ima istine, ne znamo zasigurno, ali zato je da je putopisac Josif Veselić 1861. godine zapisao da se u manastiru zaista nalazi  neka svetinja ili upravo ruka od neke svetinje. Ruka je stajala u manastiru sve do Prvog svetskog rata, kada Bugari zauzimaju over krajeve, a onda joj se gubi svaki trag.

Danas je manastir veoma popularan i u njemu se svakodnevno uznose molitve za zdravlje i brak. Na molitvama se okupljaju uglavnom neoženjeni momci i neudate devojke. Broj onih kojima su molitve pomogle je veliki, a upravo ovde mnogi supronašli svoju srodnu dušu.

Manastir Gornjak

Do ovog manastira stiže se veoma jednostavno. Od Požarevca je udaljen 65 kilometara, a od Petrovca na Mlavi  nešto manje od 20 kilometara. Nalazi se u Gornjačkoj klisuri (poznatijoj kao Kapija Homolja) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. Naziv je dobio po vrsti vetra koji ovde duva i koji se naziva imenom gornjak.

Manastir je zadužbina kneza Lazara, a podignut je između 1379. i 1381. godine. Posle konačnog pada srpske države 1459. godine, pod tursku vlast Gornjak je doživljavao velika razaranja i obnavljanja. Zna se da je u turskom periodu dva puta razaran i obnavljan. Najtežu sudbinu Gornjak je doživeo za vreme Drugog svetskog rata kada su ga Nemci spalili. Tada su uništene mnoge dragocenosti koje je čuvao (povelja kneza Lazara, barjak cara Dušana i drugo). Po oslobođenju obnovljen je i dozidan. Jedno vreme manastir je bio pod upravom Jugoslovenske narodne aromije (JNA) dok 1953.godine nije vraćen Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Ovde je svojevremeno boravio i poznati srpski pesnik Đura Jakšić koji manastiru posvetio tri pesme - Put u Gornjak, Noć u Gornjaku i Veče.

Foto: manastiri.rs

Zanimljivosti vezane za manastir Gornjak su mnogobrojne.

Prva legenda govori o jednoj vrlo bitnoj pojavi, a u to se možete uveriti kada prvi put krenete putem ka manastiru. Učiniće vam se da reka Mlava ne teče, uzevši u obzir da se žubor vode ne čuje i da vlada tišina. Narodno predanje o ovoj pojavi koju nazivaju  i voda koja ćuti govori da je na ovom mestu glasnik javio narodu da je srpska vojska izgubila bitku na Kosovu, pa je sve zamuklo, čak i reka na tom mestu.

Svakako treba napomenuti da se svakog 6.maja, na Đurđevdan, pojavljuje voda koja se sliva do jedne uvale gde je ljudi kasnije skupljaju kašikama. Veruje se da su ovo suze monaha Grigorija Sinaita koji je se u ovom manastiru davno podvizavao i čije mošti danas počivaju u manastiru. Ova voda je lekovita, naročito kod bolesti očiju.

Ovaj manastir donosi sreću u braku pa se često može videti različito prstenje ostavljeno kao dar manastiru.

Manastir Voljavča

Nalazi se u selu Bresnica pored Čačka. Prema predanju manastir je podigao Arsenije III Čarnojević koji je prilikom Velike seobe Srba 1690. sa prostora Kosova i Metohije zastao da se odmori na ovom mestu. Tu je na temeljima neke ranije bogomolje,za koju se ne zna ko je i kada podigao, pričestio narod.

Kada su Turci stigli u ove krajeve od manastira je ostao samo kamen iz kojeg je tekla voda kojom se narod lečio od bolesti. Tek u vreme kneza Miloša podignuta je skromna crkva brvnara, danas jedna od najstarijih u Srbiji. Posebnom uredbom knez Miloš je uredio da se tu održava trodnevni skupni dan takozvano Prokoplje u čast svetog Prokopija, kome je i posvećena ova neobična crkva. Nova crkva posvećena je svetoj Paraskevi i datira iz 1965.godine.

U ovom manastiru postoji veliki broj delića moštiju nepoznatih svetitelja, a pretpostavlja se da se medju njima nalaze i delovi moštiju svetog Prokopija, sudeći po isceljenjima koja se ovde dešavaju. Kako je ovaj svetitelj poznat po molitvama za brak, nije neobično što se u ovom manastiru leti okupi veliki broj ljudi, koji neretko dolaze i iz inostranstva.