NIJE VIŠE "PIŠI KAO ŠTO GOVORIŠ" VEĆ "PIŠI KAO ŠTO TREBA"! Lingvista objašnjava NAJVEĆE jezičke dileme

Ovih dana sve češće se objavljuju top-liste pravopisnih, gramatičkih, leksičkih grešaka. Organizuju su diskusije o toj temi, a jedan lingvista je zaključio da više ne treba primenjivati maksimu "piši kao što govoriš" već "piši kao što treba"

"Odmaramo", sigurno su vam govorili tokom prazničnih dana. A, šta odmaraju – dušu, glavu, telo? Zaboravili su na povratni glagol, inače bi tačno izrazili šta žele. Krenu li da objašnjavaju šta treba da rade upadaju u jednu od najvećih jezičkih zamki, promenu glagola "treba" po licima.

- Imamo vrlo često greške kao što su 'ja bi da radim' odnosno trebalo bi reći 'ja bih da radim'. 'Mi bi došli kod vas na kafu', a treba da kažu 'mi bismo došli' - kaže dr Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU.

Foto: Shutterstock

Greške

Postoji mnogo razloga zbog kojih grešimo u govoru, a nekih nismo ni svesni. Recimo zašto je upitno "jel" bukvalno proteralo uzročni veznik "jer".

- To je iz razloga lakoće izgovora, zato se dešava zbog palatalnih suglasnika, ova greška. Interesantna vrsta grešaka, koja nije očigledna u prvom planu, ali koristi se kao vrlo važno pragmatično sredstvo, za uveravanje – kada političari kažu 'Srbija će da radi', to ima mnogo veću težinu nego kada kažu – 'Srbija će raditi' - rekla je dr Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU.

Prst krivice često se upire u medije i odsustvo lektora. Koliko su potrebni, najbolje govore njihova iskustva.

- Muka sa brojevima, to mi strahovito smeta, ne mogu da razumem da neko ne zna da je – dva su došla, dvadeset dva su došla, dvadeset dva miliona dvesta dvadeset dva su došla. Ne, kako odete od dva, dvadeset dva je došlo - rekla je Jelena Dubajić Pantić, lektorka u RTS-u.

Foto: Tanjug

Uticaj stranih jezika

Razlog grešaka je i uticaj stranih jezika, birokratskog rečnika. Beležimo i pravu jezičku epidemiju predloga "za".

Dr Marina Nikolić odgovara na pitanje kako vidi rešenje.

- Više učenja u osnovnoj školi jezičke kulture, manje gramatičkih sadržaja, više praktičnog sadržaja kako bismo se vešto snalazili u sopstvenom jeziku i da se osećamo sigurno u sopstvenom jeziku - kaže Nikolićeva.

Sa televizijskih ekrana svi očekuju pravilan govor koji će otkloniti jezičke nedoumice, a koliko je tih nedoumica najbolje svedoče ekrani kompjutera i telefona na kojima su često ukucana imena sajtova koji nude rešenja.

Primera radi, samo jedna Instagram stranica koja se bavi jezičkim dilemama ima više od 200.000 pratilaca.

Bonus video: