MAJMUNSKE BOGINJE SVE BLIŽE SRBIJI! Misteriozna bolest se širi Evropom, a evo kojih 10 stvari bi trebalo DA ZNATE o njoj!

Koronavirus, pa misteriozni hepatitis, a sada širom Evrope stižu zabrinjavajuće informacije o masovnom širenju - majmunskih boginja! Zabrinutost su izrazili i čelni ljudi Svetske zdravstvene organizacije, pošto su slučajevi za samo par nedelja već registrovani u desetak evropskih zemalja

- U vreme kada ulazimo u letnju sezonu -– sa okupljanjima, festivalima i izlascima, strahujem da se ubrzava prenos - rekao je direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu – Hans Kluge.

Obični ljudi u našim krajevima verovatno nikada nisu ni čuli za ovu bolest, ali je ona ipak već decenijama poznata epidemiolozima, mada se smatralo da je uglavnom ograničena na prostor Afrike.

Ovo su deset stvari koje morate da znate o majmunskim boginjama.

1. Šta i kako

Stručnjaci su objasnili da su majmunske boginje virus, odnosno virusna zoonoza, koji se sa životinja prenosi na ljude. Prvi put je otkrivena još 1958. godine kod majmuna, pa je otuda i došao sam naziv bolesti.

Majmunske boginje su isti član porodice kao i male boginje. Manje su zarazne od malih boginja i uzrokuju manje slučajeva teške bolesti. U ovu porodicu spadaju i velike boginje.

Foto: Russell Regner/CDC via

2. Odakle

Slučajevi su se do sada sporadično pojavljivali uglavnom u Centralnoj i Zapadnoj Africi, u tropskim krajevima, i to prvo kod glodara i primata. Prvi slučaj kod ljudi registrovan je 1970. kod deteta u Kongu i od tada su slučajevi bolesti većinom prijavljivani u ruralnim i prašumskim područjima Konga i Zapadne Afrike.

Prvi slučaj izvan Afrike prijavljen je 2003. godine u SAD.

3. Simptomi

Postoje praktično dve faze bolesti. U prvoj fazi, koja traje do pet dana, javljaju se groznica, jaka glavobolja, oticanje limfnih čvorova, bol u leđima i mišićima, malaksalost. U drugoj, koja se naziva erupcija, na koži se pojavljuju osipi, najčešće na licu i ekstremitetima. Osip se pretvara u plikove, koji kasnije prelaze u lezije i kraste. Broj lezija varira: od dve-tri do nekoliko hiljada. Kraste se suše i otpadaju.

Period od infekcije do pojave prvih simptoma je od pet do 13 dana, ali može da bude čak i tri nedelje.

Foto: Pixabay

4. Terapija

Ne postoje ni specifična vakcina, ni terapija za lečenje majmunskih boginja. Ipak, istraživanja su pokazala da je vakcina protiv velikih i malih boginja u 85 odsto slučajeva efikasna u prevenciji te bolesti. Oni koji su rođeni pre 1978. u našem regionu su primili vakcinu protiv velikih boginja, dok su mlađe osobe potencijalno podložne ukoliko bi stupile u kontakt sa zaraženim. Lečenje podrazumeva samo ublažavanje simptoma kako bi se sprečile dugoročne posledice. Pacijenti treba da uzimaju više tečnosti i hrane.

5. Prenošenje

Infekciju prenose zaražene životinje, ali je sada moguće i sa čoveka na čoveka. Konzumiranje mesa zaraženih životinja je, takođe, faktor rizika.

Među ljudima se prenosi u bliskom kontaktu, direktno od zaražene osobe ili predmeta koje je ona koristila.

- Prvenstveno se prenosi kapljičnim putem - poručuju iz SZO.

Španski i britanski stručnjaci, koji imaju najviše obolelih, tvrde da se virus ne prenosi tako lako među ljudima.

Najvažnija prevencija je izbegavanje kontakta za zaraženim osobama, kao i redovno pranje ruku.

Foto: Shutterstock

6. Istorija

Prvi slučaj majmunskih boginja zabeležen je 7. maja ove godine u Velikoj Britaniji. Prvi pacijent putovao je u Nigeriju, gde se veruje da je inficiran, pre nego što se vratio u Englesku. I virus je krenuo da se širi svetom. Slučajevi majmunskih boginja zabeleženi su u SAD, Kanadi, Australiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Portugalu, Grčkoj, Švedskoj...

Ipak, ohrabruju podaci da za sada nije bilo težih slučajeva i da su svi posle 10-15 dana ozdravili.

7. Sojevi

Stručnjaci tvrde da je otkriveno više sojeva majmunskih groznica, ali da su dva glavna - kongo i zapadnoafrički soj. Kongo soj je teži oblik i ima stopu smrtnosti od deset odsto, dok je zapadnoafrički blaža varijanta, sa stopom smrtnosti od jedan odsto.

Slučajevi koji su registrovani prethodnih nedelja u Evropi pripadaju zapadnoafričkom soju.

8. Misterija

U upozorenju Agencije za zdravstvenu sigurnost Velike Britanije istaknuto je da su nedavni slučajevi bili pretežno među muškarcima koji su se identifikovali kao homoseksualci, biseksualci ili muškarci koji imaju seks s muškarcima, te im se savetuje da budu svesni toga, navodi Rojters.

Foto: Pixabay

I španska istraživanja su donela slične rezultate. Oboleli su uglavnom mlađi ljudi, u velikoj većini muškarci, a kod onih koji ne spadaju u grupu homoseksualaca, radi se o muškarcima koji su imali, kako je saopšteno, "seksualne usluge visokog rizika".

9. Epidemije

Prvi slučaj van Afrike zabeležen je 2003. u SAD kada je od majmunske groznice obolela 81 osoba. Međutim, nije bilo smrtnih slučajeva. Tokom 2017. u Nigeriji je došlo do najvećeg širenja bolesti, imali su 172 zaraženih, od kojih su 75 odsto bili muškarci između 21 i 40 godina. A zašto je baš sada došlo do širenja van Afrike? Jedan od mogućih scenarija koji stoji iza porasta slučajeva je povećano putovanje kako se ukidaju ograničenja zbog kovida 19.

10. Trajanje

Fabijan Lenderc iz nemačkog instituta “Robert Koh” nazvao je ove slučajeve vrstom epidemije, ali je ocenio da ne bi trebalo da traje dugo.

- Slučajevi su izolovani, imamo konatkte praćenja i postoje lekovi i efikasne vakcine koje se mogu koristiti ako bude bilo potrebno - dodao je on.

Kobna sauna u Madridu

Samo u španskoj prestonici Madridu je registrovano više od 20 slučajeva, a najveći deo povezan je sa saunom koju je ministarstvo zdravlja kasnije zatvorilo. Kako su utvrdili epidemiolozi, većina slučajeva je imala neke veze sa saunom, bilo da se radilo o korisnicima objekta ili zaposlenima.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.