DA NISAM KONKURISAO ZA STAMBENI KREDIT, NE BIH SAZNAO DA SAM BOLESTAN! Šok priča inženjera iz Beograda!

Dobrivoje Stepanović (48) iz Beograda, inženjer elektrotehnike koji radi u mobilnoj kompaniji, 2015. godine dobio je dijagnozu akutne mijeloidne leukemije

Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije nalazi se u Institutu davalaca krvi Srbije. Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije broji, svega oko 10.000 davalaca i potrebno je  da taj broj bude mnogo veži, jer je nekim pacijentima to jedina šansa da prežive.

Pacijentima koji imaju leukemiju, aplastičnu anemiju, imunu deficijenciju ili urođeni poremećaj metabolizma često je jedini put ka izlečenju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Nažalost, samo 30 odsto njih ima podudarnog davaoca u okviru svoje porodice. Za ostale, druga opcija su nesrodni davaoci, upisani u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije.

Foto: privatna arhiva

Davalac bira način davanja matičnih ćelija

- Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je jedini put za izlečenje za mnoga hematološka oboljenja, bolesti imunog sistema i metabolizma. Jedini lek za ove bolesnike su matične ćelije hematopoeze.  Sama procedura da se pristupi Registru je jednostavna, popuni se upitnik i da se mali uzorak krvi, kao za krvnu sliku- kaže za portal Informer.rs dr Glorija Blagojević, šef Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze u okviru Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Ona dodaje da ukoliko se dogodi da ste sa nekim od bolesnika podudarni, ide se u dalju proceduru, to jest na detaljan medicinski pregled. 

- U današnje vreme matične ćelije se prikupljaju iz periferne krvi, nalik klasičnom davanju krvi. I nije bolno. Osim toga, tako se ne narušava imuni sistem, ne postajete anemični  i ne možete da se zarazite krvlju prenosivim bolestima. Zato pozivam sve mlade ljude od 18. do 45. godina koji nemaju teške bolesti srca, pluća i  bubrega, teža autoimuna oboljenja i malignitete da se priključe našem Registrui  da stignemo do cilja od 100.000 davalaca - podvlači dr Blagojević.

Prema njenim rečima, Srbija je deo Svetskog registra od 2012. godine i zahvaljujući tome do sada je urađeno 213 nesrodnih transplantacija.

- Ali, sa rastom Nacionalnog registra povećava se mogućnost i skraćuje vreme za traženje podudarnog odgovarajućeg davaoca. Dok Svetski registar ima  preko 40 miliona davalaca u ovom trenutku, mi imamo 10.000 davalaca. Pokazano je da je uspešnost transpantacije bolja ukoliko su davalac i bolesnik sa istog područja. Takođe, vreme potrebno za traženje odgovarajućeg davaoca je mnogo kraće - ističe dr Blagojević. 

Inače, davalac sam bira način na koji će dati matične ćelije. 

- Osim ove bezbolne procedure, postoji i druga bolna koja se izvodi u opštoj kratkotrajnoj  anesteziji. Oni koji se boje igle mogu da daju matične ćelije iz kostne srži - objašnjava dr Blagojević.

Foto: privatna arhiva

Nema rizika za davaoce

Prema rečima, prof. dr Dragane Vujić iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta ''Dr Vukan Čupić'' davanje matičnih ćelija je u potpunosti bezbedno za davaoca. 

- Tokom procedure ne postoji rizik, koji se prenosi putem krvi. Najbolji trenutak tokom procesa uzimanja matičnih ćelija hematopoeze je ubacivanje braunila u obe ruke. Pomoću njih se uzima krv, koja ulazi u mašinu kako bi se obradila. Mi tokom procesa odvajamo samo ćelije koje su važne za transplantaciju, dok s ostale ćelije krvi vraćaju preko druge vene davaocu - objašnjava prof.dr Vujić.

Ona dodaje da ceo proces vremenski traje od dva do šest sati, ali to zavisi i od telesne mase pacijenta i broja ćelija koje treba da se prikupe. Nakon toga davalac ostaje par sati u bolnici kako bi se povratilo njegovo zdravstveno stanje.

 

 

Foto: privatna arhiva

Dijagnoza iz ''vedra neba''

Dobrivoje Stepanović (48) iz Beograda inženjer elektrotehnike koji radi u mobilnom operateru, 2015. godine dobio je dijagnozu akutne mijeloidne leukemije.

- To je ''došlo iz vedra neba''. Uzrok se ne zna - kaže za portal Informer.rs Stepanović.

On je za svoju bolest saznao, na gotovo filmski način.

- U to vreme konkurisao za stambeni kredit i radio sam redovne analize krvne slike, koje su neophodne da bi se obezbedilo životno osiguranje. Jedan od parametara krvne slike nije bio u okviru standardnih vrednosti i cenzor za osiguranje je zatražio dodatni pregled i mišljenje hematologa - kaže naš sagovornik.

Hematolog je uradio i dodatne analize i nažalost postavio je dijagnozu.

- Jednog dana sam mislio da sam potpuno zdrav čovek, a posle dva dana sam bio u bolnici na lečenju - kaže Stepanović dodajući da se nerado priseća tih dana.

U to vreme je već bio oženjen i imao je dva deteta koja su tada  imali oko 12. i 10. godina.

- Čovek najpre ne zna da li je dobio dijagnozu ili presudu. Onda sam na internetu izguglao i saznao da sa tom bolešću može da se preživi, što mi je dalo nadu da ima smisla boriti se - navodi naš sagovornik.

Foto: privatna arhiva

''Vađenje iz blata''

Stepanović kaže da se lečenje sastoji iz više ciklusa tradicionalnih hemioterapija, u trajanju od mesec dana, nakon čega se čeka da prođe nedelju-dve dana da čovek malo dođe sebi, pa se ide na sledeći ciklus hemioterapije. 

- Ciklusi služe da pacijenti uđu u fazu remisije (mirovanja bolesti). Kod mnogih je to jedino lečenje. Međutim, u mom slučaju na osnovu dodatnih parametara, lekari su zaključili da se radi o agresivnom obliku bolesti, tako da lečenje hemioterapijama ne daje dugoročno dobre rezultate i nije trajno izlečenje. Tada se preporučuje transplantacija - navodi Stepanović za portal Informer.rs

Najteže mu je bilo, kako kaže, zbog njegove porodice i roditelja, jer misli da su oni njegovu dijagnozu mnogo teže prihvatili, nego on koji je to vojnički shvatio kao borbu i ''vađenje iz blata''.

- Moje lečenje je trajalo preko 150 bolničkih dana. Bio sa u sterilnom bloku VMA, izolovan u sobi iz koje nisam izlazio. To služi da se pacijent zaštiti od spoljnog sveta. Tada sam pročitao više knjiga nego obično - uz osmeh će Stepanović.

Na pitanje kako je izdražao da bude odvojen od sveta, odgovara:

- Ja mogu sam sa sobom da se ''družim'', jer sam po prirodi introvertan. 

Inače, njegova donorka iz Nemačke se zove Sofija, kao i njegova ćerka. Nihov susret je bio dirljiv.

- Osećam veliko divljenje prema  svim ljudima dobre, koji su nesebični i koji žele da pomognu onima koje ne poznaju. Moja porodica je imala veliku želju da se sretne sa njom i da joj zahvali. Danas je i moja ćerka u bazi Registra, kao i sestrić, a uskoro će biti i moj sin, čim postane punoletan - naglašava Stepanović. 

Koliko je važan Nacionalni registar, Stepanović potvrđuje rečima da je tokom lečenja viđao ljude koji imaju po četvoro braće i sestara i niko nije potencijalni donor, jer se ne podudara dovoljno.

- Zato nam treba dosta donora da bi se postiglo podudaranje kada nam zatreba - kaže Stepanović. 

 

U okviru Nacionalne kampanje koja počinje danas, svako ko bude želeo da se prijavi da učestvuje u ovoj plemenitoj akciji može da se prijavi u Institutu za transfuziju krvi Srbije, u zavodima za transfuziju krvi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, zatim  u službama za transfuziju krvi u Subotici i Užicu, kao i na terenima gde god su ekipe za dobrovoljno davanje krvi.  

  

Bonus video: