OVO MOŽE SAMO SRBIJA! HRVATSKA ODUSTAJE, EVROPA VELIKE PROJEKTE STAVLJA NA ČEKANJE! Cene građevinskog materijala luduju, SAMO BEOGRAD NASTAVLJA DA GRADI!

Naredne nedelje trebalo bi da bude održan sastanak predstavnika Ministarstva građevinarstva i kompanija iz tog sektora kako bi dogovorili na koji način ublažiti efekat rasta cena građevinskog materijala zbog čega su u nekim zemljama EU odustali od ugovorenih projekata. U Srbiji to do sada nije bio slučaj, a verovatno i neće, smatra struka

Cene građevinskog materijala koje su, prateći trendove na svetskom tržištu, krenule uzbrdo u drugom kvartalu prošle godine, ne staju. Tačno pre godinu dana poskupljenje proizvoda od metala je u proseku iznosilo oko 70 odsto, od drveta više od 50 procenata, a cena nekih poput OSB ploča je otišla čak 100 odsto. U međuvremenu nisu zaustavljene ni cene, ali u Srbiji ni gradnja, što nije slučaj sa drugim evropskim zemljama, pa čak i u Nemačkom.

Od projekata odustaju u komšiluku

I u komšiluku, hrvatski građevinari su, po pisanju HRT-a, počeli da odustaju od ugovorenih poslova. Objašnjavaju da im je manja šteta ako to urade nego da gomilaju gubitke zbog preskupog građevinskog materijala. U saradnji sa Privrednom komorom, tamošnja vlada je donela i smernice kako bi podstakla investitore da revidiraju ugovore i izvođačima priznaju stvarne cene građevinskog materijala.

Sekretar Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije (PKS) Ivana Vuletić kaže za Sputnjik da je još u aprilu u Komori održan sastanak sa građevinskim kompanijama na kome su upoznati sa problemima sa kojima se one suočavaju. Sastanak predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kompanija iz građevinskog sektora bi, kaže, kako je načelno dogovoreno, trebalo da usledi najverovatnije sledeće nedelje.

Aneks ugovora kao rešenje

Očekuje se da budu razmotrene mogućnosti za aneksiranje ugovora kako bi cena građevinskog materijala bila u skladu sa kretanjem na tržištu. Upravo ta razlika u ceni koja je otišla u vis od trenutka potpisivanja ugovora je razlog zbog koga bi kompanije mogle da dovedu u pitanje realizaciju projekata. A Srbija je, već nekoliko godina, pravo gradilište. Može li to dovesti u pitanje, pre svega, velike infrastrukturne projekte?

- Svima otežava poslovanje to poskupljenje građevinskog materijala, ali za sada, prema našim saznanjima, nema projekata koji su obustavljeni. Da li ima malih privatnih projekata od kojih su neki odustali, o tome nemamo podatke, ali to uvek imate. Nema za sada velikih projekata koji su zaustavljeni usled poskupljenja građevinskog materijala. Ima najave povećanja cena kvadrata, imate nekog ko je već podigao cenu kvadrata, imate otežano snbdevanje materijalima, što je problem koji je postojao i pre početka sukoba u Ukrajini i bilo je zastoja u nabavci materijala. Ali nikada nije bilo prekida u snabdevanju tržišta građevinskim materijalom, niti prekida izvođenja radova na velikim projektima - ističe ona.

Ne odustajemo od projekata

Na pitanje, šta je moguće preduzeti da se građevinskom sektoru olakša položaj i kakve su smernice doneli u Hrvatskoj, Vuletićeva objašnjava da su po sredi više preporuke kojim se pozivaju svi kojima je država investitor da se jave ukoliko je poskupljenje materijala koji koriste veće od 10 odsto. Ona, međutim, napominje da takva odredba već postoji u Zakonu o obligacijama i kod nas i u Hrvatskoj i da su to komšije sada samo stavile u dokument koji je javno objavljen kao preporuka.

- To je nešto slično što je uradio i Grad Beograd pre dve-tri nedelje za firme koje rade u gradu. To znači da se, ukoliko je rast cena pojedinačnih građevinskih materijala koji su potrebni za izvršenje ugovora veći od 10 odsto prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, primenjuje klizna skala koja je definisana formulom, za šta već postoje građevinske kalkulacije, gde se dobija razlika u ceni. Konkretno, ako je poskupljenje 13 posto vi dobijete tri posto - objašnjava Vuletićeva.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Izvesno je da će se, kaže ona, desiti poteškoće u poslovanju, ali je, dodaje, izvesno, kao što je bilo i zbog pandemije korone, da će država, uraditi sve da ti projektu ne budu zaustavljeni. 

Uticaj na rast BDP-a

Ona smatra da je uvek loše kada se odustane od projekata. Veliki infrastrukturni projekti su važni jer indirektno utiču na rast BDP-a i on je u Srbiji trenutno dobrim delom zasnovan na velikim infrastrukturnim građevinskim projektima i kada se priča o šteti i to treba imati u vidu.

Uz to, neko ko unapred za projekat nabavlja građevinski materijal, jer se to tako radi u slučaju velikih projekata, neće u tolikoj meri osetiti krizu rasta cena.

Vuletić napominje da je građevinski sektor prošle godine u BDP-u učestvovao sa više od pet posto, da je zapošljavao više od 100. 000 radnika. Uprkos tome što je 2021. obeležio znatan rast cena građevinskog materijala nije došlo do smanjenja poslova. Naprotiv. O tome svedoči podatak da je na kraju prošle godine bilo izdato skoro 3.000 građevinskih dozvola više nego u decembru 2020.

Od onih koji rade na velikim projektima i materijal unapred nabavljaju, u većem problemu su, kako ističe, oni koji svaki dan ili u kratkom roku moraju da nabave materijal , jer ne mogu da predvide koliko će im biti potrebno. Naprosto, takav je posao, kao u slučaju preduzeća koja se, na primer, bave održavanjem puteva, napominje čelnica građevinskog sektora u PKS.

Zato Vuletićeva smatra da je dobro što će svi zajedno uskoro početi razgovore o načinu prevazilaženja krize zbog cena građevinskog materijala, pogotovo što nema naznaka do kada bi sadašnja situacija mogla da potraje.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.