Na okruglom stolu EU održanom za zemlje Balkana govorilo se o problemima vezanim za sindrom hroničnog umora i za postkovid sindrom
Na nedavno održanom okruglom stolu EU za zemlje Balkana, učestvovala su tri udruženja pacijenata (srpsko, slovenačko i hrvatsko), eksperti EU koji se bave istraživanjem i kliničkim radom, kao i pomoćnik zdravlja Republike Srbije. Govorilo se o epidemiološkim problemima vezanim za sindrom hroničnog umora i za postkovid sindrom.
- Prema proračunima evropske mreže pacijenata i eksperata, smatra se da u Srbiji trenutno ima oko 30.000 pacijenata sa dijagnozom sindroma hroničnog umora, a da pacijenti koji su preležali postkovid, 30 odsto njih, takođe mogu da uđu u to stanje - kaže ekskluzivno za portal Informer.rs prof. dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, koji je inače član obe grupe eksperata EU.
Foto: Informer.rs
Sindrom hroničnog umora je teška bolest
Komplikacije posle kovida
Ako je u Srbiji milion pacijenata preležalo kovid, to znači da može da se očekuje minimum 30.000 novih pacijenata sa postkovid sindromom. Zato je na okruglom stolu EU signalizirano i ukazano na potrebu edukacije, kao i na preduzimanje određenih mera.
Treba razlikovati dva entiteta vezana za postkovid. Takvim istraživanjima se bavio i tim prof. dr Milovanovića uz podršku Ministarstva za nauku.
- U jednom slučaju postoje jasne komplikacije posle kovida (moždani udar, tromboza, fibroza pluća, zapaljenje srčanog mišića sa aritmijama). To su komplikacije posle akutne infekcije i u slučaju organskog poremećaja - navodi prof. dr Milovanović.
Međutim, najveći broj pacijenata nema takav poremećaj i ulaze u grupu sindroma hroničnog umora, koja je u rangu onkoloških bolesti.
- Suština je da se promene dešavaju na nivou mitohodrija (organela koje proizvode energiju). Pritom, jedina dijagnostička metoda kojom se to može dokazati je testiranje funkcija autonomnog nervnog sistema. Nažalost i u svetu za to postoji mali broj centara, a ja sam jedini na Balkanu i u Istočnoj Evropi, koji se bavi tom problematikom - napominje prof. dr Milovanović za portal Informer. rs
Prema njegovim rečima, sindrom hroničnog umora imaju mlađi ljudi, tako da se jedan pik javlja oko 30. godine, a drugi posle 40. godine.
- Oni posle preležanog kovida primete da više nemaju snage i da ne mogu da rade svoj posao, neki ostanu vezani za postelju, mnogi imaju kognitivne poremećaje (sa pamćenjem, koncentracijom, ''maglu u glavi''). Problem je što mnogi od njih prvi put dobiju anksioznost, fobije, strahove, depresije i završe kod neuropsihijatra. Nažalost, neki lekari smatraju da je to psihijatrijski problem. Međutim, to uopšte nije tačno, već je u pitanju psihološka komplikacija kod ovih pacijenata - objašnjava prof. dr Milovanović.
Foto: Informer
Mnogi imaju problem sa spavanjem
Kriterijumi za dijagnozu
Postoje preporuke internacionalnih asocijacija koje se bave ovom problematikom koji kažu da postoje određeni kriterijumi za postavljanje dijagnoze. Prvo, umor mora da traje duže od šest meseci, a po engleskim preporukama oko tri meseca. Zatim, ako postoji poremećaj spavanja, pad energije posle fizičkog napora. Kognitivni poremećaji, kao i poremećaj autonomnog nervnog sistema (gubitak svesti, vrtoglavice, lupanje srca prilikom ustajanja, zujanje u ušima). Pored toga, mnogi pacijenti imaju multisistemske ispade (glavobolje, iritabilni kolon, bolove u mišićima, promene na koži, poremećaj termoregulacije, pad imuniteta, česte gušobolje, otoke limfnih žlezda, povećano znojenje), navodi prof. dr Milovanović.
Zato je neophodno da se u Srbiji formira Nacionalni centar za neurokardiologiju i za lečenje pacijenata sa sindromom hroničnog umora i postkovid sindromom gde bi se testirao autonomni nervni sistem, čime se naš sagovornik bavi 20 godina.
Rezolucija
Evropski parlament je prošle godine doneo Rezoluciju kojom se zahteva da se hitno nađu fondovi za ispitivanje ove bolesti, jer se povećava broj pacijenata sa postkovidom, te da je neophodna edukacija i doktora i pacijenata, uključujući i istraživanja.
Prof. dr Dejan Filimonović je za 30 godina prakse svega tri puta pomogao da na svet dođu četvorke. Poslednji put na Veliki petak, 22. aprila ove godine. Porodica Gaćeša dobila je Iris, Indu, Irinu i Inu, a sada se spremaju za njihov dolazak kući jer su bebe zbog prevremenog rođenja zadržane u bolnici
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Prof. dr Dejan Filimonović je za 30 godina prakse svega tri puta pomogao da na svet dođu četvorke. Poslednji put na Veliki petak, 22. aprila ove godine. Porodica Gaćeša dobila je Iris, Indu, Irinu i Inu, a sada se spremaju za njihov dolazak kući jer su bebe zbog prevremenog rođenja zadržane u bolnici
Ustaša Marko Skejo, bivši komandant 9. bataljona HOS-a "Rafael Boban, koji je poznat po hitlerovskim brkovima i činjenici da je devedesetih godina govore držao ispred portreta zločinca Anta Pavelića, pevao je juče u jednoj kafani u Kninu ustaške pesme, i to na uvce predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću.
Bivši savetnik ukrajinskog predsedničkog kabineta Aleksej Arestovič priznao je da je Rusija stvorila satelitski komunikacioni sistem sličan američkom Starlinku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je sramotnu izjavu hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića, koji je poručio da mu je žao što lično nije učestovao u zločinačkoj akciji "Oluja".
Blokaderi, uprkos javnim pretnjama da će zajedno sa ''kolegama'' iz Sremske Mitrovice danas doći u centar Bogatića i "odmeriti snage" sa aktivistima SNS, ipak se nisu pojavili.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorom Republike Azerbejdžan Kamilom Hasijevim, koji boravi u oproštajnoj poseti.
Lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević istakao je danas da je politika za Dragana Đilasa zanat za bogaćenje, osvrnuvši se na njegovu izjavu u kojoj je naveo da Aleksandar Vučić ostavlja zemlju "najzaduženiju i najizolovaniju".
Osnovno državno tužilaštvo u Ulcinju odredilo je zadržavanje do 72 sata mladiću iz Novog Pazara S.S. Zbog sumnje da je doneo lake telesne povrede dvojici muškaraca, kao i državljaninu Bosne i Hercegovine B.A. zbog sumnje da je omogućio uživanje opojnih droga državljanki Srbije.
Digitalni nomad V. H. (58) i njegova supruga, domaćica H. N. (44), sigurno nisu ni slutili da će kao turisti uneti nemir u Splitsko naselje i biti privedeni u hrvatski pritvor.
Radnici preduzeća „Signal Sombor” A. M. (59) i P. L. (62) poginuli su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče oko 7.40 časova na putu Šabac–Loznica, u blizini mesta Ribari, a vozaču kamiona I. J. (40) određen je pritvor do 48 sati po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu.
Operacije potapanja četiri barže u Dunavu u Rumuniji kako bi se povećao protok u elektrani Černavoda biće nastavljene danas, nakon što je ta operacija u sredu odložena zbog jakih struja.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Put u krajeve sa nestabilnom klimom najčešće donosi glavni izazov pakovanje. Sunčano vreme u sekundi može da se pretvori u kišu, vetar ili oštar pad temperature.
Britanski Institut za bezbednost veštačke inteligencije (AISI) saopštio je danas da su modeli kompanija Anthropic i OpenAI tokom testiranja pokušali da prevare ljude kako bi izvršili zadate zadatke, što je ocenio kao dosad nezabeležen primer autonomnog i obmanjujućeg ponašanja.
Zdravlje creva ima veliki uticaj na ceo organizam, a jedna biljka se posebno izdvaja zbog svojih blagotvornih svojstava. Nana može pomoći varenju i ublažiti određene tegobe, tvrde stručnjaci.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.