DA LI STE ZNALI?! SUKOB SINOVA KRALJA PETRA NOBELOVAC IVO ANDRIĆ PRETOČIO U ROMAN PROKLETA AVLIJA! Srpske prinčeve "ovo prokletstvo" prati vekovima?!

Drevna priča o dva brata koji se međusobno bore za presto datira još iz vremena stvaranja sveta. Primetićemo ako krenemo od najpoznatijih priča o ovom fenomenu, biblijskih o Kainu i Avelju i egipatskih priča o Ozirisu i Setu, da ni srpska istorija nije bila uskraćena za ovakve sukobe. Činjenica je da se na srpskom prestolu skoro nikada nije našao prvorođeni sin. Najpoznatiji sukob dva brata kod nas jeste svađa Vukana i Stefana Prvovenčanog, a govori se i da je sukob sinova kralja Petra I Karađorđevića inspirisao srpskog nobelovca, Ivu Andrića da ovu temu utka u svoj roman "Prokleta avlija"

"Prokleta avlija" nezaobilazno je književno delo tokom srednjoškolskog obrazovanja. Malo obimom,sa tek stotinak strana delo je objavljeno 1954. godine i od tada se ovaj roman smatra jednim od najboljih u bogatom književnom opusu Ive Andrića. Nobelovac u jednom delu romana piše ovako:

"Otkako je sveta i veka postoje, i neprestano se ponovo rađaju i obnavljaju u svetu– dva brata-suparnika. Jedan od njih je stariji, mudriji, jači, bliži svetu i stvarnom životu i svemu onom što većinu ljudi vezuje i pokreće, čovek kom sve polazi za rukom, koji u svakom času zna što treba a šta ne treba učiniti, šta se može a šta ne može tražiti od drugih i od sebe. Drugi je sušta protivnost njegova. Čovek kratka veka, zle sreće i pogrešnog prvog koraka, čovek čije težnje stalno idu mimo onog što treba i iznad onog što se može. On je u sukobu sa starijim bratom, a sukob je neminovan, gubi unapred bitku."

U samom romanu, "prokleta avlija" naziv je za poznatu carigradsku tamnicu u koju je iz neopravdanih razloga dospeo fra - Petar iz Bosne, jedan od protagonista ciklične priče ovog romana. Sama tamnica simbolično predstavlja ovaj svet, a u tom svetu motiv sukoba braće jedan je od početnih i ključnih momenata. U romanu priču o sukobu braće Džema i Bajazita pripoveda Ćamil, družbenik fra - Petra u prokletoj avliji.

Đorđe i Aleksandar Karađorđević kao Džem i Bajazit

Ivo Andrić bio je diplomata u vreme kada je na prestolu Jugoslavije vladao Aleksandar I Karađorđević i prema tome imao uvid u dešavanja koja su uzdrmala ovu kraljevsku porodicu. Da su braća Aleksandar i Đorđe bili antipodi nije tajna, pa je navodno ovakav odnos i inspirisao Andrića da oblikuje jedan deo priče po ovom modelu.

Sukob između Dzem i Bajazita u romanu uklapa se u priču o Đorđu i Aleksandru, a pored toga pominju se i spletke velikih sila koje su se kovale oko zatočeništva Džema. U romanu "Prokleta avlija"  u priču oko zatočeništva Džem sultana  uključuju se ličnosti poput pape i jerusalimskih vitezova.

Foto: printscreen wikipedia

Slična tematika o tajnim društvima bila je aktuelna i u vreme braće Karađorđević. U celu priču o Đorđu i Aleksandru bile su uključene i neke velike sile poput Austrougarske, odakle su se svim silama trudili da Đorđe ne dođe na vlast, ni po koju cenu.Princ Đorđe navodno nije bio oduševljen Jugoslavijom i hteo je samostalnu Srbiju, baš kao i Dzem sultan u romanu. Nije nepoznanica da je Đorđe Karađorđević bio omiljen u narodu kao veliki patriota i gotovo ludački hrabar, zbog čega mnogi nisu želeli da ga vide na prestolu Srbije.

"...Džem je tražio svoj deo carstva, u Aziji, a Bajazit je mirno odgovarao da je carstvo jedno i nedeljivo i da sultan može biti samo jedan, a bratu je nudio da se sa haremom povuče u Jerusalim i da tamo živi spokojno od velike sume novaca koju će mu on isplaćivati svake godine..."

Džem sultan je u svemu sličan Đorđu - idealista, plahovit, odan uživanjima i najveći protivnik svog brata Bajazita. Kroz roman provejavaju priče o koplju kojim je proboden Hrist i koje je Bajazit spreman da preda samo kako bi njegov brat ostao u ropstvu, a priče o istom koplju kolale su i za vreme braće Karađorđević.

Foto: wikipedia.org

Bajazit je primer za Aleksandra Karađorđevića, a Andrić ga opisuje ovim rečima:"...Bajazit je bio od onih ljudi o kojima se malo govori. Hladnokrvan i hrabar, odličan strelac u ratu... po svojim sklonostima mnogo bolje poznavao veliku očevu carevinu, njene zakone i uredbe...U trci za upražnjenim prestolom Bajazit je bio brži i veštiji...Bajazitovi ljudi bili su bolje povezani i sa njim i između sebe, i radili su brže... Džem je imao više pristalica i na dvoru i u vojsci."

Nekoliko godina nakon smrti kralja Petra koja se dogodila 1921.godine Aleksandar je, zauzevši mesto svoga pokojnog oca, naredio da njegov stariji brat Đorđe bude uhapšen i odveden u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Nišu. Razlog Aleksandrove ovakve odluke i danas je nepoznat, kao i to da li je Đorđe zaista imao psihičke probleme. Jedno je izvesno, a to je da princ nije dočekao slobodu ni nakon Aleksandrove smrti i da je zatvoren u bolnici dočekao Drugi svetski rat.

Pitanje o tome da li je Ivo Andrić inspiraciju za priču o "Prokletoj avliji" zaista pronašao u ovim događajima ostaje i dalje otvoreno.

*delovi teksta su preuzeti iz romana "Prokleta avlija"

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.