OD OVE BOLESTI NA SVAKA DVA SATA UMRE JEDNA OSOBA! Kod 70 odsto pacijenata se otkrije u POSLEDNJEM stadijumu! Zato je bitno da uradite OVO!

Srbija je zauzela prvo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, pokazuju poslednji podaci

Ovo je saopštila „Global Cancer Observatory”, platforma koja prikuplja globalnu statistiku za rak radi informisanja, kontrole i istraživanja o ovoj bolesti.

Sa ovakvom poražavajućom statistikom dočekujemo ovogodišnji Svetski dan borbe protiv raka pluća (1.avgust), iako smo jedina zemlja zapadnog Balkana, koja je pre dve godine uvela skrining program na rano otkrivanje ove vrste karcinoma.

Foto: Udruženje punim plućima

Skrining smanjuje mortalitet

Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine. Od ove vrste raka, u Srbiji oboli gotovo 7.000, a na žalost umre više od 5.000 osoba.

Praktično na svaka dva sata, premine jedna osoba. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

Upravo je to i bio razlog zašto je Institut za plućne bolesti Vojvodine pokrenuo pilot projekat ranog otkrivanja raka pluća uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, i to u vreme pandemije korona virusa.

- Ovaj skrining program podrazumeva detekciju karcinoma pluća pomoću niskodoznog skenera (LDCT), uz pomoć kojeg se se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima (RTG). Ovom metodom do sada smo pregledali više od 1.900 pacijenata. Kod 24 pacijenta je otkriven karcinom pluća koji je bio asimptomatski, a kod 50 odsto njih u početnom stadijumu -  navodi za portal Informer. rs  dr Goran Stojanović, upravnik klinike za pulmološku onkologiju, Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

On dodaje da se skriningom obuhvataju pre svega visokorizične grupe, u koje spadaju osobe starije od 50. godina, pušači, kao i oni koji imaju porodičnu istoriju obolevanja od raka pluća ili druge hronične plućne bolesti.

- Na ovaj način, zemlje koje već sprovode LDCT skrining smanjile su mortalitet od raka pluća i do 40 odsto – objašnjava dr Stojanović.

Najviše je pušača

Kada je reč o skriningu, nastavlja dr Stojanović, ovim pregledima su se više odazivale žene i to u 60 odsto slučajeva, u odnosu na muškarce. To ipak  ne znači da žene više oboljevaju od raka pluća, nego imaju veću svest o značaju skrininga i prevencije.

- Skoro 50 odsto pacijenata, koji su se javili na skrining, bilo je između 60. i 70. godine. Ono što je interesantno jeste da se 87 odsto njih izjasnilo kao aktivni pušači, a samo 13 odsto kao bivši pušači. Statistika pokazuje da je u poslednjih 10 godina bilo samo devet odsto nepušača među obolelima, 27 odsto bivših pušača, a najviše je bilo aktivnih pušača, čak 66 odsto - navodi dr Stojanović.

Međutim, zabrinjava podatak da se ukupan broj obolelih povećao za 12 odsto, a broj obolelih žena za 55 odsto.  Tome je svakako doprinelo i što veliki broj građana (gotovo 40 odsto) puši.

Foto: Udruženje punim plućima

Rak pluća postaje hronična bolest

Olja Ćorović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim Plućima” napominje da je rak pluća postao gotovo javno zdravstveni problem, jer dnevno oboli skoro 20 novih pacijenata, a čak 13 izgubi bitku sa karcinomom pluća.

- Iz tog razloga potrebno je da ovaj skrining program ne ostane samo pilot projekat, već da preraste u nacionalnu strategiju države. Skrining ima dodatni značaj, jer je i u vreme epidemije, omogućio rano otkrivanje raka pluća svima koji su u riziku, što je preduslov za bolje ishode lečenja - kaže Ćorović za portal Informer. rs 

Pored prevencije i skrininga, Udruženje se zalaže i za što kvalitetnije lečenje, jer uz pomoć savremenih terapija, koje se u Srbiji dobijaju o trošku osiguranja, rak pluća više ne mora biti smrtonosna, već postaje sve više hronična bolest, dodaje Ćorović.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.