Gojaznost odavno nije samo estetski problem, već bolest protiv koje se moramo boriti udruženim snagama!

Dr Fabio Skano, direktor Kancelarije SZO za Srbiju, upozorio je da svuda u svetu broj prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba raste zapanjujućom brzinom, na konferenciji “Epidemijma gojaznosti u post kovid eri” koji su organizovali European communicantion centar i Struktura, centar za gojaznost.

U brojkama to izgleda ovako – na nivou planete broj gojaznih se sa 100 miliona 1976. Godine povećao na 650 miiona ljudi 2016. Godine. Za samo 40 godina, broj se ušestostručio. Pored toga, 1,9 milijardi odraslih osoba je prekomerno uhranjeno. Nažalost, ni Srbija nije izuzetak. Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na ivici gojaznosti – istakao je Skano u svom video obraćanju.

Foto: ECC

Dr Đerlek: Gojaznost ne možemo da iskorenimo, ali možemo da smanjimo!

Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Minstarstvu zdravlja, istakao je da sada kada koliko su podacci alarmantni, da treba još jače da se uhvatimo u koštac sa gojaznošću.

To je i zdravstveni, ali i sistemski problem koji se mora tako i tretirati. Statistika nam, pri tom, ne ide na ruku. Nerelano je da iskorenimo gojaznost, ali možemo da je smanimo – naveo je Đerlek.

On je apostrofirao još jedan važan problem koji se javlja sa gojaznošću – a to je stigmatizovanje gojaznih ljudi.

Postoji gojaznost koje je izazvana nekontrolisanom ishranom i nedostatkom fizičke akttivnosti, ali postoji i gojaznost koja je produkt hormonskog poremećaja. Stigma je otišla toliko daleko, da se nalazi na 3. mestu, posle seksizma i rasizma – istakao je on.

Dr Lazić: Ovo je tema i odgovornost svih nas

Dr Verica Lazić, savetnik predsednika za zdravstvena i socijalna pitanja smatra da ovaj problem poprima status epidemije.

Nezdrava hrana dostupan je na svakom koraku i posebno je važno da dopremo do mladih. Zato je Vlada RS i donela nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Cilj je da se putem prevencije, promoviše zdraviji način života i predupredi pandemija gojaznosti u Srbiji. Ovo je tema svih nas i odgovornost koji nosimo kolektivno. Verujem da ćemo naći rešenje – poručila je Lazić.

Foto: ECC

Dr Skrobić: Bitno je prepoznati problem

Doc. dr Ognjan Skrobić, sa Klinike za digestivnu hirurgiju, Prva horuška klinika UKCS rekao je da je hirurgija samo finalni aspekt lečenja gojaznosti.

Možda je bitnije da počnemo da razmišljamo svi zajedno u pravcu kako da prepoznamo problem, prevashodno na nivou primarne zdravstvene zaštite, kako da poacijenta uputimo na parvo mesto i kako da ga edukujemo o vrstama tretmana, da probamo da skrenemo priče sa estradnih ka naučnim i stručnim dijetama, o pravoj psihološkoj potpori – istakao je on.

Izazov novog doba

Na prvom panelu “Izazovi novog mdoba: Kako zaštititi generacije koje rastu u digital food okruženju? Uloga medija i institucija”, moderator Nada Gogić podsetila je da je danas 29. Septembra, Svetski dan srca.

Doc dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa, podsetila je da je u celom svetu najviše smrtnih ishoda zbog kardiovaskularnih oboljenja, pre svega zbog bolesti srca, ali i cerebrovaskularnih oboljenja, što je sve povezano sa lošim stilom života.

Doc. dr Zdravković: Gojaznost je put u jednom pravcu

Roditelje i gene ne možemo birati, ali ono što mi kasnije implementiramo to svakako možemo. Da bismo bili svesni da izaberemo, moramo da dobijamo inpute od malih nogu. Gojaznost je izuzetni komplesan problem, nekada je bio estetski, ali danas je mnogo više od tga. Gojaznost je put u jednom pravcu na čijem se kraju nalazi tunel sa svim mogućim komplikacijama – od angine pektoris, hipertenzije, metaboličkog sindroma, dijabeta, do akutnog infarkta miokarda, srčane slabosti, popuštanja srca. Moramo krenuti sa edukacijom od početka, od vrtića, jer deca pre svega uče odsvojih roditelja, ali i od vaspitača, nastavnika, trenera. Zato je jako bitno da se svi uključe – navela je doc. dr Zdravković.

Prof. dr Zdravković: Alarmantno povećanje stope gojaznosti

Prof. dr Vera Zdravković, pedijatar endokrinolog iz Tiršove navela je, pozivajući se na istraživanje koje je sproveo Batut da je 2006. Stopa gojaznosti kod dece bila 2,6 odsto; 2013. Stopa gojaznosti je bila 4,9 odsto, dok je 2016. bila 12,9 odsto.

Ranije tip II dijabetesa nije mogao da se sretne kod deca, a sada ga ima to je ranije bila bolest odraslih. Bitno je da obrok bude izbalansiran, i da porcije budu ograničene, jer nije dobro ni previse zdrave hrane unostiti – kaže prof. dr Zdravković. Ona je dodala da se sada susreće i sa roditeljima koji nisu svesni da je dete gojazno.
Tada treba da se menja način života cele porodice – zaključuje ona.

Foto: ECC

Dr Pavlović: Kod nas 54% ljudi ima prekomernu težinu

Mr. Sci. Med Aleksandra Pavlović, gastroenterolog KBC Dragiša Mišović rekla je da je novo doba donelo, s jedne sgtrane, olakšanje u mnogim aktivnostima, a sa druge, posledice, od kojih je gojaznost jedna.

Svakako se radi o pandemiji jer je problem globalni, prema istraživanju iz 2018. kod nas 54 odsto osoba koje imaju prekomernu težeinu, a svaka četvrta je gojazna, što znači da ima BMI preko 30. Zato treba delovati u najmlađim uzrastima jer je tamo prevencija moguća. Moramo svi da budemo angažovani – porodica, škola, sportski klubovi, mediji. Smatram da bi bio pametno da se uvede restrikcija marketinga nezdrave hrane I pića kojoj smo svakodnevno svedoci– smatra ona.

Stamenković: Nacionalni servis daje svoj doprinos u borbi protiv gojaznosti

Ana Stamenković, novinarka RTS, istakla je da se nada da RTS kao nacionalni servis daje svoj doprinos u borbi protiv gojaznosti.

Svakodnevno na nacionalinim televizijama imamo reklame onoga što naša deca ne bi trebalo da konzumiraju – od gaziranih pića, gde se lasira da bez njih ne može da prođe porodični ručak, do energetskih pića koje reklamiraju pojedini sportisti koji bi trebalo da budu idoli deci – smatra ona.

Dr Pašić: Deci ne treba brfaniti, ključ je u umerenosti

Dr Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za osnovno I predškolsko obrazovanje I vaspitanje,

Važno je što zdarvstveno vaspitanje postoji kao komponenta fizičkog vaspitanja i svaka škola ima taj program po kome radi. Mi u prosvetu jesmo autoriteti deci, kao i roditelji, treneri i zato je kontinuirfana edukacija neophodna… Ne smatram da deci treba braniti, već da je u ključ u umerenosti. Dešavalo se da edukujemo učenice koje imaju prekomernu težinu da se hrane zdravo, a onda me vide u restoranu brze hrane. Međutim, moj odgovor njima je da je to u redu ukoliko je umereno, jednom do dva puta mesečno – ističe Pašić.

Psihološko breme gojaznosti

Na drugom panelu „Psihološko breme gojaznosti – značaj podrke, posledice nerazumevanja. Pozitivna iskusta lečenja pevačica Bojana Stamenov koja je prirodnim putem izgubila više od 30 kilograma podeilia je svoje lično iskustvo

Moji pogledi u životu se se promenili kada je u pitanju gojaznost. Naročito je sadapnji način života koji sam mogla da živim mnogo pre da sam to uradila ranije. Nisam razmišljala dok me nije sustiglo, ne samo posledice gojaznosti već bolesti pre svega dijabetes i moj problem sa vidom. Tu je teško disanje, asma, teško kretanje. I to vam je sve jedan veliki strah. Nikada nisam gojaznost posmatrala kao neku bolest niti bilo šta. Za mene to bilo, takva sam, nisam sebe doživljavala. To je bio jedan veliki oklop i maska – pričala je svoje iskustvo i nastavila:
Kada sam krenula sa režimom ishrane i trenizima videla sam da mogu. Na endokrini sam provela tri meseca jer su tu bile i pripreme za eventulanu operaciju smanjenja želuca. Ali kada sam počela da mršavim i lekari i ja lično sam dobila samopozdanje da to mogu. Citiraću jednu klijentkinju koja dolazi u teretanu, došla je tamo sa sto osamdeset kilograma i rekla je da je militanto agresivna. Kada je sve krenulo pokrenuo se i mozak i psiha i krenulo je brdo nekih stvari koje nisam očekivala. Evo i dalje sam na istom putu – ispričala je Bojana.

Psiholozi: Kada je vreme za operaciju želuca

S druge strane, panelistkinja Aleksandra Pantić ima potpuno drugačija iskustva i ona se posle godina bezuspešnih dijeta gde je kako je ispričala posle izgubljenih desetak kilograma dobila petnaest odlučila za i operaciju želuca.

Mislim da sam prošla lakši put nego Bojana, jer sam bila na putu na kom je ona bila. Pokušavala sam bez operacije, ali bezuspešno. Mnogo sam se jače osećala kada sam se operisala i bila sigurnija u sebe – ispričala.

Tatjana Prokić, psiholog Centra za dobrobit porodice govoreći o operaciji istakla da je psihološka priprema najbitnija.

Jako je važno da su motivacije različite . Najbitnija je unutrašnja motivacija i ono što pokreće Bojanu verovatno neće pokretati Aleksandru. Nutritivni cilj je pre svega zdravlje, ona i to se takve osobe prvi put osećaju samozadovoljno. Da vrate to neko svoje samopoštovanje, da stalno radi na tome da bude sve bolja i bolja samoj sebi – rekla je Prokićeva.

Bajkanović: Potrebno je menjati loše navike zdravim

Dragan Bajkanović, trener i kuvar kao i predstavnik projekta Zdrava užina u školskom dvorištu kaže da možda je glupo i stereotip reći ali postoji nešto što je zajedničko je neka vrsta lenjosti i nedostatak samopouzdanja . – To smatram kao nekom bolešću zavisnosti, a opet ljudi posežu za takvim porocima i kada nemaju snage da se suoče sa problemima u životu. Po meni je najpametniji pristup je kada bi se gojaznosti pristupili isto kao lečenju narkomanije. To je vrlo slože problem, pričamo o psihološkom uticaju, a zaboravljamo da je psiha u neraskidivom sa telom. To je sve povezano. Ako imamo navike od ranog detinjstva da se ne bavim sportom da se hranim loše te ću navike kasnije preneti i na svoje članove porodice. Ta vrsta lenjosti se podvuče pod kožu. Potrebno je menjati loše navike zdravim i to je jedini isprava put – rekao je Bajkanović.

Konferenciju su organizovali European Communication Center i Struktura, centra za gojaznost. Institucionalni pokrovitelji događaja su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo omladine i sporta, a partneri konferencije Novo Nordisk, Medtronic, PharmaSwiss, Makler, Ethicon, Pharma Idea, Jamiseon, ITS, Protein i Udruženje Amicus.

Paralelno sa ovom konferencijom održavao se i stručni simpozijum u tri sesije na kome su učestvovali naši eminentni lekari.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.