TRI PRAVILA KOJA MORATE ISPOŠTOVATI KADA JE ISHRANA U PITANJU! Nutricionista objašnjava na koji način da sprečite GOJAZNOST kod dece!

Prema poslednjoj statistici oko 30 odsto stanovništva u Srbiji je gojazno, dok je najalarmantiji procenat gojazne dece u našoj zemlji! Krajnje je vreme da se nešto preduzme i što pre zaustavi ovaj negativni trend, ali i da se postavi pitanje - gde grešimo?

Ukoliko se nastavi u ovom smeru, u narednih 10 godina pomenuti broj gojaznih ljudi će se udvostručiti, pa će na planeti do 2030. godine biti blizu 1.2 milijarde osoba sa prekomernom težinom.

"Mladi u velikom problemu"

- Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti - rekao je Mirsad Đerlek.

Foto: Informer

Kako je dalje objasnio, jedan od načina borbe protiv gojaznosti jeste svakako kontrolisana ishrana, ali i istakao kako treba imati u vidu da naša deca nemaju naviku da se iste pridržavaju.

- Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme - naveo je Đerlek.

Takođe je kazao kako se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti, kako je rekao, u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.

"Jelovnici u školama danas mnogo zdraviji"

Prema rečima Beograđanke i majke troje maloletne dece, njihova ishrana u školi, odnosno školska užina koju dobijaju, u mnogome se razlikuje od one koju je ona pre dvadesetak godina imala u svojoj školi, i koja je danas, kako ističe, mnogo zdravija.

- U osnovnim školama, barem kada je Beograd u pitanju, više ne možete da nađete viršle za užinu, sendviče sa najjeftinijom salamom i bezukusnim nezdravim namazom. Sada je hrana koju učenici dobijaju uglavnom kuvana i domaća, bez ikakve takozvane "brze hrane". Međutim, mojim sinovima se to ne dopada, i smatraju da je bezukusna, ali ipak, meni je draže što i u školi mogu da pojedu nešto "na kašiku" - ističe majka iz Beograda.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o navikama u ishrani kada su njena deca u pitanju, i oni vole, kako kaže, kao i druga deca da pojedu nešto nezdravo, obožavaju čipseve i gazirane sokove, međutim, ona se trudi da toga nemaju na dohvat ruke u svojoj kući.

- Nikada u kući nemamo gazirane sokove, čipseve i druge mnogobrojne grickalice koje danas mogu da se kupe na svakom koraku i za malo novca, a koje su pritom jako nezdrave. Ipak, nisam uvek ni toliko zla, pa im dopuštam da probaju sve, ali u granicama normale. Njihova kilaža je za sada u redu, sva trojica se bave sportom, pa mislim da je i to jako važno ukoliko ne želimo da nam dete ugrozi zdravlje i postane gojazno - objašnjava Beograđanka.

Tri pravila: Jedite zdravo, kuvajte zajedno, učite decu da čitaju deklaraciju

Kako objašnjava nutricionistkinja Jasna Vujičić, kao roditelj, možemo, kako kaže, podstaći decu da procenjuju svoj izbor hrane i menjaju navike vezane za ishranu, te istakla koji su to saveti i smernice za sam početak.

- Prvi savet jeste da budete dobar uzor kao roditelj. Ne morate biti savršeni sve vreme, ali ako deca vide da pokušavate da jedete pravu zdravu hranu i fizički ste aktivni, tada će i ona voditi računa o svojim naporima. Kao drugo, obedujte zajedno, jer tada postoji manja šansa da dete jede pogrešnu hranu ili preteruje u obroku. Takođe, neka vaše dete bude uključeno u proces kuvanja i planiranja obroka. Još jedan bitan savet jeste i taj da učite decu da čitaju deklaracije na namirnicama, te će tako cela porodica naučiti šta je dobro za njihovo zdravlje i biće svesna šta jede - objašnjava nutricionistkinja.

Foto: Shutterstock

Pored pomenutih saveta, nutricionistkinja ističe kako je jako bitna i fizička aktivnost kako bismo sprečili gojaznost dece, te navela šta pod tim podrazumeva

- Bitno je da pokrenete celu porodicu i napravite svojevrsan "plan rada" za sve ukućane. Šetnja, vožnja bicikla, rolera, fudbala, trčanja, pa čak i obične žmurke donose određene koristi. Bitno je i ograničiti vreme ispred TV ekrana, na telefonima, tabletima i računarima, koji su veliki "usisivači" vremena i dokazano dovode do fizičke neaktivnosti dece, te je jako bitno da isto bude ograničeno na maksimum dva sata dnevno. Zatim, bitno je podsticati fizičke aktivnosti u kojima će deca uživati, dok je važno sa i sam odabir nagrada ukoliko su nešto dobro uradila bude adekvatan, a ne u vidu video igrica, slatkiša ili grickalica. Razmišljajte, jer važno je da nagrada ne podstiče loše navike - istakla je nutricionistkinja za "Blic".