TRI PRAVILA KOJA MORATE ISPOŠTOVATI KADA JE ISHRANA U PITANJU! Nutricionista objašnjava na koji način da sprečite GOJAZNOST kod dece!

Prema poslednjoj statistici oko 30 odsto stanovništva u Srbiji je gojazno, dok je najalarmantiji procenat gojazne dece u našoj zemlji! Krajnje je vreme da se nešto preduzme i što pre zaustavi ovaj negativni trend, ali i da se postavi pitanje - gde grešimo?

Ukoliko se nastavi u ovom smeru, u narednih 10 godina pomenuti broj gojaznih ljudi će se udvostručiti, pa će na planeti do 2030. godine biti blizu 1.2 milijarde osoba sa prekomernom težinom.

"Mladi u velikom problemu"

- Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti - rekao je Mirsad Đerlek.

Foto: Informer

Kako je dalje objasnio, jedan od načina borbe protiv gojaznosti jeste svakako kontrolisana ishrana, ali i istakao kako treba imati u vidu da naša deca nemaju naviku da se iste pridržavaju.

- Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme - naveo je Đerlek.

Takođe je kazao kako se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti, kako je rekao, u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.

"Jelovnici u školama danas mnogo zdraviji"

Prema rečima Beograđanke i majke troje maloletne dece, njihova ishrana u školi, odnosno školska užina koju dobijaju, u mnogome se razlikuje od one koju je ona pre dvadesetak godina imala u svojoj školi, i koja je danas, kako ističe, mnogo zdravija.

- U osnovnim školama, barem kada je Beograd u pitanju, više ne možete da nađete viršle za užinu, sendviče sa najjeftinijom salamom i bezukusnim nezdravim namazom. Sada je hrana koju učenici dobijaju uglavnom kuvana i domaća, bez ikakve takozvane "brze hrane". Međutim, mojim sinovima se to ne dopada, i smatraju da je bezukusna, ali ipak, meni je draže što i u školi mogu da pojedu nešto "na kašiku" - ističe majka iz Beograda.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o navikama u ishrani kada su njena deca u pitanju, i oni vole, kako kaže, kao i druga deca da pojedu nešto nezdravo, obožavaju čipseve i gazirane sokove, međutim, ona se trudi da toga nemaju na dohvat ruke u svojoj kući.

- Nikada u kući nemamo gazirane sokove, čipseve i druge mnogobrojne grickalice koje danas mogu da se kupe na svakom koraku i za malo novca, a koje su pritom jako nezdrave. Ipak, nisam uvek ni toliko zla, pa im dopuštam da probaju sve, ali u granicama normale. Njihova kilaža je za sada u redu, sva trojica se bave sportom, pa mislim da je i to jako važno ukoliko ne želimo da nam dete ugrozi zdravlje i postane gojazno - objašnjava Beograđanka.

Tri pravila: Jedite zdravo, kuvajte zajedno, učite decu da čitaju deklaraciju

Kako objašnjava nutricionistkinja Jasna Vujičić, kao roditelj, možemo, kako kaže, podstaći decu da procenjuju svoj izbor hrane i menjaju navike vezane za ishranu, te istakla koji su to saveti i smernice za sam početak.

- Prvi savet jeste da budete dobar uzor kao roditelj. Ne morate biti savršeni sve vreme, ali ako deca vide da pokušavate da jedete pravu zdravu hranu i fizički ste aktivni, tada će i ona voditi računa o svojim naporima. Kao drugo, obedujte zajedno, jer tada postoji manja šansa da dete jede pogrešnu hranu ili preteruje u obroku. Takođe, neka vaše dete bude uključeno u proces kuvanja i planiranja obroka. Još jedan bitan savet jeste i taj da učite decu da čitaju deklaracije na namirnicama, te će tako cela porodica naučiti šta je dobro za njihovo zdravlje i biće svesna šta jede - objašnjava nutricionistkinja.

Foto: Shutterstock

Pored pomenutih saveta, nutricionistkinja ističe kako je jako bitna i fizička aktivnost kako bismo sprečili gojaznost dece, te navela šta pod tim podrazumeva

- Bitno je da pokrenete celu porodicu i napravite svojevrsan "plan rada" za sve ukućane. Šetnja, vožnja bicikla, rolera, fudbala, trčanja, pa čak i obične žmurke donose određene koristi. Bitno je i ograničiti vreme ispred TV ekrana, na telefonima, tabletima i računarima, koji su veliki "usisivači" vremena i dokazano dovode do fizičke neaktivnosti dece, te je jako bitno da isto bude ograničeno na maksimum dva sata dnevno. Zatim, bitno je podsticati fizičke aktivnosti u kojima će deca uživati, dok je važno sa i sam odabir nagrada ukoliko su nešto dobro uradila bude adekvatan, a ne u vidu video igrica, slatkiša ili grickalica. Razmišljajte, jer važno je da nagrada ne podstiče loše navike - istakla je nutricionistkinja za "Blic".

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.