DRAŽINE POSLEDNJE NEDELJE DUGO SU BILE MISTERIJA Na današnji dan počelo je suđenje generalu Mihailoviću, od jedne knjige nije se odvajao do same smrti

Komunističke vlasti su ga osudile na smrt u montiranom i politički ostrašćenom procesu, da bi 17. jula 1946. godine bio ubijen na tajnoj lokaciji.

Na današnji dan 1946. godine u Beogradu počelo je suđenje armijskom generalu i načelniku Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu Dragoljubu Draži Mihailoviću. 

Zvaničan naziv postupka je bio "Suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)".

Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta na Topčideru.

Foto: youtube printscreen

Nove jugoslovenske komunističke vlasti su ga osudile na smrt u montiranom i politički ostrašćenom procesu, da bi 17. jula 1946. godine bio ubijen na tajnoj lokaciji. Mesto na kojem su sahranjeni njegovi posmrtni ostaci i danas je tajna.

Viši sud u Beogradu je maja 2015. godine usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu koja je donesena 69 godina ranije.

Njegovi poslednji dani dugo su bili misterija, ali su se određeni detalji počeli pojavljivati u javnosti godinama kasnije.

Josif Malović, glavni islednik u slučaju "Suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)", zapisao je svoja sećanja na poslednje dane generala Mihailovića.

Foto: youtube printscreen

Sve do početka suđenja, Draža se nalazio u posebno pripremljenoj sobi u sedištu Ozne. U ćeliji nije bilo ničega osim gvozdenog kreveta prekrivenog vojničkim ćebetom. 

General se u ovoj prostoriji nalazio sam, u vojničkoj košulji i čizmama bez pertli, sa lisicama na rukama.

Malović je zapisao i da je Mihailoviću bilo dozvoljeno da čita.

- Najviše vremena je provodio uz knjigu. Nije se odvajao od Stendalovog "Parmskog kartuzijanskog manastira". Dočitavao ga je ko zna koliko puta, i to na francuskom – ispričao je kasnije islednik.

Ironično, to je jedan od najčuvenijih romana o izgubljenim iluzijama, i smatra se Stendalovim najlepšim delom. Radnja se dešava u Italiji početkom 19. veka i govori o čoveku koji sanja o slavi i ljubavi. San o uspehu na bojnom polju u Napoleonovoj vojsci neće se ostvariti, ali će prepoznati ljubav svog života u lepoj Kleliji Konti, kćeri svoga tamničara. Pored drugih nezaboravnih portreta – vojvotkinje Sanseverine ili grofa Moskve – Stendal u ovoj knjizi nudi majstorski prikazane društvene odnose i intrige na dvoru u Parmi i sliku Italije koja se bori protiv austrijske okupacije.

Upravo je ovo Stendalovo delo bilo poslednje koje je general Mihailović pročitao pre nego što je streljan.