Istražujemo! Ovo je razlog zbog čega je Srbija prva na listi po broju žena u industriji igrica

Industrija video-igara u našoj zemlji zapošljava oko 2.500 radnika, među kojima 30 odsto čine žene, što Srbiju stavlja na prvo mesto u Evropi.

To pokazuju rezultati organizacije "Plejstudios Jurop" i Asocijacije industrije video-igara Srbije. Prema njihovim podacima, evropski prosek učešća žena u gejming industriji je 22 odsto, a u toj oblasti u Srbiji se godišnje zaradi 125 miliona evra!

Zarada najmanje 1.000E

Predsednik Srpskog saveza elektronskog sporta (E-sports) Dalibor Marinović kaže za Informer da žene u Srbiji igraju igrice na visokom nivou.
- Igranje video-igrica je sve više privlačno nežnijem polu kod nas. Ima devojaka koje su po rezultatima u vrhu gejming liste. Mnoge od njih su plaćene da igraju za timove koji učestvuju na turnirima video-igara. U pitanju je ogromna industrija, a da bi se učestvovalo na turniru potrebno je dosta vežbe - kaže Marinović.
Kako objašnjava, mnoge žene igraju i rekreativnoi tako ostvaruju dodatne prihode. Ipak, ima i onih kojima je igranje igrica primarno zanimanje.

- U pitanju su žene koje su članovi profesionalnih timova, a njihova mesečna plata je minimalno 1.000 evra - kaže Marinović.
On ističe da su i u srpskim kompanijama koje stvaraju igrice zaposlene mnoge žene. Kako kaže, mnogi zaposleni nisu studirali informacione tehnologije.
- Gejming je multidisciplinarna oblast IT industrije. U kreiranju igrica učestvuje čitav tim ljudi, ne samo programeri. U radu učestvuju i profesionalci koji su završili likovnu akademiju. Oni uglavnom crtaju likove u igrici. Tu su i muzički producenti, oni koji vode marketing... Da bi se radilo u IT kompaniji koja razvija igrice zaista nije presudno da se završe IT studije - ističe Marinović.

Foto: Privatna arhiva

Pre dve godine, na fakultetima u Srbiji formirani su master programi na kojima se izučava stvaranje video-igara. Upravo za tim kadrom vlada veliko interesovanje, a jedan od fakulteta na kome se školuju specijalisti za industriju igara jeste i Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu.
Docent Tijana Geroski kaže za Informer da je među studentima koji upisuju smer video-igara primetan sve veći broj devojaka.
- Sada je zaista podjednako interesovanje devojka i mladića koji studiraju video-igre. Svakako, veoma je dobar podatak da je Srbija prva u Evropi po broju žena u toj oblasti. Za devojke koje se bave dizajnom to je veoma privlačan posao. U pitanju je spoj više oblasti. Da bi se neko bavio stvaranjem video-igara treba da bude kreativan, ali i da poseduje informatičko znanje. Važno je i što veliko poznavanje programiranja u ovoj oblasti nije baš potrebno - navodi naša sagovornica.

Igrice iz Srbije

U Asocijaciji industrije video-igara Srbije (SGA) kažu da su domaće igre preuzete ili kupljene više od 370 miliona puta, a žanrovski u domaćoj proizvodnji vode RPG igre (konzolske igre), kojih je 19 odsto.
- Industrija mobilnih igrica dodatno raste sa sve većom popularnošću takozvanih opuštenih igara, kojih je 18 odsto i koje su zabavne, jednostavne i lako ih je instalirati - kažu u toj organizaciji.

Najveća zarada od mobilnih igrica

U Srbiji trenutno postoji oko 140 studija, timova i kompanija koji aktivno rade na izradi igara i drugih usluga i servisa usko vezanih za gejming industriju.
Petnaest najuspešnijih gejming kompanija u Srbiji prihodovalo je 150 miliona evra, što pokazuje značajan rast u odnosu na prethodnu godinu. Mobilne igre su i dalje najzaslužnije za prihode, dok se i dalje dešavaju nove akvizicije od strane velikih svetskih igrača, kao i uspešan plasman novih igara, kojih je objavljeno 51 u 2022.
Procenjuje se da u sektoru video igara radi preko 2.500 ljudi. Pozicije su raznolike i čak 50 odsto kompanije je najavilo proširenje tima u naredonom periodu. Trećina zaposlenih su žene.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.