Meso uginule životinje se ne sme jesti: Klanice obavezne da predaju otpad!

Meso uginule životinje se ne sme jesti, jer može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema. Klanice su obavezne da otpad predaju kafilerijama i da u knjigama mora biti evidentirano kome je isporučen otpad.

Šef katedre za zoohigijenu Veterinarskog fakulteta u Beogradu Milutin Đorđević izjavio je danas da se meso uginule životinje se ne sme jesti zato što, pre svega, ne znamo od čega je ta životinja uginula.

- Može da se desi da je životinja uginula od nekih bolesti iz grupe zonoza koja se prenosi sa životinja na ljude. Meso se mora kupovati u ovlašćenim prodavnicama, a nikako od privatnih lica, kako ne bi rizikovali svoje zdravlje - rekao je Đorđević.

Kako bi potrošači bili sigurni da kupuju zdravo meso, uvek treba voditi računa o izgledu mesa.

- U zavisno od životinjske vrste,mora se voditi računa o boji mesa, svežini, elastičnosti, i da se obrati pažnja na površinu mesa na kojoj se, u slučaju kvara, može naći sluzava presvlaka, kao i na miris, koji je rezultat dubinskog kvara mesa - priča Đorđević.

Odgovarajući na pitanje kako je moguće da neko dođe do tela uginule životinje, poput Subotičana koji su prošlog utorka uhapšeni jer su krali meso sa stočnog groblja i prodavali ga, rekao je da se često pored puta, u kanalima i slično mogu naći leševi uginulih životinja, divljih i domaćih.

- Neodgovorni vlasnici često pribegavaju da uginuća svojih životinja ne prijave nadležnoj veterinarskoj službi na terenu, već ih bace na neka zabranjena mesta i na takav način ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu - ističe Đorđević.

Prema njegovim rečima, nekada su se za neškodljivo uklanjanje leševa životinja koristila stočna groblja, odnosno ozidani objekti koji su bili iskopani u zemljištu, zaštićeni adekvatnim poklopcima od potencijalnog dolaska drugih divljih životinja, ali i neodgovornih ljudi.

- Takvi objekti moraju biti ograđeni, moraju biti fizički zaštićeni i na svaki način se mora sprečiti mogućnost da neovlašćena lica i neke druge životinje dođu u kontakt sa leševima uginulih životinja - objasnio je Đorđević

Foto: Shutterstock

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, Nenad Budimović, govoreći o Subotičanima koji su prošlog utorka uhapšeni jer su krali meso sa stočnog groblja, u proteklih četiri, pet godina, su ga najverovatnije i prodavali.

- Uvek će biti ljudi koji će pokušati da iskoriste neku situaciju, u ovom slučaju problem sa afričkom kugu svinja, gde je povećan broj uginulih i eutanaziranih životinja. Jednostavno ne mogu da shvatim ljude koji kupuju takvo meso. Naravno da oni ne znaju da je to meso sa stočnog groblja, ali neprovereno zaista nije vreme da se to radi. Treba da se okrenemo registrovanim proizvođačima koji su pod kontrolom inspekcijskih organa Uprave za veterinu -  naveo je Budimović.

Napominje da pored vidljivih promena koje se mogu videti na mesu, procesi truljenja, promena boje, teksture, mirisa, ukusa, mnogo bitan i onaj drugi faktor, a to je upotreba lekova, antibiotika, hormona u uzgoju životinja.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kada je reč o pravilima i zakonskim odredbama za uklanjanje uginulih životinja, Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača kaže da je obaveza klanica da otpad predaju kafilerijama, i da mora u knjigama da stoji zapisano ko je doneo i kome je isporučen otpad.

- Priča se ponavlja već devet godina i postavlja se pitanje odakle to i koliko kafilerija ima u Srbiji, koliko mesnih industrija su registrovane u Srbiji. Mnogi su se registrovali kao mesna industrija, a sve su samo ne mesna idustrija, samo prerađuju. pitanje je gde završava taj stočni otpad, odnosno gde završava uginula stoka - izjavio je on za Tanjug.

Papović napominje da je stočni otpad u nadležnosti komunalne inspekcije, ekološke inspekcije i veterinarske inspekcije.

- Kada znate da je rok trajanja pilećeg mesa pet dana, svinjskog osam dana, onda se postavlja pitanje gde to meso, koje se ne proda, završi, da li završi u prerađevinama ili na drugim mestima. Mi kao nacionalna organizacija nemamo dovoljan pristup nezavisnim sredstvima da bismo redovno mogli da radimo kontrole, kako bi potrošači bili sigurni u ono što jedu - rekao je on.