Registar "Socijalna karta" smanjio broj zloupotreba socijalne pomoći: Novac za preminulog rođaka primalo čak 6.000 porodica!

Oko 6.000 porodica u Srbiji nije prijavilo smrt člana porodice kako bi nastavile da primaju socijalnu pomoć od države!? Ovo su rezultati analize Registra "Socijalna karta" u proteklih 15 meseci, koji je formiran pri ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U Registru je upisano 12.590 obaveštenja o preminulim licima. Na osnovu tih podataka centri za socijalni rad imaju uvid kojim osobama, usled smrti, prestaje isplata socijalne pomoći.

Međutim, otkriveno je da oko 6.000 porodica nije prijavilo smrt svojih bližnjih i nastavile su da primaju novčanu pomoć od države.

U određenom broju slučajeva, pokazuje analiza, porodice su ove naknade primale čak i po dve decenije nakon smrti rođaka koji je imao pravo na naknadu!?

Skrivanje činjenica

- Najviše prevara uočeno je kod isplate dodataka za pomoć i negu drugog lica. Ova vrsta pomoći isplaćivana je za 4.427 preminule osobe, odnosno njihovim porodicama. Novčana socijalna pomoć i nakon smrti primaoca isplaćivana je za 1.134 osobe, dok je novac za usluge smeštaja primalo 308 porodica čiji srodnik više nije imao pravo na pomoć - navodi se u analizi.

Foto: Shuterstock

Advokat Zoran Pešić kaže za Informer da ovako neodgovorno ponašanje porodica preminulih primaoca socijalne pomoći spada u krivično delo jer je zloupotrebljen novac iz budžeta Republike Srbije.

- Reč je o primeru klasične prevare. Može da se dogodi da jednom ili dva puta na račun legne novac nakon smrti primaoca socijalne pomoći, ali da neko to zloupotrebljava dvadeset godina, ne može biti slučajno i da nije znao šta je po sredi. U ovom slučaju su oštećene strane socijalna služba i država, pa one mogu da pokrenu tužbu protiv lica za skrivanje činjenica i zloupotrebu državnog novca. To u praksi znači da od odgovorne osobe mogu da traže da novac vrati kroz krivični ili parnični postupak - kaže Pešić.

 

Prema njegovim rečima, do propusta je došlo i zbog loše usaglašenosti u radu između matične službe i centra za socijalni rad, jer nisu pravovremeno obavešteni o smrti korisnika socijalne pomoći.

- Odgovoran je ceo sistem koji je uključen u taj proces. Kada lekar potvrdi smrt, taj izveštaj se dalje šalje u matičnu službu kako bi se upisali podaci u knjigu umrlih i izdala smrtovnica. Tada bi sve nadležne službe trebalo da evidentiraju taj podatak kako bi se ukinula socijalna primanja na to ime. To je ljudska greška, propust službenika ili organizovana prevara u samoj ustanovi. Korupcija, zajednički dogovor između službenika i članova porodice primaoca pomoći da podele novac, a pravna praksa je pokazala da to nije retkost u takvim situacijama - napominje advokat Pešić i dodaje da je saradnja između službi ključna za prevenciju takvih prevara.

Foto: informer.rs

Oštećen budžet

Pomoću registra je utvrđeno i da su Centri za socijalni rad dobili 4.173 obaveštenja o uvećanju nepokretne imovine porodice koja koristi socijalnu pomoć, a više od 30.000 obaveštenja o uvećanju prihoda korisnika novčane pomoći, što je, kako ističe naš sagovornik, dosta uticalo na budžet države.

- Kada se ustanovi gde novac odlazi bez pravnog osnova, smanjiće se teret samog budžeta. Nedostajao je taj registar, mesto na kojem se nalaze svi podaci i, što je najvažnije, oni se redovno ažuriraju, pa ubuduće ne bi trebalo da dolazi do ovakvih propusta - ističe Pešić.

Podsećamo, Registar "Socijalna karta" uspostavljen je 1. marta 2022. godine, kao izvor podataka, neophodnih za vođenje postupaka za ostvarivanje različitih prava i usluga u oblasti socijalne zaštite.

Tačnost podataka

Pomoću Registra "Socijalna karta" razrešeno je više od 85 hiljada različitih zahteva o licima koji se odnose na socijalnu, dečju i boračko-invalidsku zaštitu, kao i skoro 10.000 obaveštenja o neusaglašenostima sa podacima Centralnog registra stanovništva, što je doprinelo povećanju procenta tačnosti podataka o korisnicima i opravdanosti odluka o daljem uživanju prava.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.