Objavljeni rezultati PISA 2022 testiranja: Ovako su prošli đaci iz Srbije
Podeli vest
PISA (Programme for International Student Assessment - PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima.
Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.
Vlada Novog Zelanda zabraniće upotrebu mobilnih telefona u školama zbog zabrinjavajućeg pada pismenosti kod učenika, izjavio je konzervativni premijer Kristofer Lukson.
U OŠ "20 oktobar", najveću školu u Srbiji, danas je iznova stigla preteća poruka o postavljenoj bombi.
30.11.2023
12:09
Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.
PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima.
Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila pet puta.
U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.
Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sada su povećane obaveze i kazne za nasilne učenike, ali i roditelji nasilne dece,za njihovo loše ponašanje,moraće mnogo više da plate.
U Osnovnoj školi ''Sveti Sava'' dojavljena je bomba.
27.11.2023
14:05
Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.
Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine.
Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.
Rezultati su pokazali da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova (OECD: 472), na skali čitalačke pismenosti 440 (OECD: 476), a na skali naučne pismenosti 447 bodova (OECD: 485).
Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za 8 i 1 poen, dok se u matematici beleži pad za 8 poena).
Prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici.
U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima Кovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja.
Devojčice imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja.
Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena.
U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica.
Rezultati PISA 2018, objavljeni 2019. godine, su omogućili da se preispitaju pretpostavke ugrađene u postojeći obrazovni sistem i Ministarstvo prosvete je već 2020. godine dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika.
Novi standardi su razvijeni i trenutno se razmatraju na Nacionalnom prosvetnom savetu.
Osim toga, Akcionim planom Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja za period 2023-26, planiran je niz aktivnosti koje su direktno usmerene kao odgovor na neke preporuke koje su proizašle iz PISA rezultata:
• Razvijanja novih i unapređivanje postojećih standarda kvalifikacija i standarda postignuća, programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju
• Obučavanje nastavnika za primenu i praćenje novih standarda postignuća, standarda kvalifikacija, kao i razvoja ključnih kompetencija kod učenika
• Obučavanje nastavnika razredne nastave za razvoj i vrednovanje čitalačke pismenosti kod učenika nižih razreda
• Кreiranje nacionalnog programa i akcionog plana za razvoj i vrednovanje čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika.
• Obučavanje nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju za razvoj i vrednovanje čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika
•
Ove aktivnosti su neke u nizu koje su planirane u okviru Akcionog plana i koje će biti realizovane do kraja 2026. godine, u jednom delu i uz finansijsku pomoć Evropske Unije.
Put od uvođenja promena u obrazovanje i postizanja punog efekta vidljivog kroz učenička postignuća je dug i pun izazova. Naše očekivanje je da će ishodi implementacije reformi biti u manjem obimu vidljivi već u narednom ciklusu bar kada su u pitanju stavova učenika u vezi sa motivacijom i nastavom i učenjem, te da je potrebno da protekne dva ciklusa da bi efekti bili u potpunosti prepoznatljivi kroz učenička postignuća.
Drugi elementarni podaci koji se odnose na rezultate i stavove učenika i uslove u kojima se odvija nastava dostupni su u pregledu koji se nalazi na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja: https://ceo.edu.rs/ .
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vlada Novog Zelanda zabraniće upotrebu mobilnih telefona u školama zbog zabrinjavajućeg pada pismenosti kod učenika, izjavio je konzervativni premijer Kristofer Lukson.
Noćas su se kod ruskog grada Karačeva u Brjanskoj oblasti čule snažne eksplozije nakon napada ukrajinskih dronova na vojnu fabriku, a snimci koji navodno prikazuju detonacije ubrzo su preplavili društvene mreže.
Nemački kancelar Olaf Šolc obratio se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog straha od potencijalnog mirovnog plana po Ukrajini koji bi mogao da sprovede novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, izjavio je poslanik Bundestaga iz partije Levica Gregor Gizi na društvenoj mreži X.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić reagovala na strašne scene ispred Tužilaštva u Novom Sadu kada su predstavnici opozicije blokirali zgradu Tužilaštva u tom gradu. Policija je morala da interveniše kako bi zaposlenima i građanima omogućila ulaz.
Urednik crnogorskih "Vijesti", poznat i kao skutonoša tajkuna Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, Željko Ivanović objavio je tekst u pomenutom mediju pod sramnim naslovom "Mrš Mandiću, bedniče i ustašo".
Tužiteljka Jasmina Paunović gostovala je antisrpskoj televiziji N1, koja se nalazi u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka, i tom prilikom razbila je sve spekulacije pomenutih glasila i opozicije koji neosnovano tvrde da je do sada neko morao biti uhapšen zbog tragedije u Novom Sadu i objasnila da nije moguće uticati na svedoke.
Opozicija predvođena Marinikom Tepić i Borislavom Novakovićem, dvojac poznat po antisrpskim potezima, pokušava nasilno da uđe u Tužilaštvo sa sve zahtevom da se nasilnici uhapšeni nakon rušilačkih protesta u Novom Sadu puste na slobodu!
Da li zaista znamo sve o atentatu na Zorana Đinđića? Da li postoje skrivene priče i neotkriveni detalji o ubistvu koje je promenilo tok srpske istorije?
Da li može doći do direktnog sukoba Rusije i Sjedinjenih Američkih Država? Na ova i slična pitanja govorio je prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku.
O novoj eskalaciji sukoba u Ukrajini i mogućem globalnom ratu za našu televiziju govorili su stručnjak za bezbednost prof. dr Svetislav Lutovac, pukovnik Velibor Stević i Ljubomir Đurić iz centra za nacionalnu politiku.
Tokom pretresa kuće Radiše Blažića, oca Uroša Blažića osumnjičenog da je 4. maja prošle godine izvršio masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona, pronađen je arsenal oružja, municija i nišani za snajper, a Informer je došao u posed ovih fotografija.
U naselju Blaževo kod Novog Pazara, rano jutros se dogodila tragedija kada su roditelji prijavili Hitnoj pomoći da njihov sin (3) ne daje znakove života.
Teodora Viktorović, osuđena na 30 godina zatvora zbog ubistva majke i babe u stanu na Vračaru, preminula je tokom izdržavanja zatvorske kazne u KPZ za žene u Požarevcu.
Nekadašnji srpski sudija Zdravko Jokić analizirao je odluke glavnog arbitra Feliksa Cvajera na utakmici Srbije i Danske (0:0) i poručio da je bilo očigledno da Nemac nije imao ujednačen kriterijum prema obe selekcije.
Fudbaleri Srbije odigrali su nerešeno bez golova protiv Danske u utakmici poslednjeg 6. kola Lige nacije, a selektor Dragan Stojković posle meča nije želeo mnogo da priča o sudijama.
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je nerešeno bez golova sa Danskom u poslednjoj utakmici Lige nacija u Ligi A, a ko zna šta bi bilo da je sudija Feliks Cvajer dosudio penal za "orlove" na početku utakmice.
Fudbalska reprezentacija Rumunije pobedila je Kipar sa 4:1, plasirala se u B diviziju Lige nacija, a nakon meča je selektor Mirčea Lučesku opleo po lažnoj državi Kosovo.
Visokorangirani zvaničnik Bele kuće izjavio je da predsednik SAD-a Džo Bajden nije bio prisutan na zajedničkoj fotografiji lidera G20 u Rio de Žaneiru zbog logističkih problema, a ne zato što je želeo da izbegne susret sa ministrom spoljnih poslova Rusije, Sergejem Lavrovom. Ovo je saopštio novinarski pool Bele kuće.
Predsednik Francuske Emanuel Makron pozdravio je odluku Sjedinjenih Američkih Država da dozvole Ukrajini napade dugometnim oružjem na teritoriju Rusije. Ovu izjavu Makron je dao na marginama samita G20 u Rio de Žaneiru, prenosi agencija Frans pres.
Izrael je tokom poslednjeg napada na Iran u oktobru ove godine izveo udar na "određeni segment" nuklearnog programa Irana, izjavio je premijer Izraela Benjamin Netanijahu tokom obraćanja u Knesetu (izraelskom parlamentu).
Zbog nedostatka ljudstva u Oružanim snagama Ukrajine, strani plaćenici koji se bore za interese Kijeva primorani su da odlaze u rovove. O ovome je izvestio francuski vojni obaveštajni stručnjak Fabriz Riber.
Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahna izjavio je danas da telefonski razgovor nemačkog kancelara Olafa Šolca sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom predstavlja "stratešku grešku" koja je, kako je ocenio, oslabila evropsko jedinstvo i pozicije u vezi sa ratom u Ukrajini.
Humanitarna izložba slika i vezova autorki Alene Gojak i Gorice Popović pod nazivom "Oboji život" biće održana u sredu 20. novembra u 19h u gornjem foajeu Pozorišta Atelje 212.
Srbi, iako ulazna vrata najčešće biraju zbog bezbednosti, takođe mogu pratiti feng šui principe koji ističu njihovu važnost u očuvanju pozitivne energije u domu.
Spanać je jako bitno da čuvate na pravilan način kako bi zadržao sve hranljive materije i ostao dugo svež. Mi vam otkrivamo trik sa kojim ćete sačuvati ovo zdravo povrće.
Iako mnogi smatraju da je spavaća soba idealno mesto za seks, novo istraživanje otkriva iznenađujuću istinu - dnevna soba je omiljena prostorija za mnoge, a kuhinja se čak smatra najboljom lokacijom za intimne trenutke.
Na sinoćnoj reviji Bate Spasojevića, povodom proslave 30 godina rada i postojanja brenda "Individual", okupile su se brojne poznate ličnosti. Među zvanicama se našla i pevačica Slavica Ćukteraš.
Brojne poznate ličnosti pojavile su se večeras na crvenom tepihu, na reviji modnog kreatora Bate Spasojevića, a među prvima su stigle pevačica Mira Škorić i njena ćerka Milica Jeremić.
Voditeljka Dea Đurđević raskinula je dugogodišnju vezu sa kolegom Mladenom Mijatovićem, a večeras se na reviji Bate Spasojevića prvi put pojavila u javnosti nakon ove vesti.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.