Šta da radite ako vam se pocepa novčanica? Kako da rešite problem oštećenog novca - važno je da znate ove stvari!

Delimično oštećene i pohabane novčanice dinara, kojima ne može da se plaća ni na jednom prodajnom mestu, jer trgovci odbijaju da prime takav novac, građani mogu da zamene u bankama.

Međutim, i ovde postoje tačno propisani uslovi pod kojima te novčanice mogu da se zamene, a provizije koje banke u tu svrhu uzimaju kreću se do dva odsto, dok je u nekima besplatno.

Menjaju se i kovanice dinara, takođe pod određenim uslovima, a sve je, kada je reč o domaćoj valuti, precizno definisano Odlukom o upravljanju tokovima gotovine.

Ova Odluka kaže da su „banke dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju novčanice i kovani novac koji nisu podobni za opticaj“.

 NBS navodi da su za opticaj nepodobne novčanice podnete na zamenu koje imaju najmanje 51 odsto ispravne površine. Potom, kada je preko cele uočljiva zaprljanost, kada su jasno uočive mrlje, kao i one sa ispisanim grafitima.

Kada je primetan nedostatak boje (kao kada se, na primer, opere novčanica), potom one koje imaju bar jedno zacepljenje, ili jasno uočljive rupe, ona kojima nedostaje „ćošak“. Ako je novčanica lepljena, "popravljana“, kada je novčanica izrađena sa izvesnom greškom i kao takva puštena u opticaj – takođe može da se zameni u bankama.

- U slučaju da se banci na zamenu podnese manje od 51 odsto površine ispravne novčanice – potrebno je da banka od podnosioca novčanice obezbedi pismeno obrazloženje kako je došlo do oštećenja novčanice, odnosno ako nedostaje deo ili delovi novčanice, obrazloženje šta se dogodilo s delom, odnosno delovima koji nedostaju, kako je podnosilac novčanice došao u posed te novčanice, kao i podatke o podnosiocu. Takve novčanice banka šalje Narodnoj banci Srbije, koja odlučuje da li ima ili nema osnova za njihovu zamenu - pojašnjava Centralna banka.

Tu je reč o onima koje su, zbog dugog korišćenja u opticaju, korozije ili fizičkih uticaja promenile neke od svojih fizičkih osobina. Isto važi i za kovanice izrađene sa „izvesnom greškom“, koje su takve i poštene u opticaj. Ovakve kovanice se deklarišu kao – škart. Pregledom tarifnika više banaka na tržištu mogu da se „izvuku“ određena pravila kada je reč o ceni koju banke zaračunavaju građanima za zamenu pohabanih i oštećenih novčanica. Tako kod nekih stoji da je zamena ovakvih dinarskih novčanica – besplatna, dok kod pojedinih provizija iznosi i dva odsto od vrednosti pohabane novčanice.

Banke, inače, rade zamenu i novčanica stranih valuta, ali tu su provizije znatno veće i ni kod jedne banke ova usluga nije besplatna. Čak se u pojedinim naplaćuje i „provera ispravnosti novčanica u stranoj valuti“ – u jednom cenovniku ova usluga košta 0,8 odsto od vrenosti novčanice, ali je ujedno definisano da minimalna provizija mora da bude 100 dinara, dok maksimalna ne sme da pređe 5.000 dinara.

Jedna banka proviziju definiše kao „naplatu novčanica koje se povlače iz opticaja, kao i pohabanih stranih novčanica 4,00% + PDV + troškovi ino banke“, druga u svom cenovniku ima jednostavnu stavku „zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti pet odsto".

Ima i banaka koje zamenu oštećenih novčanica efektivnog stranog novca naplaćuju „minimum 10 dinara, odnosno dva odsto“. Neke preciziraju da rade samo „zamenu nepodobnih novčanica efektivnog stranog novca – evra, američkog dolara i švajcarskog franka i to uz naknadu od pet odsto“.