"Ko zna ko je to nosio" Odakle nam stiže odeća koja se prodaje u sekend-hend radnjama

Prodavnice polovne robe pariraju luksuznim brendovima! Otvaraju se na dobrim lokacijama, cene primamljive, ali kakve rizike nose?

Kada se šetate centrom Beograda možete videti butik jednog poznatog brenda sa veoma skupim komadima, a odmah pored nje - radnju polovne robe!

Ovo je normalna pojava u gotovo svim gradovima Srbije jer "sekend hend" prodavnice osvajaju tržište. Isplativost je njihova glavna prednost, a neosporna je i mogućnost pronalaska unikatnih komada koji prkose uniformisanosti komercijalnih brendova. Ali, ova vrsta kupovine nosi određne rizike.

Polovna odeća u Srbiju stiže uglavnom iz Nemačke, Austrije, Češke ili Slovačke.

U tim zemljama postoje čak i odvojeni kontejneri u koje građani ostavljaju garderobu u pristojnom stanju, a neretko tu ima i robe "sa etiketom".

Prema samom kvalitetu se rangiraju i prodavnice ove robe u Srbiji, pa se tako može razlikovati radnja sa kvalitetnijim i brendiranim stvarima od onih sa manje kvalitetnim komadima koji su stigli iz zemalja kao što je Turska ili Bugarska.

Slično je i u drugim zemljama regiona i Evrope. Primera radi, Slovenci su radi da prihvate odevne komade građana, ali pod uslovom da oni izgledaju neoštećeno kao da su novi. U BIH i Hrvatskoj je takođe došlo do ekspanzije prodavnica polovne robe.

Iz Asocijacije za zaštitu potrošača Srbije ranije su rekli da ne postoje definisani zakoni kada je reč o radnjama polovne garderobe. Posebnim aktom Uprave za zaštitu životne sredine, još 2004. godine regulisano da ovakva vrsta odeće ne podleže nekom specijalnom porezu, navodi ova Asocijacija.

Potražnja je ono što diktira otvaranje ovih prodavnica. Ljudi zbog visokih troškova i poskupljenja, koja su zahvatila i modnu industriju, ne žele da pola plate ostave nekom brendu te se odlučuju za seknd hend prodavnice. 

Prema nekim podacima, broj kupaca se povećava iz godine u godinu, a to mahom milenijalci (njihov broj se povećao za 33 odsto), bebi bumeri, ali i generacija X (20 odsto). Iako možda zvuči neobično, ali mladi pripadnici generacije Z sve više kupuju polovnu garderobu, za čak 16 odsto više nego pre nekoliko godina.

Prednost korišćenja polovne robe se vidi i sa ekološke aspekta. Brza moda dovodi do enormne proizvodnje odeće koja završva na deponijama širom sveta, na primer u Severnu Afriku. Više od 100 milijardi komada garderobe se proizvede širom sveta svake godine, a 85 odsto ih se baci. Otvara se i pitanje sintetičkih materijala koji štete životnoj sredini.

Poznati i slučajevi građana sa lošim iskustvom jer su, na primer, dobili pocepanu garderobu, isprljanu puderom ili su u najgorem slučaju dobili neku kožnu bolest, odnosno osip.

Međutim, to može da se desi i ako kupujete u nekom tržnom centru ili bilo kom drugom butiku zbog broja ljudi koji isproba odeću, pa se ne može se isključivo vezati za prodavnice polovne robe. Kupac uz račun (koji je i u seknd hendu obavezan) ima pravo na reklamaciju ukoliko se desi neka neprijatnost.

Sa druge strane, ima i onih koji ne vole da pazare odeću na ovaj način, što je svakako stvar ličnog izbora. Ono što mnogi od njih izdvajaju kao glavnu brigu kada je u pitanju kupovinu u seknd hendu (engl. second hand) jeste higijena, odnosno upitno im je da li je tekstil čist jer "ko zna ko je to nosio ranije", kako je rekla jedna sagovornica.