• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA

Autor: Informer/Kurir

24.01.2024

09:56

Deda Avram je spasao Jugoslaviju od hiperinflacije: Za 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica za kosu, on odbio da štampa pare

wikipedia/shutterstock

Vesti

Deda Avram je spasao Jugoslaviju od hiperinflacije: Za 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica za kosu, on odbio da štampa pare

Podeli vest

Na današnji dan, pre tačno 30 godina, Dragoslav Avramović, poznatiji u narodu kao Deda Avram, spasao je tadašnju Jugoslaviju od hiperinflacije!

Nekadašnji službenik Svetske banke, Avramović izlečio je tadašnju hiperinflaciju "novim dinarom" koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.

Podsetimo, Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana napravila "milijardere".

Monetarna politika od tada se dosta promenila, ali centralna banka još nije uspela da do kraja povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokokcano.

Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

Foto: youtube/printscreen

 

 

"Vi ste imali jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, i ona se prelivala i potopila je čitavu zemlju. On (Avramović) je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito je tadašnje stanje za RTS opisao urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.

Nastanak Avramovog superdinara

Novi dinar postao je "superdinar", a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda. Ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze.

Bivša guvernerka NBS Kori Udovički izjavila je jednom prilikom da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove, jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".

Omiljen u narodu, ali ne i kod tadašnje vlasti Slobodana Miloševića koja mu je uručila “vruć krompir” hiperinflacije, Dragoslav Avramović upamćen je kao veliki ekonomski stručnjak ali i kao skroman i netipičan državni službenik za balkanske prilike.

"Neću da štampam pare!“ - bila je rečenica sa kojom je otišao u legendu, posle smene sa mesta guvernera u maju 1996. godine. Smenio ga je tadašnji saziv Skupštine SRJ, prema Miloševićevom nalogu – sve po protokolu: Avramovićevo izlaganje, napadi na njega od strane poslanika SPS-a, pa glasanje i – smena.

Svi ga pamte po šeširiću i cegeru

Rođen je 14. oktobra 1919. u Skoplju gde je završio gimnaziju 1937, godine diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. godine. Bio je savetnik NBJ od 1951. do 1953, rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava od 1946. do 1951.

Od 1953. do 1977. godine radio je kao ekonomista u Svetskoj banci. U Svetskoj banci je od šefa Odeljenja za opšte studije napredovao do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva, 1980 — 1984); ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington, 1984 — 1988).


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Plivaju u novcu: Banke u Srbiji za devet meseci imale profit 865 miliona evra
Društvo

Plivaju u novcu: Banke u Srbiji za devet meseci imale profit 865 miliona evra

Ako je suditi po poslovnim rezultatima banaka, za njih je rast kamata bio “zlatna koka” 2023. godine, pa ni njihovo zamrzavanje od strane NBS od oktobra neće narušiti njihove finansijske rezultate. To pokazuju podaci po kojima je profit iz 2022. godine od 742,4 miliona evra, za devet meseci u 2023. prevaziđen i iznosi 865 miliona evra.

04.01.2024

09:23

sledeća vest

Politika

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set