Takmičenje namenjeno devojkama koje su sanjale filmsku i pozorišnu karijeru! Pročitajte autorski tekst Gorana Vesića! (FOTO)

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić napisao je autorski tekst pod naslovom "Izbor za mis Jugoslavije".

Beogradski list „Vreme” objavio je početkom 1927. godine oglas za devojke za izbor za Mis Jugoslavije. 

„Učešće je omogućeno neudatim, vaspitanim devojkama sa jugoslovenskim državljanstvom, od 16 do 25 godina koje su redakciji ovog lista poslale pismo sa slikom lica, profila i tela, podacima o sebi i roditeljima, godinama, mestu rođenja i mestu stanovanja.“

U oglasu je navedeno da Mis Jugoslavije stiče pravo učešća na izboru za Mis Evrope koje se održava u Parizu u organizaciji listova Le Žurnal i L‘Antransižan, kao i za Mis Univerzum koje se održava u Galvestonu u Teksasu. Navedeno je da buduća Mis Jugoslavije u Pariz i Galveston može da putuje sa saputnicom koja može da bude „majka ili rođaka, a putne troškove snosio je generalni sekretarijat”.  

Foto: informer.rs

Do Drugog svetskog rata održano je sedam izbora za najlepšu Jugoslovenku, a pobednice su bile Štefica Vidačić (1927), Sonja Hernej (1928), Stanislava Matijević (1929), Stefanija Ceca Drobnjak (1930), Katarina Kaja Urban (1931), Olga Đurić (1932), Dragica Ugarković (1933) i Olga Dinjaški (1938).

Smatralo se da je takmičenje namenjeno devojkama koje su sanjale filmsku i pozorišnu karijeru.

Da je bilo tako možda najbolje govori slučaj Italine Ide Karavanja koja nikada nije postala Mis Jugoslavije jer je zbog protivljenja majke zakasnila na takmičenje ali je bila Mis Slovenije. Ubrzo posle toga ova devojka potpisuje trogodišnji ugovor sa producentskom kućom „Ostermajer film” i već 1927. godine počinje njena glumačka karijera u Berlinu.

Štefica Vidačić, prva Mis Jugoslavije, iste godine postala je Mis Evrope na takmičenju u Parizu. Evropska tutula otvorila joj je mnoga vrata i snimala je filmove u Beču, Budimpešti i Berlinu gde je nastupala pod umetničkim imenom Steffie Vida. Kasnije se udala za imućnog nemačkog filmskog producenta. Beogradska štampa je posebno pisala o Dragici Ugarković, službenici Direkcije železnica u Beogradu koja je 1933. godine izabrana za Mis Jugoslavije, a potom na izboru u Parizu postala jedna od najlepših žena Evrope.

Izbori za najlepšu devojku iako popularni nisu bili svuda dobro prihvaćeni. Recimo list Jutro je posle izbora Olge Dinjaški za Mis Jugoslavije 1938. godine ovo takmičenje opisao kao „jednu od mnoštva sličnih na koje devojke budalasto nasedaju”.

Slovenački list „Slovenac” je 1929. godine izbor nazvao „procvatom paganskog kulta fizičke lepote koji se organizuje za velike pare”. Nakon lokalnog izbora za Mis Celja građani su protestovali ispred zgrade gde se događaj održavao, a sarajevska policija je proterala iz tog grada Olafa Barua, koji se predstavljao kao član Odbora Međunarodne lige za lepotu i kulturu, posle protesta građana da ugrožava javni moral.

Otpora je bilo i u drugim evropskim zemljama, a neke od njih, kao što je Poljska, zabranjivale su izbore za mis. Sovjetski Savez nije učestvovao u ovom takmičenju ali nepostojeća carska Rusija imala je redovno svoju predstavnicu koja je birana iz redova ruske emigracije u Parizu. Ipak, ova američka zabava bila je sve popularnija i tako je bilo sve do sredine tridesetih godina prošlog veka i početka velike ekonomske krize kada je opalo interesovanje zemalja za organizaciju ovakvih događaja.

Uspon fašizma u Evropi, početak nemačkih i italijanskih osvajanja i rat koji je zahvatio evropski kontinent prekinuli su organizaciju ovakvih takmičenja na duži vremenski period.
Vratimo se izboru za Mis koji se organizovao u Kraljevini Jugoslaviji.

Prema zvaničnom Programu izbora za Mis bilo je predviđeno da lepotice prisustvuju balu u Oficirskom domu. Potom se odlazilo u hotel „Ekscelzior” gde je organizovano finale na kome je žiri „diskretno posmatrao i ocenjivao lepotice”, kako je pisala beogradska štampa.

„Žiri je radio bez predaha. Kao što je ranije utvrđeno, ocenjuje se svaka kandidatkinja sa četiri ocene: za lice, za telo, za ljupkost i za nacionalnu karakteristiku, ciframa od 0 do 5. Svaki član žirija, ne znajući o kandidatkinji nikakve podatke (sem sekretara) i bez ikakvog sporazumevanja sa ostalim članovima, davao je svoje ocene.

Odmah moramo naglasiti da je najveća pažnja žirija posvećena rasnoj karakteristici kandidatkinje i da je, u slučaju podvojenosti mišljenja u pogledu drugih odlika, prvenstvo davano baš toj karakteristici. To je bilo u skladu sa načelima izbora u Parizu  - da se pokažu najveće lepote pojedinih naroda”, pisalo je beogradsko Vreme u januaru 1929. godine.

Žiri koji je birao najlepšu ženu Jugoslavije 1930. godine činili su pisac Branislav Nušić, vajar Đoka Jovanović, upravnik Narodnog muzeja Vladimir Petković i slikar Dragi Stojanović. Glavnom izboru prethodili su izbori za mis u 26 jugoslovenskih gradova.

Žiri za izbor za Mis Jugoslavije je od 26 pobednica na osnovu fotografija birao deset kandidatkinja koje su dolazile u Beograd. Najlepša od njih predstavljala je Kraljevinu na izboru za Mis Evrope u Parizu ali i na izboru za Mis Univerzuma.

Tako je Stefanija Ceca Drobnjak iz Beograda, pobednica na takmičenju 1930. godine, osim u Parizu predstavljala našu zemlju na izboru za Mis sveta u Brazilu gde ju je tadašnja štampa opisivala kao „tipičnu predstavnicu srpske lepote koju krasi vitka linija, crna kosa i crne oči”. Naredne godine za Mis Jugoslavije izabrana je Slovenka Katarina Kaja Urban koja je živela u Beogradu jer je njen otac bio upravnik Vojne muzičke škole.

U čast pobede svoje kćerke njen otac je komponovao valcer Kata i tango Mis Jugoslavije. Beogradska štampa je pisala da su ove devojke pravi promoteri svoje zemlje u svetu.

„Mi stalno čitamo kako je ta i ta mis, na prolazu za Pariz, kroz druge zemlje, bila dočekana i pozdravljena od predstavnika poslanstva svoje države. Specijalna pažnja ukazuje se stranim lepoticama baš u Parizu. Na banketima u njihovu čast viđaju se najveći državnici i političari. Svi se još sećamo pozdrava koje je tim izabranim lepoticama uputio prošle godine, na svečanom banketu, sam predsednik francuske vlade, g. Laval,” pisali su ushićeno beogradski novinari iz Pariza.

Popularnost izbora za Mis nije samo dokaz da je Beograd, jedina metropola Balkana, kosmopolitski grad spreman da prihvati novine bez predrasuda. Bio je to izraz želje jedne mlade evropske države i naroda koji je bukvalno desetkovan u Velikom ratu da postane priznati deo Evrope, da se predstavi na najbolji način u punoj svojoj lepoti i da bude ravnopravan sa velikima. Nažalost, velikim silama mali narodi su potrebni samo u ratu kada se gine dok u miru veliki veruju da mogu i sami.

Da je tako brzo smo se uverili tri godine posle poslednjeg izbora za Mis Jugoslavije kada je zemlja koju su naše lepotice ponosno predstavljale brutalno uništena i raskomadana.