Srbiji nedostaju anesteziolozi, pedijatri i radiolozi! Koje specijalizacije studenti medicine najčešće biraju: Evo zašto je za dobrog lekara važno pravilo 10.000 sati!

Ministarstvo zdravlja prošle godine je uradilo analizu iz koje se vidi da Srbiji nedostaju anesteziolozi, pedijatri, radiolozi, specijalisti opšte i fizikalne medicine, medicine rada, patolozi, transfuziolozi… U deficitu je čak 11 specijalizacija.

Doktor Arsen Ristić, prodekan za postdiplomsku nastavu Medicinskog fakulteta, otkriva koje su specijalizacije među studentima najatraktivnije, ali i kako će izgledati nacionalni specijalistički ispit koji će lekari polagati.

On navodi da je Ministarstvo zdravlja poslednje dve godine sprovelo inicijativu i formiralo komisiju koja je radila više od devet meseci na osavremenjavanju programa specijalizacija, ali i na planiranju novih grana, kao i na otvaranju programa.

Ukazao je da se najveće promene tek očekuju, kao i da je na njima dugo rađeno. Među njima je i nacionalni specijalistički ispit.

- One će uključiti potpuno inovativni način izvođenja nastave, selekcije kandidata i jedan ozbiljan prijemni ispit. Sa druge strane, kvalitet nastave će biti daleko veći nego sada. Ono što je najvažnija promena je nacionalni specijalistički ispit koji će se polagati na jednom mestu, četiri puta godišnje i veći deo težine tog ispita će biti u pismenoj formi. Tako da će svaka vrsta skraćene procedure u pripremi takvog ozbiljnog ispita i svaka vrsta pristrasnosti biti uklonjena - poručuje Ristić.

Foto: printscreen RTS

Koje specijalizacije su najatraktivnije

Na pitanje koji lekari Srbiji nedostaju, ali i da li se to poklapa sa željama studenata za specijalizacijama, Ristić kaže – delimično.

- Poslednjih godina, ne samo kod nas, već i u svetu, vrlo je veliko interesovanje studenata medicine za one grane, odnosno one discipline, gde možete kombinovati nešto što radite glavom, razmišljajući, nešto što radite svojim rukama, uključujući hirurške i interventne procedure. Takve su grane, recimo, oftalmologija, ORL, neke aspekti dermatovenerologije, plastične hirurgije. To su vrlo atraktivne grane - objašnjava Ristić.

Poručuje da su one atraktivne ne samo zato što otvaraju mogućnost rada u privatnoj praksi i dodatne zarade, već i zato što vrlo brzo možete pomoći pacijentima.

- Zaista možete za kratko vreme da pomognete bolesniku ukoliko ste savladali ono što su osnovna znanja i ukoliko ste savladali veštine koje su u okviru specijalističkih studija. Imate satisfakciju da ste svojim znanjem sa relativno malim naporom do nečega stigli - poručuje Ristić.

Foto: Insajder

Šta znači pravilo 10.000 sati u medicini

Ipak, napominje, postoje grane koje zahtevaju višegodišnju edukaciju i to su pre svega hirurške oblasti - neurohirurgija, kardiohirurgija, vaskularna hirurgija, kao i da su one vrlo kompleksne.

- Osim teorijskih znanja, morate savladati veštine koje su u nekom delu i manualne veštine. Potreban vam je talenat, to je nešto što se mora testirati kroz vreme i zato te specijalizacije ne mogu kratko da traju. Neurohirurgija traje šest godina - dodaje Ristić.

Govoreći o tome koliko godina školovanja je potrebno da neko postane lekar specijalista, Ristić kaže da u medicini postoji pravilo 10.000 sati.

- Da biste doveli do ozbiljnog nivoa kvaliteta i naučili proceduru tako da možete da edukujete druge i da ste u nekoj oblasti zaista kompetentni – to u ovako ozbiljnim granama traje oko 10 godina - naveo je Ristić.

"Usavršavanje u medicini traje ceo život; ako prestanete da učite, živite u prošlosti"

Foto: pexels.com

Ističe i da nije dovoljno samo da formalno neko postane specijalista, odnosno da položi ispit.

- To je naravno neophodan uslov, ali vaše usavršavanje i usavršavanje u medicini traje ceo život. Toga su naši studenti svesni. Ukoliko prestanete da učite u nekoj fazi bavljanja medicinom, vi živite u prošlosti i ne možete da date adekvatnu uslugu, odnosno da adekvatno brinete o svojim bolesnicima - rekao je Ristić.

Dodaje da se za četiri godine promeni negde oko 30 odsto stavova, procedura, lekova u svakoj od velikih oblasti medicine.

- Ukoliko ste prestali da učite pre četiri godine, vi sada skoro jednu trećinu novih lekova, novih procedura, novih algoritama u dijagnostici i lečenju nećete znati - naglašava Ristić.

U medicini je važno i iskustvo, a Ristić napominje da studenti na Medicinskom fakultetu imaju priliku da uče od eksperata u različitim oblastima, kao i da su to vodeći evropski i svetski stručnjaci.

- Prilika da neko iz nekog malog mesta, recimo iz Srbije ili iz regiona, mi upisujemo kandidate iz regiona, imamo kandidate iz inostranstva, ali prilika da učite od nekoga ko je vodeći svetski ekspert u nekoj oblasti, ko je pisao internacionalne vodiče, ko održi stotine predavanja po internacionalnim sastancima, ko dovodi vrhunske eksperte u našu zemlju, organizuje evropske i svetske kongrese kod nas – to je zapravo ono što čini atraktivnom našu školu, zbog čega imamo 4.000 specijalizanata samo na osnovnim studijama - navodi Ristić.

Ima li razloga za zabrinutost zbog odlaska lekara u inostranstvo 

I iako se često govori o tome da veliki broj lekara, nakon završetka školovanja u Srbiji, odlazi u inostranstvo, Ristić kaže da je dobro da odlaze i da se usavršavaju, ali da je prisutan i trend njihovog povratka.

- Ja sam, recimo, proveo tri godine u Nemačkoj. Veliki broj naših kolega ide i treba da ide, ali većina tih ljudi se vratila - dodaje Ristić.

Kaže da je Medicinski fakultet nadležan i za nostrifikacije stranih diploma, kao i da primećuju trend da se vraćaju ljudi koji su završili specijalističke studije u Americi, Švedskoj, Nemačkoj, a koji traže da im se prizna diploma, da se nostrifikuje kod nas, da bi mogli da se vrate da rade.

- Na početku naših mandata, pre tri godine, toga je bilo manje. I to je jedan trend koji je vrlo ohrabrujući, jer deo tih ljudi koji su proveli neko vreme u vrhunskim svetskim centrima, želi ovde sada da se vrati, što je jako dobro - zaključio je Ristić.