Obradović jasan: Projekat "Ekspo 2027" svedoči jednu novu viziju razvoja i transformacije Srbije

Dežurni kritičari koj nam obećavaju izolaciju i propast bivaju demantovani nakon svakog svetskog događaja na kome učestvuje predsednik Aleksandar Vučić, istakao je Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu.

 "Srbija je u najvišem kapacitetu učestvovala na Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu. Bez predrasuda, stručnih i ne stručnih zabluda Srbija želi da se obezbedi za 21. vek. Mali modularni nuklearni reaktori su budućnost. Na jednom stručnom brifingu, pre dve godine, imao sam priliku da čujem prezentaciju o mogućnostima modifikacije postojećih termo centrala uz pomoć američke
tehnologije malih modularnih reaktora. Jedan od prvih korisnika ovih reaktora u našem regionu

biće Rumunija.

Pogrešno planiranje za vreme socijalističke Jugoslavije dovelo je do toga da su Slovenija i
Hrvatska dobile nuklearnu elektranu dok je Srbija ostala bez ovog izvora energetske bezbednosti.
Celokupna energetska tranzicija zahtevaće pouzdane partnere i podršku Evropske unije. U
prethodnoj godini napokon je završen gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad čime je stepen
energetske bezbednosti Srbije značajno unapređen. Mnoge kompanije su zainteresovane za
projekte obnovljivih izvora energije (vetroparkovi, solarni parkovi). EXPO 2027 će sigurno imati
značajan doprinos privlačenju investicija u kritičnu infrastrukturu Srbije. Od energetske
bezbednosti zavisiće dolazak novih investicija.

Kao javnost smo upoznati da je predsednik Vučić održao sastanak sa Marošem Šefčovicem, i
pored gore navedenih tema, rudarstvo i minerali su takođe bili predmet razgovora. Srbija je
jedina zemlja u Evropi gde su umesto dijaloga prezentovane fatalističke vizije budućnosti po
pitanju rudarstva. Zanimljivo je da kao narod robujemo stereotipima po pitanju tehnoloških
dostignuća. Nekako lakše prihvatamo teze o zabranama umesto o upravljanju i implementaciji
tehnoloških dostignuća. Uvek je lakše deklarisati se protiv podzemnog rudnika litijuma ili protiv
nuklearne energije, protivljenje ipak ne zahteva godine učenja i znanja već samo odsustvo
odgovornosti,a prisustvo najgore demagogoije. Rasprava i prezentovanje Studije o uticaju na
životnu sredina je izostala i lišeni smo najboljeg načina da znamo sve pojedinosti o projektu
Jadar. Dežurni politički bezobrazni demagozi se uveliko spremaju da šire dezinformacije i o
nuklearnoj energiji koja je civilizacijski standard.

Evropa je napokon usvojila zakon o kritičnim i retkim mineralima. Sirovine su nazvane kritičnim
iz nekoliko razloga: prvo, mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama; drugo, način
njihove eksploatacije dosta je komplikovan; treće, za kritične sirovine ne postoji laka zamena, tj.
nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim sirovinama. Ovaj
zakon predstavlja vid ulaznice u evropska partnerstva i tržišta. Jedan od mehanizam se posebno
izdvaja – baterijski pasoš. Ovaj vid dokumenta prati litijumsku bateriju od rudnika do
automobila. Onaj ko želi da izvozi svoje baterije i automobile na evropsko tržište mora da
zadovolji evropske standarde životne sredine i to u državi porekla bilo to Čile, Nemačka ili
Srbija. Glavna logika evropskog rešenja zasniva se na tome da zelena tranzicija ne može
proizvesti više štete od koristi, razmatraju se uticaji kako na ljude (socijlni aspket) tako i na životnu sredinu.

Kontra mere za eliminisanje štetnih efekata su usvojene i odnose se i na Srbiju.
Baterijski pasoš predstavlja jedan važan nivo osiguranja od rizika. Navedeni set standarda koji su
važni u lancu snabdevanja predstavlja novi obrazac ponašanja koji se ne vodi samo golim
profitom. Nadnacionalna regulativa je obavezujuća za kompanije koje su članice Evropske
alijanse za baterije. Nije Srbija jedina koja je imala otpore po pitanju povratka rudarstva u
Evropu, već su protesti pratili i Španiju i Nemačku. Evropa je nekada činili 40% svetskog
rudarstva, danas je to 3%. Apsolutno je zavisna od trećih aktera. I iz tog razloga uvodi kategoriju
strateških projekta. Kada projekat bude prepoznat i usvojen kao strateški, može da računa na
brzo izdavanje dozvole, u roku od 12 do 14 meseci, u zavisnosti od toga da li se radi o
iskopavanju strateških sirovina, ili o njihovoj preradi i recikliranju. Do sada je, recimo, dobijanje
dozvole za otvaranje rudnika trajalo i do 10 godina jer rudarstvo spada u domaće zakonodavstvo.

Strateški projekti sprovode se po pojednostavljenoj proceduri u okviru relevantnog ekološkog
zakonodavstva EU. Mnogi akteri, poput NR Kine, nove evropske mere nazivaju „zelenim
barijerama“ što otvara dodatne mogućnosti za države poput Srbije. U slučaju industrije
litijumskih baterija ne treba upadati u zamku kineske loše ekološke prakse jer će i oni na EU
kontinentu morati poštovati standarde kako ne bi izgubili tržište. Primer je investicija BYD u
Mađarsku vredna nekoliko milijardi eura pod sjajnim uslovima koji obuhvataju 90% domaće
radne snage.

Kraljevina Norveška i EU su potpisali strateški memorandum po pitanju retkih sirovina čime se
Norveška integrisala u vrednosni lanac sirovina i baterija što obuhvata i zajedničke projekte i
investicije, kao i saradnju u istraživanju i razvoju. Drugi zauzimaju mesta ispred nas i ako je naša
startna pozicija bila najbolje u Evropi.

Projekat EXPO 2027 svedoči jednu novu viziju razvoja i transformacije Srbije. Ovim projektom
Srbija se menja i predstavlja pred celim svetom kao najpoželjnija destinacija za visoko-
tehnološka ulaganja. Učešće Srbije u lancima snabdevanja povezanim sa strateškim sriovinama
razviće neophodne veštine i visoko kvalitetne poslove u sektoru baterija i elektro mobilnosti.
Po pitanju razvoja Srbije u pogledu nuklearne energije i električnih automobila ne bi trebalo da
bude mesta predrasudama. Ovi sektori su uveliko poznati nauci i struci i nema ničeg
eksperimentalnog što je nepoznato u 21. veku. Ukoliko se mi ne razvijamo danas sutraćemo biti
korisnici svih dostignuća ali to više neće biti naš strateški napredak" - istakao je Obradović. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.