Desilo se van očiju javnosti i zapečatilo je sudbinu Srbije! Tuđman i Milošević iza kulisa dogovarali podelu Jugoslavije!

U korenu sprečena revolucija u Hrvatskoj, razgovor o podeli Bosne i zavera o zbacivanju Ante Markovića, poslednjeg premijera SFR Jugoslavije činio je samo deo političkih i diplomatskih manevara državne i vojne rezidencije Karađorđevo, sakrivene u vojvođanskim šumarcima.

Malo je vila u istoriji Balkana čiji zidovi pamte više državničkih sastanaka koji su decenijama kasnije nosili veo tajnosti.

„Karađorđevo je postalo važno jer je Josip Broz Tito tamo lovio i dočekivao političare i diplomate, ali i ugušio Hrvatsko proleće 1971. godine", kaže Josip Glaurdić, direktor Instituta političkih nauka na Univerzitetu u Luksemburgu za BBC.

„Fascinantna je i fascinacija političara sa Balkana Titom.

„Kasnije su mnogi birali Karađorđevo za bitne i škakljive dogovore, da bi ga po malo oponašali."

Dogovori i predlozi su počeli!

Jedan od tih dogovora bio je razgovor u četiri oka o kojem se i danas govori - sastanak između Slobodana Miloševića, predsednika Srbije i Franje Tuđmana, prvog čoveka Hrvatske 25. marta 1991.

Glavna tema je bila podela Bosne, neposredno pred sam raspad SFRJ i ratove koji su usledili.

Vilu, kojom danas upravlja vojna garda, političari su birali i zbog specifičnog vela tajnosti kojim odiše zdanje govorio je Petar Bošković, vojni analitičar za BBC.

„Karađorđevo ima tu muzejsku notu", dodaje Bošković, koji je tokom angažovanja u Vojsci Srbije više puta posetio zdanje, iako je vojni kompleks zatvoren za javnost.

„Zamislite da sedite za stolom koji prima 150 ljudi, a pored vile se nalazi bačka kuća u kojoj je izložen medved kojeg je, navodno, sam Tito ustrelio."

Foto: printscreen/Tviter

Ergelu i lovište na jugu Vojvodine prvi je otkrio kralj Aleksandar Karađorđević, koji je počeo da dolazi u Karađorđevo da lovi sa diplomatama i počasnim gostima.

Njegovu strast prema tajanstvenom mirnom mestu preuzeo je Josip Broz Tito kada je postao predsednik SFRJ.

Vojna ustanova Karađorđevo formirana je sredinom 1970-ih, kada je data na korišćenje Jugoslovenskoj narodnoj armiji, a tokom perioda SFRJ na ovom domaćinstvu se proizvodila hrana za vojnike JNA.

Ispresecana veštačka jezera i park koji se prostire na čak 500 hektara čuvaju Karađorđevo od očiju javnosti.

Malobrojni koji su posetili ovo zdanje, poput Boškovića nazivaju ga „mestom koje odiše tajnošću".

„Karađorđevo ima i heliodrom, tako da, ako želite da neko tajno dođe, to vam neće biti problem", kaže on.

Foto: profimedia

Glavna tema bila je podela Bosne?

Dve najveće republike dogovorile su se da u naredna dva meseca reše tešku jugoslovensku krizu - deo je kratkog izveštaja novinara francuskog lista L Mond pre 31 godinu iz Karađorđeva.

Susret Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana bio je jedan u nizu sastanaka predsednika jugoslovenskih republika usled raspada SFRJ, pod talasom nesuglasica i nacionalističkih pretnji.

U tom trenutku, na području Like izbili su sukobi između lokalnih Srba i hrvatske policije.

Iako je baš sastanak 25. marta 1991. godinama kasnije u javnosti okarakterisan kao tajni, Glaurdić kaže da to zapravo uopšte nije slučaj.

Sastanak na kojem je navodno dogovorena podela Bosne ušao je u domen više popularne mitologije nego ozbiljnih istorijskih činjenica -  kaže Glaurdić.

„Razgovori nikako nisu bili tajni, sve je bilo najavljeno i javno propraćeno, ali ono što je bilo tajno i te kako posebno jeste predmet razgovora."

I više od tri decenije kasnije, ne zna se o čemu su tačno govorili Milošević i Tuđman - Glaurdić kaže da se transkript razgovora nikada nije pojavio.

Foto: sites.google.com

Stjepan Mesić, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ i tada Tuđmanov partijski kolega, otkrio je da je ideja bila da se dva lidera nađu kako bi probali da zaustave rat.

Tuđman je odlučio da Mesića ne povede u Karađorđevo.

„Tuđman nije znao da glumi - bio je sav crven i ozaren u licu", setio se Mesić trenutka kada se tadašnji predsednik Hrvatske vratio sa sastanka.

„Sve je rešeno, sve je rešeno, rata više nema - likovao je, odmah tražio mape od savetnika koje su stavili na sto i pokazali da Milošević predlaže granice iz 1939, plus Cazin, Kladušu i Bihać koje je nazvao turska Hrvatska."

Plan je, tvrdio je Mesić, bio jasan - Tuđman je želeo da pripoji deo Bosne, a i Milošević je želeo 63 odsto te republike.

Ni uz Miloševića u Karađorđevu nisu bili najbliži saradnici.

Srpski diplomata Vladislav Jovanović je tog proleća 1991. godine čekao da dobije službu u Ministarstvu spoljnih poslova, ali, za razliku od Mesića, za BBC tvrdi da dogovor, koliko on zna, nije uopšte bio toliko zacementiran.

Nisam nikada direktno pitao Miloševića šta je konkretno pričao sa Tuđmanom u Karađorđevu - kaže Jovanović za BBC.

„Ipak, nakon sastanka u vili, Milošević je bio spreman da prihvati pojedine međunarodne planove, poput plana Žozea Kutiljera o mirnom rešavanju bosanske krize."

Foto: printskrin/youtube

Za Jovanovića je to dokaz da dogovor o podeli Bosne nije ni postojao „pogotovo ne u tako striktnom obliku o kojem se govorilo kasnije."

Šta god da su Milošević i Tuđman razgovarali u trenutku kada su ih na tremu vile u Karađorđevu fotografisali mediji, za politikologa Glaurdića podjednako je bitno „koliko i potezi obojice političara nakon sastanka".

„On je odmah nakon sastanka izjavio da je predmet razgovora bila budućnost Bosne i Hercegovine."

Glaudrić veruje da, i da je dogovor bio postignut, on nije ispoštovan.

„Tuđman je definitivno bio za podelu Bosne i ljudi oko njega, ali u hrvatskoj o tome nije postojalo jedinstveno mišljenje", kaže on.

„Većina političke elite je bila protiv podele."

„Milošević nije u tom trenutku bio posebno zainteresovan za podelu Bosne jer je verovao da će ona ostati u zajednici sa Srbijom i Crnom Gorom nakon raspada Jugoslavije", smatra Glaudrić.

Godinu dana posle sastanka u Karađorđevu, izbio je rat u Bosni.

U sledeće tri i po godine, poginulo je prema procenama više od 100.000 ljudi, a iz zemlje je izbeglo više od dva miliona stanovnika.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.