Stiže novac za ove dve grupe građana! Proverite da li ste i vi na spisku za isplatu

Voćari i pčelari uveliko su ušli ukoštac sa klimatskim promenama. Posle više od 30 aprilskih stepeni, stiglo je zahlađenje, u pojedinim predelima mogući su sneg i mraz.

Profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović govorili su o tome kako sačuvati voće i imaju li pčelari recept za ovu sezonu jer pčele nikada nisu tako rano izašle na pašu.

Uprkos velikim oscilacijama u temparaturi, voćari očekuju rodnu godinu i za 20 procenata veće prinose. Kažu da bi bili i veći kada bi više koristili pčele za oprašivanje.

S druge strane, pčelari se pribojavaju paše koja je počela nikada ranije, ali od meda ne odustaju uprkos niskim otkupnim cenama kao i velikim količinama falsifikovanog meda na tržištu.

Voće je izašlo iz najosetljivije feno-faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja i dalje postoji. Ipak, ona nije tolika da bi ugrozila ukupan rod voća, koji bi trebalo da bude 20 odsto veći nego lane, smatra profesor voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović.

- Ranije voćne vrste koje su ranije cvetale kao kod kajsije su odmakle u razvoju i jednostavno mraz nije mogao ništa da uradi. Jedino smo imali malo kod kasnocvetnih sorti kajsija i kod neke od sorti trešnje izmrzavanja, ali s obzirom na potencijalnu rodnost, to nisu neke značajnije štete. Pogotovo očekujemo veći prinos u proizvodnji šljive, negde otprilike oko 160.000 tona više nego 2023. godine. Značajno povećanje imaćemo kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje - rekao je profesor Keserović uz zaključak da će ovo biti jedna od najrodnijih godina u poslednjih 20 godina.

Foto: pexels.com

Bagrem nikada nije tako rano procvetao

Pored voća, ni bagrem nikada nije tako rano procvetao. U većini košnica pčelinja društva se nisu razvila dovoljno, dan je i dalje kraći pa pčelari kažu da im je sada više nego ikada pre potrebno znanje da bi izveli pčele na pašu.

- Pčelari treba dobro da izaberu paše, da koriste tzv. SMS-vage, da ispituju teren, da vide gde najbolje medi i da tamo sele košnice. Ono što nas najviše brine to je što kreće zahlađenje koje će trajati sedam dana, možda i do devet, eventualno 10 dana - kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da pčelari mogu da prepoznaju izmrzli bagrem po tome što umesto cveta na stablu dominira lišće.

 

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, Keserović i Živadinović kažu da jesu. Da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje.

- Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje, i prinosi su daleko veći. U vreme oprašivanja cvetova šljive bili su jako loši uslovi, nije bilo leta pčela i Srbija je izgubila negde oko 150.000 tona šljive - rekao je profesor voćarstva Keserović.

Foto: pixabay

Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i da je o tome trebalo pričati pre 15 godina, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra i da je i država izašla u susret sa poslednjom promenom Zakona o zaštiti bilja.

Niska otkupna cena meda i nelojalna konkurencija

Najveći problem pčelarima je, smatra, niska otkupna cena meda kao i nelojalna konkurencija.

- Volim da kažem, do pre dve godine zaista su pčelarstvu u Srbiji cvetale ruže, međutim, latice su opale, ostalo je trnje. Cena meda je prepolovljena upravo zbog krize na svetskom nivou, došlo je do preplavljivanja tržišta falsifikatima. Evropska unija kaže da oko 50 procenata meda koji se uvozi nije med. Takve podatke čujemo i iz Rusije. U Srbiji poslednje istraživanje pokazuje da je 80 procenata meda u maloprodaji falsifikat - kaže Živadinović i dodaje da se to mora rešiti jer pčelari imaju prepolovljene cene koje su na ivici ili nešto ispod proizvodne cene.

Živadinović kaže i da se masovno napušta pčelarstvo, ali da Savez ohrabruje pčelare da izdrže.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.