DOKUMENTARAC KOJI MORATE POGLEDATI! Zašto je na Vaskrs 1944. bombardovana prestonica Srbije?! (VIDEO)

Nedelja, 16. april 1944. pravoslavni Vaskrs. Već navikli na zvuk sirene za vazdušnu opasnost koja je ratnih godina često odzvanjala okupiranim gradom, Beograđanima je dan počeo gotovo kao i svaki drugi tih ratnih godina.Iako su krajičkom oka gledali ka nebu, nadali su se da će praznik provesti u miru. Tog oblačnog 16. aprila 1944. na stotine bombardera se obrušilo na Beograd, a tog prvog dana bačeno je više od 1.500 tona bombi, čiji su "tepisi" razarali sve bez ikakve selekcije.

Iako su saveznički avioni nebo nadletali još krajem 1943. i iako su tokom marta i aprila 1944. već bili napadani ciljevi u Mađarskoj i Rumuniji, malo ko od stanovništva je znao i verovao da bi se i Beograd mogao naći na toj crnoj listi, kaže prof.dr Momčilo Pavlović.

- Oko 400 aviona je tog dana poletelo iz baze u Italiji i krenulo da bombarduje Rumuniji ali zbog niske oblačnosti avioni su već iznad Jugoslavije izgubili formaciju. Taj otrovni tovar je morao biti izbačen i oni su u povratku ispistili bombe iznad sekundarno označenih ciljeva u Beogradu - kaže Pavlović.

Da sve bude strašnije, Beograd tog dana nije bio primarni cilj anglo-američkih snaga. Avioni su leteli da gađaju ciljeve u Rumuniji, ali je tamo tog 16. aprila 1944. bilo oblačno, pa su se okrenuli i vratili kao osunčanom Beogradu i tu isporučili svoj smrtonosni tovar. 

Foto: Informer

Ljudi se spremaju da proslave Vaskrs

Tog dana u Beogradu - roditelji su spremali da proslave Vaskrs, dok su se deca igrala napolju i kucala uskršnjim jajima. A onda se sve promenilo, u  trenutku.

Bombarderi su zaparali nebo nad prestonicom. Kada su prepoznali savezničke avione, stanovništvo je bilo oduševljeno.

Deca su se radovala i uzvikivala "Naši, naši, ovo su naši!", kažu svedoci događaja, a sledećeg čega se sećaju je zvuk fijukanja bombi i uskoro strašne eksplozije.

Roditelji su istrčali po decu koja su bila napolju. Preživeli, koji su legli, kažu da  su im tela, odskakala „desetak centimetara od snažnih detonacija", dok je svuda okolo bio oblak šuta i prašine.

Svedoci savezničkog bombardovanaj

Sve vreme II svetskog rata tada 6 godišnja Danica Šmic krila se i igrala ispod stola, jer se plašila bombi. Njena sećanja kada su se na Vaskrs su se čule eksplozije i posle 80 godina su neizbrisiva.

- Moj brat je bio nemirno dete, a ja sam sedela ispod stola i bila mirna. Od potresa je palo staklo sa prozora tik pored mog brata koji se tek tad uplašio i vrisnuo. Malo je falilo da padne na njega. Roditelji su se uplašili i tada smo se on i ja zajedno igrali igre skrivanja ispod stola - priča Danica svoje sećanje na bombardovanje. 

Foto: Informer

Svedok savezničkog bombardovanja Ljubiša Antonijević, koji je tada bio radoznali 16 godišnjak, nije izdržao da tog dana ne pobegne iz podruma gde su se sakrili stanari.

- Bili je opšte iznenđenje, niko se nije nadao da će saveznici prvi put da gađaju Beograd baš na Uakrs. Video sam avione i eksploziju, piloti kako izleću sa padobranima. U jednom momentu
kod naše kuće, 500 metara od nas desio se udarni talas koji je izbio ulazna vrata. Mene su ta vrata odbacila u nazad i pao am na stepenice. Tek tada postajem svesan da je bomnba mogla da pogodi i našu kuću - priča Ljubiša.
 

 

Foto: Informer

Bombardovane bolnice i dečija skloništa

U bombardovanju su nastradale 22 porodilje i dvadeset dvoje novoro đenđačadi mla đih od osam dana, kao i dve porodice koje su im bile u poseti u Gradskom porodilištu koje je bilo u Krunskoj.

Bombardovana su dečija skloništa u Zvečanskoj, deo  oko Bajlonijeve pijace, Aleksandrove ulice, Kalenićevog guvna, Terazija i drugih krajeva grada u kojima nije bilo nikakvih vojnih ili industrijskih meta. Pogođen je i logor na Sajmištu, gde je poginulo izme đu 80 i 120 logoraša. 

Bombe su bacane po svim krajevima grada i nedužnim civilima. Razarane su i kuće, ulice, bolnice, porodilište, vrtić, Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja.

Gradsko jezgro bilo je razoreno, Slavija, deo oko Tehničkog fakulteta i studentskog doma, Terazije, Nemanjina, ulice Miloša Velikog, Kraljice Natalije i Sarajevska. Na ulicama leševi nedužnih ljudi svuda.

reživeli su bežali na sve strane, čitave ulice bile su u plamenu. Potpuno je srušeno ili teško oštećeno više od 1.200 objekata, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura.

Krvavi uskrs

Posledice ovog bombardovanja daleko su bile gore i od onog 6. aprila 1941. godine.
Dva radosna dana, nedelja 16. i ponedeljak 17. april te 1944. godine, za žitelje prestonice ostaju u sećanju kao Krvavi vaskrs.

Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima grobljima u uništenom Beogradu „prijateljskim bombama".

Bio je to prvi u nizu udara američke i britanske avijacije, koji će se ponoviti još nekoliko puta do kraja rata. Saveznici su bombardovali i druge okupirane južnoevropske gradove, ali nikada sa tako malo štete po Nemce i sa tako mnogo civilnih žrtava kao u Srbiji.

- Na ulicama su leševi žrtava svuda - glasio je 20. aprila izveštaj iz Mihailovićevog štaba.

- Prema pouzdanim obaveštenjima Vrhovne komande Jugoslovenske vojske, na Beograd je palo 1.457 bombi prvog i drugog dana pravoslavnog Vaskrsa. Porušeno je ukupno 687 zgrada, a 20. aprila je u ruševinama pronađen 1.161 leš. Broj teško povređenih bio je 1.468 - piše u radiogramu upućenom 21. aprila u London.

"Prijateljska" razaranja

 

Savezničke bombe padale su sve do septembra 1944. Broj ubijenih civila i materijalna šteta ovih prijateljskih razaranja  veća su od aprilskih 1941. koje su naneli Nemci.

Što se ljudskih žrtava tiče, tačan broj nikada nije utvrđen. Preliminarni podaci do kojih je došla Jugoslovenska vlada u izbeglištvu govorili su o oko 3.000 žrtava u Beogradu i 1.200 u Zemunu.  Nemački izvori kao ukupan broj stradalih navode brojku od 1.245 ljudi pri čemu je blizu 800 ljudi poginulo u bombardovanju na Vaskrs, a povređeno je preko 5.000 civila. 

Prema ovom izvoru, broj stradalih Nemaca bio 343, poginulo je i 96 italijanskih vojnika, dok su ostalo bile srpske, civilne žrtve. 

 

Više o ovom stravičnom zločinu možete pogledati u dokumentarnom filmu naše koleginice Branke Lazić.