DOKUMENTARAC KOJI MORATE POGLEDATI! Zašto je na Vaskrs 1944. bombardovana prestonica Srbije?! (VIDEO)
Podeli vest
Nedelja, 16. april 1944. pravoslavni Vaskrs. Već navikli na zvuk sirene za vazdušnu opasnost koja je ratnih godina često odzvanjala okupiranim gradom, Beograđanima je dan počeo gotovo kao i svaki drugi tih ratnih godina.Iako su krajičkom oka gledali ka nebu, nadali su se da će praznik provesti u miru. Tog oblačnog 16. aprila 1944. na stotine bombardera se obrušilo na Beograd, a tog prvog dana bačeno je više od 1.500 tona bombi, čiji su "tepisi" razarali sve bez ikakve selekcije.
Iako su saveznički avioni nebo nadletali još krajem 1943. i iako su tokom marta i aprila 1944. već bili napadani ciljevi u Mađarskoj i Rumuniji, malo ko od stanovništva je znao i verovao da bi se i Beograd mogao naći na toj crnoj listi, kaže prof.dr Momčilo Pavlović.
Ni 80 godina posle jednog od najužasnijih bombardovanja koje je doživela srpska prestonica, na Vaskrs, 16. i 17. aprila 1944. godine, ne zna se koliko je tačno bilo žrtava u više savezničkih razaranja glavnog grada tokom Drugog svetskog rata.
Povodom Dana sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić je u ime Vlade Republike Srbije položio venac kraj Spomenika pilotima braniocima Beograda na Zemunskom keju.
07.04.2024
17:14
- Oko 400 aviona je tog dana poletelo iz baze u Italiji i krenulo da bombarduje Rumuniji ali zbog niske oblačnosti avioni su već iznad Jugoslavije izgubili formaciju. Taj otrovni tovar je morao biti izbačen i oni su u povratku ispistili bombe iznad sekundarno označenih ciljeva u Beogradu - kaže Pavlović.
Da sve bude strašnije, Beograd tog dana nije bio primarni cilj anglo-američkih snaga. Avioni su leteli da gađaju ciljeve u Rumuniji, ali je tamo tog 16. aprila 1944. bilo oblačno, pa su se okrenuli i vratili kao osunčanom Beogradu i tu isporučili svoj smrtonosni tovar.
Ljudi se spremaju da proslave Vaskrs
Tog dana u Beogradu - roditelji su spremali da proslave Vaskrs, dok su se deca igrala napolju i kucala uskršnjim jajima. A onda se sve promenilo, u trenutku.
Bombarderi su zaparali nebo nad prestonicom. Kada su prepoznali savezničke avione, stanovništvo je bilo oduševljeno.
Deca su se radovala i uzvikivala "Naši, naši, ovo su naši!", kažu svedoci događaja, a sledećeg čega se sećaju je zvuk fijukanja bombi i uskoro strašne eksplozije.
Roditelji su istrčali po decu koja su bila napolju. Preživeli, koji su legli, kažu da su im tela, odskakala „desetak centimetara od snažnih detonacija", dok je svuda okolo bio oblak šuta i prašine.
Svedoci savezničkog bombardovanaj
Sve vreme II svetskog rata tada 6 godišnja Danica Šmic krila se i igrala ispod stola, jer se plašila bombi. Njena sećanja kada su se na Vaskrs su se čule eksplozije i posle 80 godina su neizbrisiva.
- Moj brat je bio nemirno dete, a ja sam sedela ispod stola i bila mirna. Od potresa je palo staklo sa prozora tik pored mog brata koji se tek tad uplašio i vrisnuo. Malo je falilo da padne na njega. Roditelji su se uplašili i tada smo se on i ja zajedno igrali igre skrivanja ispod stola - priča Danica svoje sećanje na bombardovanje.
Svedok savezničkog bombardovanja Ljubiša Antonijević, koji je tada bio radoznali 16 godišnjak, nije izdržao da tog dana ne pobegne iz podruma gde su se sakrili stanari.
- Bili je opšte iznenđenje, niko se nije nadao da će saveznici prvi put da gađaju Beograd baš na Uakrs. Video sam avione i eksploziju, piloti kako izleću sa padobranima. U jednom momentu
kod naše kuće, 500 metara od nas desio se udarni talas koji je izbio ulazna vrata. Mene su ta vrata odbacila u nazad i pao am na stepenice. Tek tada postajem svesan da je bomnba mogla da pogodi i našu kuću - priča Ljubiša.
Bombardovane bolnice i dečija skloništa
U bombardovanju su nastradale 22 porodilje i dvadeset dvoje novoro đenđačadi mla đih od osam dana, kao i dve porodice koje su im bile u poseti u Gradskom porodilištu koje je bilo u Krunskoj.
Bombardovana su dečija skloništa u Zvečanskoj, deo oko Bajlonijeve pijace, Aleksandrove ulice, Kalenićevog guvna, Terazija i drugih krajeva grada u kojima nije bilo nikakvih vojnih ili industrijskih meta. Pogođen je i logor na Sajmištu, gde je poginulo izme đu 80 i 120 logoraša.
Bombe su bacane po svim krajevima grada i nedužnim civilima. Razarane su i kuće, ulice, bolnice, porodilište, vrtić, Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja.
Gradsko jezgro bilo je razoreno, Slavija, deo oko Tehničkog fakulteta i studentskog doma, Terazije, Nemanjina, ulice Miloša Velikog, Kraljice Natalije i Sarajevska. Na ulicama leševi nedužnih ljudi svuda.
reživeli su bežali na sve strane, čitave ulice bile su u plamenu. Potpuno je srušeno ili teško oštećeno više od 1.200 objekata, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura.
Krvavi uskrs
Posledice ovog bombardovanja daleko su bile gore i od onog 6. aprila 1941. godine.
Dva radosna dana, nedelja 16. i ponedeljak 17. april te 1944. godine, za žitelje prestonice ostaju u sećanju kao Krvavi vaskrs.
Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima grobljima u uništenom Beogradu „prijateljskim bombama".
Bio je to prvi u nizu udara američke i britanske avijacije, koji će se ponoviti još nekoliko puta do kraja rata. Saveznici su bombardovali i druge okupirane južnoevropske gradove, ali nikada sa tako malo štete po Nemce i sa tako mnogo civilnih žrtava kao u Srbiji.
- Na ulicama su leševi žrtava svuda - glasio je 20. aprila izveštaj iz Mihailovićevog štaba.
- Prema pouzdanim obaveštenjima Vrhovne komande Jugoslovenske vojske, na Beograd je palo 1.457 bombi prvog i drugog dana pravoslavnog Vaskrsa. Porušeno je ukupno 687 zgrada, a 20. aprila je u ruševinama pronađen 1.161 leš. Broj teško povređenih bio je 1.468 - piše u radiogramu upućenom 21. aprila u London.
"Prijateljska" razaranja
Savezničke bombe padale su sve do septembra 1944. Broj ubijenih civila i materijalna šteta ovih prijateljskih razaranja veća su od aprilskih 1941. koje su naneli Nemci.
Što se ljudskih žrtava tiče, tačan broj nikada nije utvrđen. Preliminarni podaci do kojih je došla Jugoslovenska vlada u izbeglištvu govorili su o oko 3.000 žrtava u Beogradu i 1.200 u Zemunu. Nemački izvori kao ukupan broj stradalih navode brojku od 1.245 ljudi pri čemu je blizu 800 ljudi poginulo u bombardovanju na Vaskrs, a povređeno je preko 5.000 civila.
Prema ovom izvoru, broj stradalih Nemaca bio 343, poginulo je i 96 italijanskih vojnika, dok su ostalo bile srpske, civilne žrtve.
Više o ovom stravičnom zločinu možete pogledati u dokumentarnom filmu naše koleginice Branke Lazić.
Beograd je u Drugom svetskom ratu oslobođen pre 80 godina, 20. oktobra 1944. posle tri godine i sedam meseci nemačke okupacije.
20.10.2024
06:51
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ni 80 godina posle jednog od najužasnijih bombardovanja koje je doživela srpska prestonica, na Vaskrs, 16. i 17. aprila 1944. godine, ne zna se koliko je tačno bilo žrtava u više savezničkih razaranja glavnog grada tokom Drugog svetskog rata.
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Jedan od predvodnika zloupotrebe tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nastrešnice poginulo 14 ljudi, upravo je osoba koja tvrdi da su Srbi u Srebrenici počinili genocid, a koja se, takođe, sprda sa zloočinačkom akcijom "Oluja" u kojoj je proterano i ubijeno oko 250.000 Srba, đilasovka Mila Pajić.
Iako opozicija želi da predstavi da su Novosađani "besni" zbog tragedije u tom gradu, izgleda da se ipak radi o dovlačenju ljudi iz drugih gradova u organizaciji opozicije i nevladinih organizacija.
Opozicija planira da tokom današnjih protesta izazove nerede i demolira grad i onda za to optuži Srpsku naprednu stranku da su navodno u pitanju njihovi ubačeni navijači, saznaje Dnevnik iz izvora bliskih organizaciji protesta.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbacilo je tvrdnje narodnog poslanika Alekandra Jovanovića da je ”Goran Vesić potpisao upotrebnu dozvolu za malu hidroelektranu u Rakiti”, ističući da to Ministarstvo nije izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli, kao ni upotrebnu dozvolu, budući da MHE “Zvonce” nije u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Milorad Ulemek Legija (56), osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, zatražio je od suda da bude pušten na uslovnu slobodu, saznaje ekskluzivno Informer.
Pripadnici MUP-a uhapsili su u Kragujevcu S. T. (1987), R. M. (1990) i S. M. B. (1992) zbog postojanja osnova sumnje da su, od kraja maja do 20. septembra ove godine, izvršili krivično delo trgovina ljudima.
Saobraćajna policija zaustavila je vozilo "porše kajen" koje se na teritoriji Sombora kretalo brzinom od 198,6 kilometara na čas, na državnom putu gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas.
Policija je u Inđiji, u Ulici vojvode Stepe, otkrila leš muškarca (66), koji je imao vidne povrede izazvane tupim predmetom. Komšije ubijenog su se oglasile za Informer povodom tog tragičnog događaja.
Fudbaleri Crvene zvezde sutra dočekuju Barselonu (RTS 1, Arena 1 premijum 21.00) u 4. kolu Lige šampiona, pa se tim povodom medijima obratio trener Vladan Milojević.
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović totalno je izgubio živce u jednom trenutku tokom jučerašnje utakmice protiv FMP-a u ABA ligi, pa je ljutito vikao na svog košarkaša tokom jednog tajm-auta!
FBI je opovrgao autentičnost dva video-snimka koja su nedavno počela da kruže internetom i u kojima se tvrdi da agencija navodno izdaje upozorenja o terorističkim pretnjama na biračkim mestima, kao i lažne podatke o glasanju zatvorenika u ključnim državama.
Američki predsednički izbori mogli bi, u određenim ishodima, izazvati "domino efekat" u Evropi — zemlje bi jedna za drugom počele da se povlače iz vojne podrške Kijevu, smatraju brojni eksperti iz Evropske unije i Rusije.
Moskva je spremna za poštene pregovore sa Vašingtonom. Ali, SAD još nisu pokazale da ozbiljno nameravaju da sednu za pregovarački sto sa Rusijom, poručuje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za sajt RIA Novosti.
Izrael strahuje da bi moglo doći do nereda ako Kamala Haris ili Donald Tramp pobede sa dovoljno malom razlikom koja bi dozvolila "drugoj strani" da se takođe proglasi pobednikom!
Sinoć, u ponedeljak, 4. novembra, Laura Pausini zapalila je binu londonskog O2 Shepherd's Bush Empire sa prvim od dva rasprodata koncerta, čime je još jednom potvrdila svoj status zvezde svetske muzičke scene! Domaća publika imaće priliku da najnagrađivaniju italijansku kantautorku vidi u Beogradskoj areni 18. decembra u okviru njene Winter 2024 turneje.
Tri ulice u bivšim jugoslovenskim republikama nose njegovo ime, a od 2011. i plato ispred Doma omladine u Beogradu. Reč je o Milanu Mladenoviću, osnivaču grupe Ekatarina Velika. Napustio nas je 5. novembra 1994. godine, zbog posledica raka pankreasa, bolesti koja mu je dijagnostifikovana nekoliko meseci pre smrti. Do kraja je ostao prijatelj sa dvoje svojih kolega, jedan od njih, održao mu je posmrtni govor.
Nakit za sezonu jesen/zima karakteriše maksimalizam, od krupnih srebrnih komada do šarenih privezaka i narukvica, sve u stilu koji ne poznaje izvinjenja.
Marija Mara Stojadinović, pevačica koja je javnosti postala poznata 2006. godine kada je izdala svoj prvi album za "Grand", iznenada se povukla sa scene i sklonila se od javnosti. Njeno povlačenje sa estrade postalo je tema brojnih spekulacija.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.