"Širiće se brzinom aviona": Profesor Petrović o strahovitoj "bolest X"! Da li nam preti nova pandemija?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je još 2018. godine, i pre pojave kovida 19, na listu potencijalnih pretnji stavila bolest iks (x), o kojoj se i danas, 6 godina kasnije malo zna. Profesor Vladimir Petrović, epidemiolog, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže za "Blic" da bi ona mogla da izazove masovno obolevanje kao kovid 19, da se širi brzinom najbržeg transportnog sredstva - aviona, a da kada je reč o izbijanju pandemije, može da izbije sutra, a može i za 50, 100 godina.

Zabrinutost zbog potencijala buduće pandemije, koja bi mogla da izazove 20 puta više smrtnih slučajeva nego korona, iskazana je i na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Profesor Petrović objašnjava da je "bolest iks" potencijalna pandemijska pretnja nepoznatim uzročnikom zarazne bolesti. Zato se i zove "iks", što je oznaka za nepoznanicu.

- Očekuje se da bi u narednih nekoliko godina ili deceniju mogao da se pojavi uzročnik, koji bi mogao da izazove slične posledice kao SARS-CoV-2 virus. Slične, u smislu stope obolevanja, da bude masovno, da budu zahvaćeni svi kontinenti, a nepoznato u smislu letaliteta, koji procenat obolelih bi umirao - kaže prof. dr Vladimir Petrović.

Foto: Printskrin video

Prema njegovim rečima, to je posledica situacije gde se čovečanstvo svojim aktivnostima sve više približava i ulazi u životna staništa određenih vrsta u kojima ranije nije bio prisutan.

- Samim tim dolazi do mešanja čoveka u razvoj ekoloških lanaca u kojima je on stranac, i kao takav može da oboli ili da se zarazi sa uzročnikom za vrste koje su unutar tog ekološkog lanca a za koje taj uzročnik nije toliko štetan i na koje se adaptirao. Čovek, kao osetljiv domaćin u toj priči, mogao bi da onda iz tog žarišta uvede tu bolest u ljudsku populaciju. I, dalje širenje ide brzinom najbržih transportnih sredstava, to su, znamo, avioni, kao što je bilo u situaciji sa SARS koronavirusom - objašnjava naš sagovornik.

Jedna od 10 potencijalnih pandemijskih pretnji

On podseća da je Svetska zdravstvena organizacija "bolest iks" svrstala kao jednu od deset potencijalnih pandemijskih pretnji, i predložila svim zemljama sveta da vrše pripreme za pojavu takve jedne potencijalne pandemije poučeni iskustvima iz pandemije koronavirusa.

Na pitanje koliko vremenski može da prođe do pojave te pandemije, kaže da kada su u pitanju novi uročnici, to može da se desi sutra a može i za 50 odnosno 100 godina:

- Jedino pravilo koje znamo je kod gripa da se pandemije javljaju na 10 do 50 godina. Radi se, znači, o decenijskim trendovima, sekularnim trendovima. Kada su pitanju novi uzročnici, ona može da izbije sutra, a može da izbije i za 50 odnosno 100 godina. To, jednostavno, ne može da se predvidi - ističe prof. Petrović i dodaje da upravo u tome jeste suština priprema za nešto što se očekuje i što bi moglo da se desi.

Foto: Pixels

U takvim pandemijama, objašnjava prof. dr Petrović, sigurno je da uvek više obolevaju hronični bolesnici, čije je zdravstveno stanje već narušeno, odnosno starije osobe koje imaju poremećaj opšte otpornosti organizma.

- Da li će deca i radno aktivno stanovništvo biti pogođeni, u smislu smrtnih ishoda, to ostaje da se vidi. Međutim, činjenica je da su u pandemijama najviše stope obolevanja kod radno aktivnog stanovništva, jer je njihova dinamika kontakata i kretanja najveća - kaže on i potvrdno odgovara na pitanje da li mi sami sebi možemo da pomognemo jačanjem imuniteta:

- Neophodno je da budemo vakcinisani na odgovarajući način, da se zdravo hranimo, da se ne izlažemo faktorima rizika u smislu pušenja, alkoholizma, gojaznosti, i da budemo fizički aktivni. Potrebno je da budemo i adekvatno informisani sa zvaničnih sajtova vodećih svetskih zdravstvenih organizacija.

Foto: Marko Đoković

Kako izgledaju pripreme za "bolest iks"

Pripreme se ogledaju u tome da se naprave planovi, stvore odgovarajući kapaciteti za lečenje, izolaciju, odnosno karantin, da se pripremi kadar u smislu da bude svestan mogućnosti takve jedne bolesti, kaže prof. Petrović.

- Pripreme se odnose i na proizvođače vakcina i lekova, na proizvodnju odgovarajućih zaštitnih, specifičnih zaštitnih sredstava, jer su sada razvijene metodologije kako da se brže dođe do kvalitetnog medicinskog sredstva, kao što je bila situacija i sa vakcinama protiv koronavirusa. Ranije je za jednu vakcinu trebalo da prođe četiri etapa, koje su išle jedna za drugom, i za to je bilo potrebno 5 do 10 godina, a sada su sve četiri etape razvijene paralelno, i došli smo do vakcine u kratkom roku od tri do pet meseca. Ukoliko se u bilo kojoj od tih etapa, predkliničkom, kliničkom istraživanju desi ono što ne bi smelo, obustavlja se celo istraživanje - kaže prof. dr Petrović