Imamo tri godine da se spremimo: Srbiji preti ovih 5 ekstremnih nepogoda i ne zna se koja je gora

O klimatskim promenama i posledicama globalnog zagrevanja se više priča nego radi, a zbog "skrštenih ruku" smo već suočeni sa posledicama poplava, oluja, suša, toplijih leta i blažih zima i drugih ekstrema koji ostavljaju za sobom ne samo matrerijalnu štetu, već odnose i ljudske živote.

Zbog toga su naši stručnjaci formirali tim mladih naučnika u okviru projekta "Ekstremni vremenski događaji u Srbiji - analiza, modeliranje i uticaji - EXTREMES". Projekat finansira Fond za nauku u okviru programa "Prizma". Tim vodi naš čuvenim klimatolog prof. dr Vladimirom Đurđevićem sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, a plan je da u naredne tri godine urade projekciju kako bi do kraja veka klimatski ekstremi bili predvidivi i dostupni u katalogu, čime bi posledice bile značajno ublažene.

Kako je objasnio Vladimir Đurđević, koristiće savremene i inovativne metodološke pristupe i najnovije tehnologije da bi objasnili ove događaje, njihove uzroke, analizirali trenutne posledice i moguće rizike u budućnosti. Uz klasifikaciju ekstremnih događaja, obezbediće uvid u buduće trendove ekstremnih događaja koji će moći da se koriste u planiranju strateški značajnih 

Foto: Shutterstock

 

delatnosti kao što su:

poljoprivreda
javno-zdravlje
zaštita životne sredine
energetika
infrastruktura
osiguranje
turizam i drugo

Na pitanje kojim će se sve ekstremima baviti i koje posledice mogu da ostave trenutno, a koje dugoročno, klimatolog Đurđević kaže da je nedaća koje nas već sada pritiskaju u Srbiji nekoliko, da će nas one tek pritiskati i u budućnosti, a na prvom mestu su - visoke temperature vazduha.

Preti nam pet ekstremnih pojava

Ono što već znamo, čemu već i sada svedočimo, to je da nam preti 5 ekstrema:

- Toplotni talasi
- Velike suše
- Obilne poplave
- Olujna nevremena, grmljavinski oblaci, jaki vetrovi i grad
- Nestanak hladnih talasa

- Posebno tokom letnjih meseci to su toplotni talasi i visoke temperature. Učestalost toplotnih talasa u Srbiji je značajno uvećana. Pre 40-50 godina tokom leta najčešće nismo imali nijedan toplotni talas, u pojedinim godinama možda jedan. Poslednjih godina imamo između dva i četiri toplotna talasa. Skoro da ne postoji više leto bez toplotnih talasa, a to su periodi, uslovno rečeno, abnormalno visokih temperatura, kada su temperature značajno iznad očekivanih vrednosti u dužem vremenskom periodu. Uočeno je širom sveta, i u Srbiji, da je takvim danima povećana smrtnost, posebno kod starijih osoba – kaže Vladimir Đurđević.

Ističe da su toplotni talas veliki zdravstveni izazov i da u Srbiji imamo do sada analiziran samo jedan toplotni talas u smislu smrtnosti. U pitanju je toplotni talas iz 2007. godine kada je zabeleženo da smo imali više od 65 odsto smrtnih slučajeva kod osoba starijih od 60 godina, nego što je očekivana vrednost.

- Za gradove u Srbiji je dokazano da kada su temperature iznad proseka, povećana he smrtnost, ali nisu urađene procene čije se smrti mogu povezati sa toplotnim talasima, dok je u Evropi urađena detaljna analiza za 2022. godinu kada je širom Evrope bio veliki broj toplotnih talasa. Tada je od posledica toplotnih talasa umrlo oko 60.000 ljudi na teritoriji cele Evrope. Poznavanje učestalosti, dinamike i prognoziranje toplotnih talasa je vrlo važno s aspekta javnog zdravlja. Osim što su neprijatni, što dovode do povećane potrošnje električne energije, jer ljudi pale klime, oni su velika pretnja za javno zdravlje i jedan od najvažnijih ekstrema u našoj zemlji – kaže Vladimir Đurđević.