"Ne postoji ishrana kojom se leči rak" Stručnjaci saglasni da ne treba gubiti vreme na alternativna lečenja: " Jedino je efikasna operacija, radioterapija i hemioterapija"

Broj obolelih od raka, u poslednjih 30 godina, porastao je za čak 79 odsto, a onkolozi do kraja decenije predviđaju povećanje broja obolelih od 30 odsto i to među mlađom populacijom.

Doktorka Jagoda Jorga ističe da ne postoji ishrana kojom se leči rak, već je to moguće jedino operativno, radioterapijom, lekovima ili hemioterapijom.

- Onkološko lečenje je nešto što mora što pre da se primeni, sve drugo je apsolutni gubitak vremena, a glavni doktor je onkolog. Svi mi drugi služimo da ne pokvarimo efekte terapije i da pomognemo pacijentu da svoj imunitet, kvalitet života i druge bolesti koje ima drži pod kontrolom, kako bi terapija koju je onkolog prepisao bila zaista blagovremena i efikasna - rekla je dr Jorga.

Ona ističe da se autofagijom ne leči rak.

- Čovek je dobio Nobelovu nagradu za jedno, a oni su to komercijalizovali u smislu koji nije načno dokazan. Svaka naša ćelija ima proces autofagije, samočišćenja raznih organela, ali to apsolutno nema nikakve veze sa ishranom. Ljudi su jednostavno izjednačili dva termina, a to je gladovanje celog organizma sa autofagijom što je čišćenje jedne ćelije - naglasila je.

Foto: printscreen/K1

Jorga dodaje da polovina stanovnika Srbije primenjuje autofagiju, jer niko nema ograničeno vremensko unošenje hrane.

- Niko zaista nije dokazao da to vodi ka boljem zdravlju, a o karcinomu da ne pričam. Nemojmo da ponavljamo neistine, jer to vodi u lošiji ishod bolesti - poručila je Jorga.

Kako je navela, pacijentima se ne preporučuje nagla promena ishrane.

- Suvi mesni proizvodi su prva grupa kancerogena, ali da pojasnimo - ako čovek celog svog života jede prerađevine, salamice, njegov rizik da će dobiti karcinom debelog creva je 18 odsto veći u odnosu na nekog ko ne jede. Pojava karcinoma debelog creva je šest od sto, ako neko tako jede, to će povećati šanse na sedam od sto. Treba pristupiti vrlo racionalno i u odnosu na ono što je medicina rekla da su dokazi da zaista pomažu čoveku - rekla je Jorga.

Pokazalo se da alternativne ishrane ne pomažu, već, kako je navela, skraćuju životni vek obolelih od karcinoma.

- Unos sveže ceđenog soka, ako povećate sa 100 ml na 200 ml svakodnevno, povećava se rizik od karcinoma dojke za 23 posto. To apsolutno nije nešto što treba unositi. To nije nešto što treba preporučiti kao tip ishrane. Ono što se prodaje, to bi trebalo sankcionisati, jer dovodite ljude u strašnu zabludu sa enormno štetnim zdravstvenim posledicama. To je ono što zakon treba da radi, da zaštiti ljude - zaključila je.

Onkolog Sanja Kostić slaže se da ne bi trebalo da bude drastičnih promena u ishrani, ali da je ishrana bitna, jer omogućava izbegavanje faktora za koje se zna dabudu uzrok nastanka karcinoma.

- Sama dijagnoza karcinoma je izuzetno stresna. Taj stres pokreće mnoge fizičke i psihološke mehanizme, pa moramo voditi računa o drugim faktorima. Drastične promene u ishrani ne bi trebalo da budu - poručila je Kostić objasnivši da navike u ishrani u tom momentu ne treba menjati kako bi uspešno završili lečenje i postigli najbolji efekat.

Naučno istraživanje je pokazalo vezu između rizika od dobijanja kancera sa nelečenim metaboličkim stanjima, među kojima je prvi dijabetes, a Kostić ističe da je odgovor malo kompleksniji, odnosno da najpre treba krenuti od činjenice kako nastaje karcinom.

 - Sam tumor je monoklonskog porekla, što znači da je to klon ćelija koji je nastao malignom transformacijom jedne ćelije. U tom procesu maligne transformacije, ta ćelija se oslobađa mnogobrojnih kontrolnih mehanizama. Jedan od veoma bitnih kontrolnih mehanizama su tumor supresorski geni, od kojih su najpoznatiji brka 1 i brka 2 geni. Da bi nastala neka nasledna bolest koja može da ima veze sa ishranom, više nego nasledne forme karcinoma, neophodno je da nastane mutacija tog gena. Taj gen postaje inaktivan i gubi kontrolu nad normalnom deobom ćelija - objašnjava doktorka.

Foto: printscreen/K1

Kako je navela, te mutacije gena su recesivne, što znači da moraju da budu inaktivirane obe kopije tog gena da bi se bolest ispoljila.

- Kod naslednih karcinoma, kao što su karcinomi dojke, jajnika, prostate, pankreasa, gde imamo veliki uticaj tih brka gena, dešava se sledeće: nosioci imaju jedan alel koji je nasledan, a drugi je somatski. Da bi bolest nastala, oba moraju biti mutirana. Taj nasledni deo je jako osetljiv na razne stresne faktore koji mogu biti iz spoljašnje sredine ili nastaju u samom telu kroz različite produkte metabolizma. Nosilac tog gena, brka gena, korak je bliži toj malignoj transformaciji nego nosioci koji nemaju taj gen - kazala je Kostić.

Naučno je dokazano da osobe koje konzumiraju puno šećera ili imaju poremećaj metabolizma glukoze mogu imati povećanu učestalost mutacije tih gena koji su odgovorni za mutaciju tih karcinoma.

- To je idealna prilika da shvatimo značaj ishrane i mogućnosti. Poznavanje tog mehanizma daje nam snagu da kontrolišemo - dodala je Kostić.

Ona naglašava da cela medicina treba da ide ka prevenciji.

- Onkolozima je veoma bitno da pacijenti ne gube telesnu masu, zbog čega moraju da imaju česte, manje obroke, nezačinjene. Imamo jako moćne lekove da suzbiju mučninu, ali pacijent mora da ima ritam hranjenja, da prevelikim unosom hrane sam ne izazove mučninu. Veoma je bitna proteinska ishrana. Akcenat mora da se stavi na namirnice koje će održati telesnu masu i snagu pacijenata - zaključila je Kostić.

Nutricionista Ana Banduka Todorović ističe da ljudi koji su bolesni često imaju razna ubeđenja oko ishrane.

- Čovek koji sazna dijagnozu upada u stanje očaja i nemoći, pa krene da gugla, tako da često dolaze u ordinaciju po neki plan ishrane. Kada razgovaramo o tome kako bi ta ishrana trebalo da izgleda, pojedinci čak imaju i neka uverenja koja se mešaju u deo posla nutricioniste. U praksi se često ne poklapaju stavovi lekara i nutricionista - naglasila je.

Foto: printscreen/K1

Prema njenim rečima, pacijenti u toku terapije mogu različito reagovati.

- Dolazi do anemije, mučnine, povraćanja. Rane koje se javljaju u ustima zahtevaju planiranje dobre ishrane, jer nekada ne mogu ni da žvaću. Za njih je važno da unose što više čorbica, supica, smutija, kako bi uneli što više nutrijenata, održali energetsku ravnotežu i imali imunitet pod kontrolom - rekla je Banduka Todorović.

Ona ističe da se ljudima koji su imali kolorektalni karcinom, a loše su se prethodno hranili, savetuje da odmah pređu na jednovrsnu ishranu.

- Tema je široka jer ima mnogo vrsta karcinoma i načina lečenja, a svaka osoba je jedinka za sebe. Ultimativna preporuka ne postoji, zaista su personalizovane. Ono što je generalna preporuka, što ne može biti greška ni u prevenciji nastanka karcinoma ni tokom karcinoma, jeste prelazak na potpuno raznovrsnu ishranu, isključujući mesne prerađevine, prženu i pohovanu hranu, te šećere, koje sadrže mnogo dodataka - poručila je Banduka Todorović.