U Grčkoj se pojavila otrovna riba "Dragana": "Peče kao da gori noga! Nemaš snage ni da pričaš, na noge nisam mogla!"

Grčka, sa svojim predivnim plažama, mirisima i ukusima, predstavlja raj za turste, ali da čak i u raju treba biti oprezan govori primer jedne žene sa naših prostora koja je u letovalištu popularnom kod naših turista, Nea Kalikratija, stala na otrovnu ribu Morski pauk ili kako je često zovu - riba Dragana.

Ova riba ima izuzetno snažan otrov i svrstava se u red najopasnijih riba na Mediteranu, a, sudeći prema iskustvima naših turista, susret sa njom i nije tako redak.

- Odmah pored ove lepote stadoh na onu ribu Draganu... U plićaku među kamenčićima... Videla sam je odmah čim sam osetila bol. Bol je kao da mi je noga bila u vatri. Kod doktora se nastavila vatra. Vrela voda sat vremena. Ne daj bože nikome - objavila je Rada na Fejsbuk grupi "Grčka info" dodavši da je u pitanju mesto Nea Kalikratija, koje se nalazi u blizini Soluna.

Objavila je i fortografiju koja je nastala neposredno pre ovog nesrećnog događaja.

Foto: Grčka info printscreen

 

- Verujem. I meni kad se desilo, odmah sam pomislila: "Dobro je, samo da nije dete", jer sam s njim išla kroz vodu. Međutim, on je srećom imao one patikice - nadovezala se u komentarima jedna žena.

- O, nee, kažu da je bol neverovatno jak - dodala je druga, na šta je Rada odgovorila:

- Da, peče kao da gori noga. Bukvalno nemaš snage ni da pričaš. Na nogu nisam mogla da stanem.

 - Brz oporavak. I dete je prošle godine nagazilo na tu ribu, bilo je strašno - dodao je još jedan pratilac ove grupe.

- Put do lepote je obično posut trnjem. Brz oporavak želim! - poručili si ljudi Radi.

Riba Morski pauk ili pauk belac (lat. Trachinus draco) je otrovna morska riba iz klase zrakoperki. Ova riba se najviše odlikuje po tome što ima otrovne žlezde na prvom leđnom peraju. Prvo leđno peraje morskog pauka je jako specifično po tome što podseća na bodlje. Mnogi ovu ribu zbog opasnosti koje može da prouzrokuje svojim otrovnim bodljama, svrstavaju u red najopasnijih riba na Mediteranu.

Opis

Ova riba uglavnom živi na malim dubinama od 1 do 30 metara mada se mogu pronaći i na većim dubinama do 150 metara, najčešće naseljava peskovita i šljunkovita morska dna.

Morski pauk se izdvaja od ostalih morskih vrsta po svom izduženom telu koje je proporcionalno debljini tela jako dugo, ispod oba oka imaju dve do tri male bodlje. Prosečna dužina tela kod ovih riba je između 25 i 45 centimetra, dok je najduži zabeležen primerak ove vrste bio dug 53 centimetra. Najteži zabeležen primerak je težio čak 1,9 kilograma. Morski pauk se odlikuje i po šarolikim bojama obično su to plave oznake koje se mešaju sa smeđim i zelenim tačkama koje se prostiru duž celog tela morskog pauka, zanimljivo je da ove ribe kada uginu kod njih obično više nije prisutna plava boja.

Foto: Foto: Shutterstock

 

Otrovnost

Ove ribe u prvom leđnom peraju i u škržnim poklopcima imaju otrovne žlezde koje podsećaju na bodlje. Prilikom uboda na bodlje ovih riba otrov koji luče žlezde na čovekovo telo deluje kao neurotoksin i kao hematoksin zatim dospeva u krv i izaziva otok na mestu uboda, a u nekim slučajevima može da izazove nekrozu kože. Sledeći simptomi uboda se uglavnom izražavaju jakom glavoboljom, bolom u predelu srca i otežanim teškim disanjem, otrov koji luči morski pauk može takode da izazove i paralizu govora. Zanimljivo je da je otrov ovih životinja termolabilan tako da nije puno opasan na vodenim temperaturama koje su iznad 40 stepeni.

Tretmani za zaustavljanje otrova

Savremena medicina za sprečavanje većih komplikacija od uboda morskog pauka najviše preporučuje da se mesto uboda što pre izloži vodenoj temperaturi koja iznosi od 40 do 42 stepena, pored ovog postoje i mnogi drugi saveti koji se preporučuju kao adekvatno rešenje za zaustavljanje otrova koji proizvodi ova riba, kao što su čišćenje rane, a najbolje je obratiti se što pre lekaru. Postoje razni antibiotici, analgetici koji mogu da ublaže potencijalne uzroke koje može ovaj otrov da izazove na čovekovo telo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.