Litijum u Evropi: I Nemci će da kopaju

Od protivnika iskopavanja litijuma u Srbiji i dalje slušamo kako Nemcima ne pada na pamet da eksploatišu sopstvene značajne rezerve litijuma, jer ne žele da ugroze životnu sredinu. Istina je da najjača ekonomija EU uveliko razvija litijumske projekte kako bi obezbedila ključnu sirovinu za energetsku tranziciju.

U dolini gornje Rajne australijska kompanija Vulcan razvija jedan od najvećih resursa litijuma u Evropi s ciljem da postane ključna karika u prelasku na e-vozila u celoj Evropi. Ovde se litijum nalazi u geotermalnim rezervoarima, a komercijalna proizvodnja litijuma za baterije trebalo bi da počne u trećem kvartalu 2026.

Rudnici i u parkovima prirode

Nemačka raspolaže i značajnim rezervama litijuma u čvrstoj steni, koje je takođe čvrsto rešena da eksploatiše. Na granici sa Češkom se nalazi najveće evropsko nalazište litijuma u čvrstoj steni. Litijum je prisutan u mineralu cinvaldit, koji je sličan jadaritu. Nemačka na svojoj strani, na 35 km od Drezdena, razvija projekat Cinvald, koji je još u fazi istraživanja i očekuje se da završe studiju izvodljivosti do kraja ove godine. Češka na svojoj strani razvija rudnik Činovec, koji ima preliminarnu dozvolu za rudarske aktivnosti.

Trenutno se na Starom kontinentu razvija više od 20 litijumskih projekata i evropske zemlje se utrkuju koja će prva otvoriti rudnik litijuma kako bi obezbedile jednu od ključnih sirovina za zelenu tranziciju i ekonomski razvoj. Projekti za iskopavanje litijuma postoje u Španiji, Finskoj, Irskoj, Velikoj Britaniji… Koliko je belo zlato značajno za ekonomski razvoj Evrope govori i to što su neki od projekata u neposrednoj blizini ili u zonama zaštićene prirode koje nose oznaku Natura 2000. To važi za projekat Emili u Francuskoj i Volfsberg u Austriji.

Eksploatacija kao bilo koja druga

Najlakši metal zastupljen je na evropskom kontinentu u različitim oblicima koje podrazumevaju različite tehnologije prerade, ali svim projektima zajedničko je da moraju ispuniti najviše standarde zaštite životne sredine.

Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da se eksploatacija litijuma znatno razlikuje u odnosu na eksploataciju drugih metala i da više utiče na životnu sredinu, stručnjaci ističu da se ona u svojoj osnovi ne razlikuje niti sama po sebi predstavlja veći rizik za životnu sredinu u odnosu na rudarenje metala kao što su zlato, srebro, bakar, olovo, cink, koji se već godinama eksploatišu kod nas i širom Evrope.

Takođe kažu da nema najgoreg ni najboljeg izvora litijuma, već se poređenje može vršiti isključivo po indikatorima kao što su emisija CO2, potrošnja vode, zauzimanje zemljišta, količina generisanog otpada, potrošnja energije, emisije drugih zagađivača u atmosferu, nivo buke i sl.

Prednosti jadarita

Litijum se na globalnom nivou trenutno pretežno dobija iz dva izvora: iz podzemnih slanih jezera u tzv. litijumskom trouglu u Južnoj Americi i iz rude spodumena u Australiji. U 2021. godini, 56% svetske proizvodnje litijuma (istraživanje CRU grupe) dobijeno je preradom spodumena, a proizvodnja iz slanih rastvora podmirila je 42% globalnih potreba.

Ekstrakcija iz spodumena zahteva površinsku eksploataciju i velike otvorene kopove. U poređenju sa podzemnom eksploatacijom kakva bi, na primer, bila u Jadru, takve aktivnosti zahtevaju drastično veću površinu, sa većim poremećajima terena, značajno većom količinom otpada i povezanim uticajima. Takođe, u odnosu na jadarit, prerada zahteva dodatne korake koji uključuju pečenje na 900-1200 C i flotaciju. Ta dva koraka znato povećavaju potrošnju energenata, što drastično povećava potrošnju energije i emisije CO2 i drugih zagađivača.

Kada je reč o slanim jezerima, slana podzemna voda se pumpa na površinu i kada se isparavanjem postigne dovoljno visoka koncentracija litijuma hemijski se obrađuje. Negativna strana ovakvih projekata je da zauzimaju veliku površinu. Da bi tipičan projekat proizvodnje litijuma iz slanih rastvora proizveo godišnje istu količinu litijuma kao „Jadar“, samo za bazene za isparavanje potrebna je sedam puta više zemlje od ukupne površine zemljišta potrebnog za Projekat „Jadar“.

Prednost jadarita je i kvalitet mineralizacije. U poređenju sa drugim izvorima litijuma, visoki sadržaji korisnih elemenata u jadaritu znače da će biti potrebna eksploatacija manje količine materijala, uz upotrebu manje reagensa u preradi, i uz dobijanje manje količina otpada za istu količinu litijuma.

Nacrti studija procene uticaja na životnu sredinu su potvrdili da se ovaj projekat može realizovati potpuno bezbedno kada je u pitanju zaštita životne sredine. Jedna vrsta garancije za to je i baterijski pasoš koji će morati da ima svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u EU od 2027. godine. Ovaj digitalni sertifikat biće dokaz da su sirovine korišćene u izradi dobijene na odgovoran način. To znači da će litijum iz Srbije imati prolaz na evropsko tržište samo ukoliko bio bio proizveden s najmanjim mogućim uticajem na životnu sredinu.