Pušenje, alkohol, nezdrava ishrana... Mogu li javne politike biti ključ za zdravije društvo?

Sve veći finansijski pritisak na zdravstveni sistem, uzrokovan visokorizičnim ponašanjima kao što su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, nezdrava ishrana i sedelački način života bio je u fokusu prvog foruma zdravstvene ekonomije i politike koji je nedavno organizovao Univerzitet Brunel, u Londonu, u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu.

Istraživači su istakli da istorija pokazuje kako zabrane i restrikcije nisu uvek najefikasniji način za postizanje boljih zdravstvenih rezultata i predlažu inovativnije javne politike, koje su prilagođene stvarnim potrebama potrošača, odnosno podsticanjem upotrebe proizvoda smanjenog rizika.

Povećanje oporezivanja: Da ili ne?

Pored toga, primena oporezivanja zasnovanog na riziku, putem favorizovanja boljih alternativa zapaljivim duvanskim proizvodima ili promovisanja prelaska na supstance sa smanjenim rizikom, može doprineti unapređenju javnog zdravlja, iako je potreban dalji napredak u ovoj oblasti da bi se rešili trenutni izazovi.

Prema mišljenju panelista, regulatorno podsticanje prelaska na manje štetne proizvode, uključujući niskoalkoholna pića, e-cigarete i uređaje koji zagrevaju duvan, moglo bi biti korisno sredstvo za postizanje boljih rezultata u oblasti javnog zdravlja. 

- Ljudi neće slediti bilo koju vrstu preporuke o riziku. Svi znamo rizik povezan sa konzumiranjem štetnih supstanci, ali to nas ne sprečava da popijemo pivo sa prijateljima u baru - upozorava Džoan Madija sa Univerziteta u Oksfordu.

Foto: Shutterstock

Poboljšanje zdravstvenih ishoda ne zahteva nužno skupe intervencije. Zafeira Kastrinaki, članica Saveta ekonomskih stručnjaka Ministarstva ekonomije i finansija Grčke, predložila je jednostavnije rešenje: 

- Moramo tražiti od donosilaca odluka da razmotre specifične mere za minimiziranje konzumacije nezdravih proizvoda, poput zapaljivih cigareta. Dobro osmišljene fiskalne mere mogu podstaći potrošnju zdravijih proizvoda.

Za eksperte, povećano trošenje novca na zdravstvo ne garantuje nužno zdravije društvo, već može pomoći u ublažavanju posledica nezdravih navika.

Prema rečima stručnjaka, štetne proizvode treba više oporezovati, sa ciljem da se ljudi podstaknu da biraju zdravije opcije.

Mogu se uspostaviti i pravila, kao što je ograničavanje količine šećera u određenim proizvodima, kako bi se sprečilo da potrošači kompulsivno kupuju nezdrave proizvode.

- Iako se porezi smatraju najefikasnijim regulatornim sredstvom, oporezivanje može biti manje uspešno u oblasti visokorizičnih proizvoda i aditiva. Jednostavno, prekomerno oporezivanje proizvoda može diskriminisati najugroženije društvene grupe - objašnjava Asieh Tabaghdehi, istraživač sa Univerziteta Brunel.

S tim u vezi, profesorka zdravstvene ekonomije na Univerzitetu u Oksfordu, Katija Nikodemo, brani preispitivanje fiskalnih politika, sugerišući da bi proizvodi trebali biti različito oporezivani, a u nekim slučajevima čak i oslobođeni poreza za određene društvene klase. 

- Elektronske i konvencionalne cigarete nisu ista stvar, pa bi ih trebalo oporezivati proporcionalno riziku. Na ovaj način bi bilo moguće usmeriti ljude na proizvode manjeg rizika - zaključuje Frančesko Moskone, moderator foruma.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.