Povodom decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog, iguman manastira Tumane arhimandrit Dimitrije Plećević kaže da je 2014. godine bratstvo manastira Tumana izvršilo obretenje, odnosno iskopavanje njegovih svetih moštiju i prenelo ih u manastirsku crkvu pokraj moštiju Svetog Zosima.
- Sveti Jakov je kanonizovan i ove godine proslavljamo deset godina od tog značajnog duhovnog događaja kada su njegove svete mošti otkrivene - objašnjava iguman manastira Tumane.
Ističe da manastir očekuje veliki broj gostiju 20. oktobra.
- Ima zaista velikih najava, ne samo iz Srbije nego i regiona, pa možemo reći i čitavog sveta. Biće više desetina hiljada ljudi. Zaista je vrlo lepo i dirljivo da se vidi jedno duhovno sabranje u kome imate gužvu, ali ne i nervozu, nego su svi usaglašeni u jednome - da smo tu zbog Boga i zajednice s njim i zbog poštovanja svetitelja - rekao je iguman manastira Tumane.
Svetoarhijerejska liturgija počeće u 8.30 nakon koje će mošti Svetog Jakova biti iznete iz njegovog kivota, najavljuje arhimandrit važan događaj.
- U improvizovanom kivotu, u jednoj nosilici biće proneta kroz narod Božji da narod može da dotakne svetitelja, a svetitelj da može da blagoslovi narod - poziva iguman verni narod.
Foto: TV Hram Printscreen
Najavljuje da će radi sećanja i spomena biti podeljene ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba.
- Živeo je krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Bio je čovek svetskog obrazovanja, dvostruki doktor nauka. Za svoje vreme jedan od najobrazovanijih ljudi - objašnjava iguman Tumana.
Kaže da je Sveti Jakov radio u Francuskoj pri Kraljevskoj ambasadi, ali da je pod utiskom propovedi vladike Nikolaja 30-ih godina prošlog veka ostavio službu i otišao kako bi postao iskušenik, a kasnije i monah kod Svetog vladike Nikolaja.
- Istakao se kao veliki misionar - naglašava arhimandrit Dimitrije Plećević.
Za RTS je iguman manastira Tumana rekao da je Sveti Jakov jedna retko sveta duša:
Za sebe je govorio da ga je susret s Bogom i pobožnim ljudima i Svetim vladikom Nikolajem toliko dotakao i da se u tom trenutku osetio kao prelomljen i ponovo rođen. Od svojih savremenika zapamćen je kao čovek svetog i više nego uzornog monaškog života, kojeg su već tokom života smatrali za svetog čoveka. Tokom Drugog svetskog rata išao je po Srbiji i misionario, zbog čega je od ondašnjih vlasti bio strašno gonjen na samom kraju rata i neposredno potom. U novembru 1945. godine strašno je pretučen u Trsteninku, jer je bio u manastiru Ljubostinji. Tamo nisu hteli da ga likvidiraju zbog velikog poštovanja naroda.
Ipak, kaže arhimandrit Dimitrije Plećević, sačekali su ga u Požarevcu, na putu za manastir Tumane, i strašno ga pretukli i u kući jednog bogomoljca u selu Rabrovu.
- Sveti Jakov se upokojio 16. februara 1946. godine i po sopstvenom zaveštanju, iako je bio žički monah, rekao je da želi da se sahrani na monaškom groblju manastira Tumane - predstavlja trgičan kraj života gost RTS-a.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Jedna od najvažnijih pravoslavnih monaških zajadnica, posle Svete Gore, su Meteori, ali je srpskoj javnosti malo poznato da je najveći manastir, Velike Meteore, podigao jedan Nemanjić.
Pored duhovne, svi manastiri Fruške gore okruženi su i velikim prirodnim lepotama. Jer, bilo da su se, poput Jaska, svili kraj izvora čiste i bistre vode, da su, kao Bešenovo, građeni u pitomim dolinama skrivenim šumama, ili da su za svoj komad zemlje izabrali delove bliže naseljenim mestima, kao što je to slučaj sa Vrdnikom, fruškogorski manastiri uvek su živeli, opstajali i trajali u neraskidivoj vezi sa prirodom.
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gstom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Gruziji, gde se sastao sa predsednikom Gruzije Mihail Kavelašvili, državnim zvaničnicima i patrijarhom Gruzijske pravoslavne crkve.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je tokom Kolegijuma šokantna saznanja o političaru Vladanu Đokiću, koji bi trebalo da je rektor Univerziteta u Beogradu, i njegovoj poseti Hilandaru.
Blokaderi i njima bliski tajkunski mediji poput niskotiražnog Danasa, Nove i N1, još jednom su, po ko zna koji put, pokazali da im ništa nije sveto i da im je najjači adut njihovo licemerje bez presedana.
Predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas pozvao je danas parlamentarne stranke u Srbiji da podrže hitno usvajanje zakona kojim bi se mlađima od 16 godina zabranilo korišćenje društvenih mreža.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji boravi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Gruziji, imao je priliku da glavni grad ove zemlje, Tbilisi, vidi iz malo drugačije perspektive.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je tokom Kolegijuma šokantna saznanja o političaru Vladanu Đokiću, koji bi trebalo da je rektor Univerziteta u Beogradu, i njegovoj poseti Hilandaru.
Na području Gadžinog Hana kod Niša u jednoj firmi poginuo je radnik pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, rekli su iz policije u Nišu, prenose Južne vesti.
Pred Višim sudom u Beogradu počinje postupak protiv Srđana P. optuženog za teško ubistvo i paljenje objekata u Velikom Polju kod Obrenovca, navodno zbog spora oko prodaje zemljišta.
Kod NIS-ove pumpe u Ivanjici danas je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj se prevrnuo traktor, što je izazvalo otežano odvijanje saobraćaja na ovoj deonici puta.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je srdačnu rođendansku čestitku kineskom predsedniku Si Đinpingu, u kojoj je pohvalio izuzetna dostignuća i impresivan napredak Kine pod njegovim vođstvom.
Prvi put u poslednjih više od 30 godina, oružane snage u Holandiji sprovode vežbe postavljanja i upravljanja kampom za ratne zarobljenike u slučaju potencijalnog sukoba sa Rusijom.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je javno izvinjenje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom zbog svojih ranijih oštrih i satiričnih izjava na njegov račun.
Tokom bilateralnog sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, američki lider Donald Tramp najavio je da se Bela kuća, nakon uspešno rešenog pitanja sa Iranom, u potpunosti okreće diplomatskom rešavanju sukoba u Ukrajini.
Ksenija Repić, najstarija unuka poznate glumice Ljiljane Stjepanović, krenula je njenim stopama i već kao dete osvojila publiku ulogama u domaćim serijama.
Italijanska pevačica i jedna od najvećih seks-bombi osamdesetih godina, Sabrina Salerno (58), ponovo je rešila da zapali društvene mreže i dokaže da joj godine ne mogu ništa.
Ova domaća gibanica pravi se od jednostavnih sastojaka koje većina domaćinstava već ima pri ruci, a rezultat je mekano i sočno jelo sa neodoljivom zapečenom koricom.
Naslage leda u zamrzivaču predstavljaju čest problem u domaćinstvima jer zauzimaju prostor, otežavaju rad uređaja i mogu povećati potrošnju električne energije. Ipak, uz pomoć biljnih ulja taj proces možete usporiti.
Dok je godinama privlačila pažnju provokativnim fotografijama i sadržajem za odrasle, influenserka i model Nejlin Ešli danas tvrdi da je odlučila da potpuno promeni svoj život.
Ako vam internet u pojedinim delovima stana ili kuće radi sporo zbog slabijeg Wi-Fi signala, postoji jednostavno rešenje koje možete isprobati bez dodatnih troškova.
Katarina Grujić je vitkom linijom i preplanlim tenom izazvala pravu pometnju, pa je otkrila da se tek vratila sa porodičnog odmora, kao i da je odmorila dušu!
Pevačica Tea Bilanović progovorila je večeras, na promociji Vivo benda, o navodnoj aferi sa bivšim mužem Marije Mikić, Jovanom Pantićem, i sve demantovala.
Ćerka Suzane Mančić, Teodora Kunić juče je imala građansko venčanje sa svojim partnerom, generalom Miroslavom Talijanom, odakle su objavljene brojne fotografije.
Pevačica Aleksandra Caka Ivanov progovorila je o odnosu i saradnji sa Goranom Ratkovićem Raletom, pa otkrila kako Ana Nikolić ne pravi problem kada je posao u pitanju.
Pevalica Jelena Vučković otkrila je kako se nakon kraha ljubavi i privatnih problema povukla sa estrade, ali da se nada probudila u vezi sa novim partnerom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.