Povodom decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog, iguman manastira Tumane arhimandrit Dimitrije Plećević kaže da je 2014. godine bratstvo manastira Tumana izvršilo obretenje, odnosno iskopavanje njegovih svetih moštiju i prenelo ih u manastirsku crkvu pokraj moštiju Svetog Zosima.
- Sveti Jakov je kanonizovan i ove godine proslavljamo deset godina od tog značajnog duhovnog događaja kada su njegove svete mošti otkrivene - objašnjava iguman manastira Tumane.
Ističe da manastir očekuje veliki broj gostiju 20. oktobra.
- Ima zaista velikih najava, ne samo iz Srbije nego i regiona, pa možemo reći i čitavog sveta. Biće više desetina hiljada ljudi. Zaista je vrlo lepo i dirljivo da se vidi jedno duhovno sabranje u kome imate gužvu, ali ne i nervozu, nego su svi usaglašeni u jednome - da smo tu zbog Boga i zajednice s njim i zbog poštovanja svetitelja - rekao je iguman manastira Tumane.
Svetoarhijerejska liturgija počeće u 8.30 nakon koje će mošti Svetog Jakova biti iznete iz njegovog kivota, najavljuje arhimandrit važan događaj.
- U improvizovanom kivotu, u jednoj nosilici biće proneta kroz narod Božji da narod može da dotakne svetitelja, a svetitelj da može da blagoslovi narod - poziva iguman verni narod.
Foto: TV Hram Printscreen
Najavljuje da će radi sećanja i spomena biti podeljene ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba.
- Živeo je krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Bio je čovek svetskog obrazovanja, dvostruki doktor nauka. Za svoje vreme jedan od najobrazovanijih ljudi - objašnjava iguman Tumana.
Kaže da je Sveti Jakov radio u Francuskoj pri Kraljevskoj ambasadi, ali da je pod utiskom propovedi vladike Nikolaja 30-ih godina prošlog veka ostavio službu i otišao kako bi postao iskušenik, a kasnije i monah kod Svetog vladike Nikolaja.
- Istakao se kao veliki misionar - naglašava arhimandrit Dimitrije Plećević.
Za RTS je iguman manastira Tumana rekao da je Sveti Jakov jedna retko sveta duša:
Za sebe je govorio da ga je susret s Bogom i pobožnim ljudima i Svetim vladikom Nikolajem toliko dotakao i da se u tom trenutku osetio kao prelomljen i ponovo rođen. Od svojih savremenika zapamćen je kao čovek svetog i više nego uzornog monaškog života, kojeg su već tokom života smatrali za svetog čoveka. Tokom Drugog svetskog rata išao je po Srbiji i misionario, zbog čega je od ondašnjih vlasti bio strašno gonjen na samom kraju rata i neposredno potom. U novembru 1945. godine strašno je pretučen u Trsteninku, jer je bio u manastiru Ljubostinji. Tamo nisu hteli da ga likvidiraju zbog velikog poštovanja naroda.
Ipak, kaže arhimandrit Dimitrije Plećević, sačekali su ga u Požarevcu, na putu za manastir Tumane, i strašno ga pretukli i u kući jednog bogomoljca u selu Rabrovu.
- Sveti Jakov se upokojio 16. februara 1946. godine i po sopstvenom zaveštanju, iako je bio žički monah, rekao je da želi da se sahrani na monaškom groblju manastira Tumane - predstavlja trgičan kraj života gost RTS-a.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Jedna od najvažnijih pravoslavnih monaških zajadnica, posle Svete Gore, su Meteori, ali je srpskoj javnosti malo poznato da je najveći manastir, Velike Meteore, podigao jedan Nemanjić.
Pored duhovne, svi manastiri Fruške gore okruženi su i velikim prirodnim lepotama. Jer, bilo da su se, poput Jaska, svili kraj izvora čiste i bistre vode, da su, kao Bešenovo, građeni u pitomim dolinama skrivenim šumama, ili da su za svoj komad zemlje izabrali delove bliže naseljenim mestima, kao što je to slučaj sa Vrdnikom, fruškogorski manastiri uvek su živeli, opstajali i trajali u neraskidivoj vezi sa prirodom.
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gstom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Poverenik Milan Antonijević organizuje konferenciju povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, a jedan od govornika biće, verovali ili ne - istaknuti srbomrzac Dinko Gruhonjić!
Ruska naftna kompanija Tatneft uvela je ograničenje prodaje benzina i dizela na svim svojim benzinskim stanicama u Rusiji, čime su mere koje su ranije važile uglavnom u većim regionima sada proširene na celu mrežu ove kompanije.
Predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav Šešelj izjavio je tokom jednog od svojih ranijih televizijskih gostovanja da je Zapad Srbima "podvalio Srebrenicu" kako bi stvorio opravdanje za NATO intervenciju.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije Arno Gujon sastao se danas sa članom Vlade i predsednikom Komiteta za spoljne veze Sankt Peterburga Jevgenijem Dmitrijevičem Grigorijevim sa kojim je razgovarao o unapređenju kulturne saradnje.
Danas oko podneva, na obilaznici kod smederevskog sela Petrijevo, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je povređeno osam osoba, među kojima i troje dece.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, početkom 2025. godine uspostavili su saradnju sa carinskom kancelarijom u Minhenu vezano za kriminalnu grupu koja se bavi nabavkom, krijumčarenjem i prodajom opojnih droga na teritoriji Evropske unije i Republike Srbije.
Na putu izmedju Donjeg Milanovca i Kladova, kod mesta Golubinje, vozač motora izgubio je kontrolu nad vozilom nakon čega je sleteo u provaliju duboku tridesetak metara.
MMA borac Miljan Đurašinović, u javnosti poznat pod nadimkom "Tasmanijski đavo", osuđen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i osam meseci zbog krivičnog dela laka telesna povreda.
Prema najnovijim izveštajima, ruska vojna fregata "Admiral Grigorovič" nije pucala na običnu jahtu u Lamanšu, već je otvorila vatru direktno u pravcu ratnih brodova britanske Kraljevske mornarice.
Ukrajinska vojska se, prema navodima frontovskih izvora, povlači iz istočne Konstantinovke nakon što su ruske snage probile istočni sektor grada i ušle u severne okruge Novoselivka i Červonij, čime su presekle kopnene linije snabdevanja ukrajinskog garnizona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Rusija mora da zna da Ukrajina iza sebe ima „užasnu zimu“, ali da ni Rusiju ne čeka laka sezona, čime je direktno najavio da će energetski rat i udari po infrastrukturi ostati jedna od glavnih tačaka sukoba.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poručio je da se Izrael „predugo“ bori protiv Hezbolaha i otvoreno predložio da Sirija preuzme veću ulogu u suzbijanju te proiranske grupe.
Planetarna muzička zvezda Leni Kravic stigao je u Beograd, a pred njegov veliki koncert na Ušću isplivali su svi detalji i zahtevi koje je poslao našim organizatorima.
Glumica Jelisaveta Orašanin sinoć se prvi put pojavila na jednom javnom događaju nakon što su mediji otrkili da je u vezi sa 11 godina mlađim kolegom Pavlom Mensurom.
Pozorišni reditelj, univerzitetski profesor i jedan od osnivača čuvenog omladinskog pozorišta Dadov, Rusmil-Slavenko Saletović, preminuo je u 79. godini, zvanično je saopšteno iz ovog beogradskog teatra.
Poznata šminkerka Meri Filips, koja stoji iza izgleda brojnih svetskih zvezda, podelila je na svom Instagram profilu jednostavan, ali veoma efektan trik koji pomaže da šminka ostane sveža i postojana satima, uz prirodan i lagan izgled kože.
Na proslavi rođendana svog supruga Donalda Trampa, Melanija Tramp privukla je ogromnu pažnju pojavivši se u efektnoj crnoj haljini koja je istakla njenu vitku figuru i besprekornu liniju tela.
Kraljevska botanička bašta Kju (RBG Kew) u Velikoj Britaniji objavila je da razvoj veštačke inteligencije (AI) i digitalizacije predstavljaju prekretnicu u "trci protiv izumiranja" sa kojom se suočavaju botaničari koji pokušavaju da identifikuju i sačuvaju ključne biljne vrste pre nego što nestanu.
Pevačica Vesna Vukelić Vendi otkrila je ekskluzivno za Informer detalje saradnje sa glumicom Jelisavetom Orašanin i prokomentarisala vezu sa mlađim muškarcem!
Tokom ''Igre istine'', Aneli Ahmić i Asmin Durdžić rešili su da porazgovaraju o njihovoj ćerki Nori, te su pokušali da reše svoje nesuglasice kako ne bi detetu naškodili.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.