Povodom decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog, iguman manastira Tumane arhimandrit Dimitrije Plećević kaže da je 2014. godine bratstvo manastira Tumana izvršilo obretenje, odnosno iskopavanje njegovih svetih moštiju i prenelo ih u manastirsku crkvu pokraj moštiju Svetog Zosima.
- Sveti Jakov je kanonizovan i ove godine proslavljamo deset godina od tog značajnog duhovnog događaja kada su njegove svete mošti otkrivene - objašnjava iguman manastira Tumane.
Ističe da manastir očekuje veliki broj gostiju 20. oktobra.
- Ima zaista velikih najava, ne samo iz Srbije nego i regiona, pa možemo reći i čitavog sveta. Biće više desetina hiljada ljudi. Zaista je vrlo lepo i dirljivo da se vidi jedno duhovno sabranje u kome imate gužvu, ali ne i nervozu, nego su svi usaglašeni u jednome - da smo tu zbog Boga i zajednice s njim i zbog poštovanja svetitelja - rekao je iguman manastira Tumane.
Svetoarhijerejska liturgija počeće u 8.30 nakon koje će mošti Svetog Jakova biti iznete iz njegovog kivota, najavljuje arhimandrit važan događaj.
- U improvizovanom kivotu, u jednoj nosilici biće proneta kroz narod Božji da narod može da dotakne svetitelja, a svetitelj da može da blagoslovi narod - poziva iguman verni narod.
Foto: TV Hram Printscreen
Najavljuje da će radi sećanja i spomena biti podeljene ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba.
- Živeo je krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Bio je čovek svetskog obrazovanja, dvostruki doktor nauka. Za svoje vreme jedan od najobrazovanijih ljudi - objašnjava iguman Tumana.
Kaže da je Sveti Jakov radio u Francuskoj pri Kraljevskoj ambasadi, ali da je pod utiskom propovedi vladike Nikolaja 30-ih godina prošlog veka ostavio službu i otišao kako bi postao iskušenik, a kasnije i monah kod Svetog vladike Nikolaja.
- Istakao se kao veliki misionar - naglašava arhimandrit Dimitrije Plećević.
Za RTS je iguman manastira Tumana rekao da je Sveti Jakov jedna retko sveta duša:
Za sebe je govorio da ga je susret s Bogom i pobožnim ljudima i Svetim vladikom Nikolajem toliko dotakao i da se u tom trenutku osetio kao prelomljen i ponovo rođen. Od svojih savremenika zapamćen je kao čovek svetog i više nego uzornog monaškog života, kojeg su već tokom života smatrali za svetog čoveka. Tokom Drugog svetskog rata išao je po Srbiji i misionario, zbog čega je od ondašnjih vlasti bio strašno gonjen na samom kraju rata i neposredno potom. U novembru 1945. godine strašno je pretučen u Trsteninku, jer je bio u manastiru Ljubostinji. Tamo nisu hteli da ga likvidiraju zbog velikog poštovanja naroda.
Ipak, kaže arhimandrit Dimitrije Plećević, sačekali su ga u Požarevcu, na putu za manastir Tumane, i strašno ga pretukli i u kući jednog bogomoljca u selu Rabrovu.
- Sveti Jakov se upokojio 16. februara 1946. godine i po sopstvenom zaveštanju, iako je bio žički monah, rekao je da želi da se sahrani na monaškom groblju manastira Tumane - predstavlja trgičan kraj života gost RTS-a.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Jedna od najvažnijih pravoslavnih monaških zajadnica, posle Svete Gore, su Meteori, ali je srpskoj javnosti malo poznato da je najveći manastir, Velike Meteore, podigao jedan Nemanjić.
Pored duhovne, svi manastiri Fruške gore okruženi su i velikim prirodnim lepotama. Jer, bilo da su se, poput Jaska, svili kraj izvora čiste i bistre vode, da su, kao Bešenovo, građeni u pitomim dolinama skrivenim šumama, ili da su za svoj komad zemlje izabrali delove bliže naseljenim mestima, kao što je to slučaj sa Vrdnikom, fruškogorski manastiri uvek su živeli, opstajali i trajali u neraskidivoj vezi sa prirodom.
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gstom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas na Trg Konkord u Parizu, gde će prisustvovati tradicionalnoj vojnoj paradi povodom Nacionalnog praznika Republike Francuske - Dana pada Bastilje, a za njega je obezbeđeno mesto u prvom redu, što je velika čast za Srbiju.
U Parizu je danas održana tradicionalna vojna parada povodom obeležavanja 14. jula - Nacionalnog praznika Republike Francuske - Dana pada Bastilje. Paradi je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Hrvati danas pucaju od muke jer je Francuska predvođena Emanuelom Makronom našoj zemlji i predsedniku Aleksandru Vučiću učinila veliku čast stavivši ga da sedi u prvom redu tokom velike vojne parade povodom Nacionalnog praznika Republike Francuske - Dana pada Bastilje.
Ono što se dešava u taboru propalih blokadera i tajkunske opozicije prevazilazi čak i najluđe granice zdravog razuma! Nakon što su se juče međusobno poklali i izvređali na društvenim mrežama, u opšti cirkus i blato se sada uključila i dežurna srbomrziteljka Nataša Kandić.
Da je tajkunska opozicija i njihova lažna blokaderska banda u stanju potpunog rasula i raspada, potvrđuje najnoviji skandal koji potresa takozvani tim za kontrolu i lokalnu infrastrukturu - slikovitog imena KLIN.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se direktno iz Pariza, gde je prisustvovao veličanstvenoj, tradicionalnoj paradi povodom obeležavanja Dana pada Bastilje, i jednim jedinim odgovorom bukvalno pomeo jadne i bedne laži domaćih blokadera i tajkunskih medija.
Sramotno, bolesno i autošovinistički - druge reči ne postoje za najnoviji, suludi potez propale opozicije i dežurnih blokadera koji su otpočeli otvorenu sabotažu sopstvene države. Politički analitičar Uroš Piper je na društvenoj mreži Iks do detalja raskrinkao jezive namere Đilasovih poslušnika.
U velikoj međunarodnoj akciji srpske i bugarske policije, uz podršku Evropola i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, na teritoriji Pirota, Babušnice i Surdulice uhapšeno je pet članova organizovane kriminalne grupe zbog sumnje da su prokrijumčarili najmanje 201 ilegalnog migranta, a među uhapšenima su i dva policijska službenika.
Jeziva drama odigrala se juče oko 16 časova na bazenu jedne poznate banje u Mladenovcu, kada je B. I. (49) izvučen iz vode bez svesti i znakova života, nakon čega je usledila dramatična borba za njegov život.
Pet članova navodne organizovane kriminalne grupe uhapšeno je jutros na području Pirota u velikoj akciji Uprave kriminalističke policije (UKP) i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je u velikoj međunarodnoj akciji, nakon višemesečne zajedničke istrage policija Srbije i Bugarske, na području Pirota i Surdulice uhapšeno pet pripadnika organizovane kriminalne grupe zbog krijumčarenja ljudi, među kojima su i dva policijska službenika.
Izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca da se razrađuju bezbednosne garancije za Kijev bez učešća Rusije svedoči o ćorsokaku u kojem se nalazi stav evropskih zemalja, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.
Poljska će ove jeseni biti domaćin prvih međunarodnih vojnih vežbi za pripremu mogućeg raspoređivanja zapadnih snaga u Ukrajini posle mirovnog sporazuma.
Raskošni kostimi i verna rekonstrukcija mode iz 1877. godine u hit seriji "Tajne malog grada" ostavljaju bez daha gledaoce koji je prate svake večeri na Informer TV.
Kriminalistički filmovi o stvarnim događajima uvek imaju dodatnu dozu napetosti i neizvesnosti, jer su zasnovani na istinitim pričama koje su šokirale svet.
Jedan od najboljih filmova reditelja Kristofera Nolana stigao je na Netfliks, ali u ovom trenutku ovo ostvarenje još uvek nije dostupno za gledanje u Srbiji.
Mleveno meso je nezaobilazni deo domaće kuhinje, a iskusni kuvari savetuju da se izbegnu uobičajene greške i primene jednostavni trikovi koji daju bolje rezultate tokom pripreme jela.
Bubuljica na licu retko dolazi sama, a skoro uvek dolazi u najgorem trenutku. Dobra vest je da iza svake bubuljice stoji jasan mehanizam – višak sebuma, začepljena pora i upala – a kada razumete taj mehanizam, mnogo je lakše da izaberete pravi pristup umesto da nasumično menjate proizvode i nadate se najboljem.
Američka tehnološka kompanija Meta više nego udvostručiće kapacitet svog centra za veštačku inteligenciju u Luizijani, a ukupna vrednost investicije premašiće 50 milijardi dolara.
Koncert Dženana Lončarevića planiran za 21. jul u okviru manifestacije "Ilijaški dani 2026" je otkazan, ova odluka je donesena iz istih razloga koji su ranije doveli do otkazivanja koncerta Alena Islamovića.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.