Sve zbog mira u kući i olakšice roditeljima? Srpkinje se masovno odriču nasledstva u korist braće

Žene se i dalje vrlo često odriču nasledstva u korist braće zbog želje roditelja. Istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji pokazalo je da postoji veliki broj ljudi u našoj zemlji koji se pre drži običajnog nego zakonskog prava.

Ovo istraživanje rađeno je za potrebe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa ciljem da svi građani, žene i muškarci, budu upotnati sa pravima o nasleđivanju. 

Rezultati pokazuju da se veliki broj ljudi i dalje drži običajnog prava, a među njima ima i mladih ljudi koji se otvoreno protive ravnopravnom nasleđivanju. 

Jedna žena, stara 46 godina rekla je da imovina svakako pripada njenom bratu. Ona ima stan i posao, pa je za njene roditelje to olakšanje jer znaju da se neće mešati bratu u nasledstvo.

- Imam starijeg brata i slušam priču od roditelja da smo jednaki u svemu od rođenja, ali kada se priča o podeli imovine podrazumeva se da ona ostaje bratu - rekla je druga žena (48).

Pojedine žene nisu nikada ni pomislile da prihvate nasledstvo i za njih je u potpunosti normalno da ga prepuste braći, pogotovo kada je to želja roditelja.

- Sestra nije ni pomislila da treba da se prihvati nasledstva posle smrti roditelja, želja oca i dogovor dok je bio živ jeste da braća podele sve među sobom i obezbede određenu nadoknadu za sestru kako ne bi ostala bez ičega - rekao je muškarac star 47 godina.

Foto: printscreen Twitterčć

U situacijama kada postoji zakonsko pravo na nužni deo imovine, dešava se da žene o tome nisu čak ni obaveštene.

- Otac je sve prepisao našem bratu od druge majke. Mi smo to sasvim slučajno saznale. Nismo bile obaveštene, iako imamo prava na nužni deo. Sa njim smo u okej odnosima, a on nas nije obavestio o tome. I to znači da smo mi ženska deca koja ne treba ništa da dobiju. Otac ima stan na Dedinju koji nije uopšte mali, spojena su dva stana. Mi ne želimo da dobijemo pola jer nam je okej da naš brat dobije većinu, jer se brine o ocu. Ali smo se nadale bar nužnom delu, jednoj osmini, a nismo dobile apsolutno ništa. Kasnije je brat rekao da se ne svađamo sa ocem i da će on, kada otac umre, da nama da deo. Međutim, mi sad ne znamo da li možemo da se oslonimo na njega - rekla je jedna žena. (54).

Brankica Jovanović, poverenica za ravnopravnost polova za Blic.rs rekla je da su zakoni jasni: žene i muškarci imaju jednaka prava, ali je problem u tome što nisu svi upoznati sa tim zakonom. 

- Naše istraživanje pokazuje da 64 odsto ispitanika zna da zakoni u Srbiji propisuju jednaka prava muškaraca i žena u pogledu nasleđivanja, dok trećina nije upoznata sa zakonskim odredbama. Bilo je za očekivati da žene u značajno većem procentu (66 odsto) podržavaju punu ravnopravnost u nasleđivanju, u odnosu na muškarce (39 odsto). Ipak, deo žena se priklanja tradiciji, dok muški ispitanici često smatraju da je rodna ravnopravnost deklarativna bez stvarne primene u praksi. Otpor prema ravnopravnosti kada govorimo o nasleđivanju, posebno je izražen među starijim generacijama i stanovnicima seoskih sredina, gde je još uvek snažno ukorenjeno očekivanje da se imovina deli prema tradicionalnim normama, a prisutan je i kod mlađih generacija -  kaže Brankica Janković.

Ona ističe da su tradicionalne i porodične vrednosti najčešće ključni motivi za odricanje od nasledstva, pri čemu 59 odsto ispitanika ističe moralnu dužnost, a 51 odsto želju za očuvanjem dobrih porodičnih odnosa.

Foto: printscreen Twitterčć

Gotovo jedna petina ispitanika navodi pritisak porodice kao faktor, a čak 9 odsto ispitanica ocenjuje taj pritisak kao snažan.

Poverenica za ravnopravnost polova kaže da je istraživanje otkrilo značajne manjkavosti u pogledu informisanosti o zakonskim odredbama vezanim za nasleđivanje, posebno kod žena.

- Čak 40 odsto ispitanika smatra da nisu dovoljno informisani o svojim pravima u postupku nasleđivanja, kao i o pravnim posledicama odluke o prihvatanju ili odricanju od nasledstva. Te odluke, kakve god da su, moraju biti donete na osnovu poznavanja prava, obaveza i posledica svake nasledničke izjave - poručuje Brankica Janković.

Odricanje nasledstva u korist braće nije karakteristično samo za Srbiju, već i za druge zemlje Balkana: Hrvatsku, Crnu Goru, Bugarsku, Grčku, ali i druge zemlje.

Psiholog Dragana Ćupurdija za Blic je rekla da su stari običaji nasleđivanja ostali očuvani do danas, pa se tako zemlja, imanje i sva druga imovina ostavlja samo muškoj deci zato što su ženska deca odlazila od kuće i dobijala miraz.

Ona kao primer navodi ljude koji su ženskom detetu kupili stan, ili joj dali 10.000 evra, a ona sa ostatkom imovine više nema nikakve veze.