Onlajn kupovina postaje ozbiljna zavisnost: Digitalni rulet zaludeo Srbe

Sve viš Srba postaje zavisno od onlajn kupovine, a "točkići sreće" koji na aplikacijama donose dodatne popuste, na ljude utiču kao igre u kazinu.

U digitalnom dobu, prodavnica više nije fizičko mesto s rafovima i kasama, ona se preselila na ekrane naših telefona i kompjutera. Danas kupujemo dok ležimo u krevetu, čekamo autobus ili pravimo pauzu na poslu. Onlajn kupovina postala je svakodnevica, ali za mnoge postala i opsesija.

Granica između potrebe i impulsa sve je tanja, a psihološki mehanizmi koji stoje iza klika na "Dodaj u korpu" često su isti kao oni koji se aktiviraju kada neko stavi novac na sto u kazinu. Zavisnost od onlajn kupovine na određenim aplikacijama, sve više liči na zavisnost od kockanja -ne samo zbog stalnog iščekivanja "nagrade", već i zbog osećaja adrenalina, dopamina i kontrole koja se ubrzo pretvara u gubitak iste.

Marija Milenković, psiholog, kaže za Informer da kupoholizam kao oblik postoji, a i leči se bez obzira na starosnu dob, jer može preći u ozbiljnu zavisnost.

- Kod nas je prisutan kupoholizam, i on može da pređe u ozbiljnu zavisnost. Fotkanje i kupovina su u digitalnom dobu najčešće. To se radi sve dok ne dođe do trenutka zadovoljstva, ako izdvojimo samu onlajn kupovinu, tada se luči dopamin, i svaka nagrada koju dobijemo nas još više podstiče da kupujemo jer ne želimo da izgubimo taj osećaj zadovoljstva - kaže Milenković.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Milenković ističe da marketing stručnjaci i te kako poznaju sve oblike ljudske slabosti, pa su tako sve te voćkice, točkovi i spinovi koje nam iskaču tokom onlajn kupovine, sa namerom osmišljene.

- Marketing stručnjaci znaju, odnosno koriste ljudske slabosti, to možemo da povežemo sa tim točkovima sreće na Temu internet prodaji iza kojih nekad čak stoji i prevara, ali mi to ne prepoznajemo u tom trenutku, ili nam nije važno. Samo težimo da zadovoljimo svoje trenutne potrebe - kaže Milenković i dodaje:

- Psiholozi upozoravaju na takve stvari jer je zadovoljstvo kratkotrajno, ali podsvest ima i traži određenu prijatnost, i onda kada ona nestane, taj ciklus se ponavlja, što vodi u zavisnost.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci upozoravaju da te marketing alatke često dovode do ozbiljnog problema, nalik kockanju.

- Kockanje je složena pojava u ljudskom ponašanju. Kocka nas vrlo često vezuje za određene iznose, što kasnije dovodi i do mnogobrojnih posledica, od sopstvenog pogoršanja, do pogoršanja porodice i tako dalje. Postoje ljudi koji su mnogo prijemčivi, a ako nisu zadovoljili svoje određene potrebe, često traže utehu u skrolovanju, kupovini, fotkanju, samo da ponovo vrate prvobitni osećaj zadovoljstva, što ih kasnije, kada pređu granice, može dovesti do katastrofalnog ishoda približnom kockanju - ističe Milenković.

Dodaje da je takvom profilu ljudi uticaj sredine presudan, pogotovo ako su deo novije generacije.

- Uticaj sredine tome dodatno pravi problem. Novije generacije, mogu vrlo lako da postanu zavisnici, jer oni već u odrastanju imaju određenu dozu potrebe za audio-vizuelnim sadržajem. Glavni uzrok ovog problema jeste otuđenost, manjak ljudske i humane komunikacije - zaključuje Milenković.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.