Sport
SAMO MU JE OVO TREBALO! Nikola Jokić saznao baš loše vesti
110. 12. 2025. u 16:18 >> 16:34
210. 12. 2025. u 16:18 >> 16:34
Zaštitnik potrošača
OPASNO NAS PLJAČKAJU! "DELEZ" NA KESAMA ZARADI 1,2 MILIONA EVRA! Podigli cenu SA DVA NA PET DINARA I POVEĆALI PROFIT krijući se iza brige za životnu sredinu!
Sa cenom od pet dinara po kesi, a čija nabavka košta dinar, belgijski trgovinski lanac godišnje ima 144.000.000 dinara čistog profita. Odbili su predlog da doniraju novac od kesa u ekološke fondove jer im je jedini cilj zarada, tvrde u potrošačkim udruženjima
Kompanija "Delez", krijući se iza ekološke osvešćenosti i brige za životnu sredinu, zgrće milione na plastičnim kesama. Iako su tvrdili da ih profit ne zanima, već očuvanje životne sredine, oni su povećali cenu običnih plastičnih kesa u svojim objektima "Maksi" i "Šop end go" na pet dinara, dok je njihova cena u "Tempu" čak sedam dinara! Samim tim su dokazali da im nije stalo do očuvanja životne sredine i toga da kese naplaćuju samo onoliko koliko njih koštaju, kako su mesecima tvrdili, već da gledaju jedino dodatni profit.
Ekologija
Da je njima ekologija na pameti, stavili bi cenu od 20 dinara, tada gotovo niko ne bi želeo da baca tolike pare i problem bi bio rešen
Nenad Bumbić, "Zaštita potrošača"
To potvrđuje dve činjenice - prva da je cena plastične kese 0,8 dinara po komadu dok se na veliko dobija i značajan popust, i druga da uprkos predlozima potrošačkih udruženja i stručnjaka nisu želeli da zaradu proslede ekološkim fondovima. Da sve bude zanimljivije, prema računici koju smo izveli na osnovu njihovih podataka, ovaj belgijski lanac će nakon najnovijeg poskupljenja, samo na plastičnim kesama, koje se do pre nekoliko meseci nisu ni naplaćivale, zarađivati godišnje čak dva miliona evra!
Podsećanja radi, bivši direktor marketinga "Deleza" Nikola Papak je u aprilu 2018, kada su kese počele da se naplaćuju dva dinara, u izjavi za naš list tvrdio da ova kompanija neće od toga zaraditi ni dinara i da je jedini cilj ekologija i očuvanje prirode.
Već najavljuju novo poskupljenje
Reporteri "Zaštitnika potrošača" pričali su sa prodavačicama u "Delezovim" prodavnicama, koje su nam nehotice otkrile da će kese ponovo poskupeti.
- Sada je cena pet dinara, a već su nam javili da će ponovo da je povećaju - rekla nam je u neformalnom razgovoru jedna kasirka.
Da sve bude gore, belgijska kompanija je jedina koja je podigla cenu plastičnih kesa. U svim drugim velikim trgovinskim lancima koji uopšte naplaćuju kese, cena je ostala dva dinara, a kako su nam rekli svi do jednog, ne nameravaju da poskupljuju ovaj artikal.
- Naplata kesa pokazala se kao najbolje rešenje. Naš cilj nije zarada, već zaštita životne sredine, jer cena od dva dinara samo pokriva troškove kupovine kesa. Međutim, čim stavite i simboličnu cenu, građani će krenuti da vode računa i kupuju cegere. Naš prosečan kupac u kupovini potroši pet kesa, što na godišnjem nivou nije mali iznos - rekao nam je tada direktor marketinga "Deleza".
Ako se vodimo tom računicom, kao i tvrdnjom da je prodaja kesa nakon početka prepolovljena, ali i podatkom ove kompanije koja tvrdi da se u njenim objektima mesečno obavi 1.200.000 kupovina, godišnji obrt od kesa je 180 miliona dinara (oko 1,5 miliona evra). Ako od te cifre odbijemo to da petinu ove sume čine troškove kupovine i štampe kesa (oko dinar po komadu), jasno je da "Delez" ima 1.200.000 evra, odnosno 144.000.000 dinara čistog profita.
Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić ističe da se zarada "Deleza" na plastičnim kesama meri u milionima dinara.
Foto: Informer ZP
- Priča trgovaca da kese naplaćuju kako bi zaštitili životnu sredinu, a ne kako bi zaradili dodatni novac, ne pije vodu! Pre nego što su počeli da naplaćuju kese, naše udruženje prisustvovalo je sastanku sa najvećim trgovinskim lancima gde su svi do jednog tvrdili da ne žele da zarade na kesama, već samo da nateraju građane da ih što manje koriste kako bi se smanjilo zagađivanje životne sredine. Mi smo zato predložili da svu zaradu od prodaje kesa daju u ekološke fondove ili dobrotvorne svrhe. Rekli su da će razmisliti, ali, naravno, od toga nije bilo ništa! Da ne spominjemo da ta kesa njih košta manje od dinar, pa samim tim i da se njihova zarada meri u milionima - kaže Bumbić i dodaje:
Računica
Kese koje se prodaju po ceni od dva dinara trgovce staju svega 80 para, a sa štampom između dinar i dinar i po
Dragan Dubovski, proizvođač kesa
- Takođe, da je njima ekologija na pameti, stavili bi cenu od 20 dinara, tada gotovo niko ne bi želeo da baca tolike pare i problem bi bio rešen. Dva dinara, pa čak i pet će gotovo svako bez razmišljanja da plati. Međutim, kada bi naplaćivali 20 dinara, onda bi im prodaja kesa drastično opala, a to se njima ne isplati jer bi ostali bez te dodatne zarade koju do sada nisu imali. Ipak, ako u kompaniji "Delez" i dalje tvrde da žele da zaštite prirodu, ja ih opet pozivam da te pare daju nekom ekološkom udruženju.
Da "Delez", kao i ostali trgovinski lanci koji za sada tvrde da neće podizati cenu kesa, zarađuju na njima veliki novac, ali i dalje zagađuju prirodu oko nas za Zaštitnik potrošača, potvrdio je i Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
POKVARENA VRATA U "MAKSIJU" ČOVEKU UNAKAZILA LICE! Za ovo bi u svetu kompanije PLATILE MILIONE!
- Nisam siguran da je došlo do smanjenja zagađenja upotrebom plastičnih kesa iz prodavnica, ali sam sasvim siguran da je došlo do neplaniranog povećanja profita u prodavnicama. Baš se pitam za koliko miliona se povećao njihov profit otkako su počeli da naplaćuju kese. Kese koje kupujemo i dalje se teško raspadaju, a sada ih plus i plaćamo! Svi se slažemo da treba smanjiti zagađenje, ali smatram da ovo rešenje nije dobro. Svuda u svetu se koriste papirne kese koje se brzo raspadaju i ne štete prirodi. Zašto ih ne bismo i mi uveli i naplaćivali ako treba? Još jedno dobro pitanje je zašto je cena tako mala? Ako i dalje koristimo plastične kese, one će svakako štetiti prirodi, ali ako basnaslovno povećamo cenu i žestoko udarimo po džepu potrošače, zaista će dva puta razmisliti pre nego što je kupe - kaže Nikolić i apeluje:
Bumbić: "Delez" truje svoje radnike
Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić ističe da ne možemo očekivati da kompanija "Delez" misli o uštedi svojih potrošača kad svoje radnike svesno truje.
- U njihovim radnjama koriste papir za fiskalne račune koji u sebi sadrži opasno jedinjenje bisfenol, koje ima ozbiljne posledice po zdravlje! Naime, razlika u ceni cele rolne ovog papira sa bisfenolom i one bez ove supstance je svega dva do tri dinara. Oni ne planiraju da plate dva dinara više za bezbedan papir sve dok ih zakonom ne nateraju. Tu su najugroženije njihove kasirke, koje su konstantno u dodiru sa ovim papirom - upozorava Bumbić.
- Hajde da u prodavnice nosimo cegere i platnene kese, tada nam uopšte neće trebati plastične! Na taj način nećemo zagađivati prirodu oko nas, a dodatni plus je što nećemo bespotrebno puniti kase marketa.
Ovo što su nam pričali predstavnici potrošačkih udruženja dodatno potvrđuje Dragan Dubovski iz firme "Sofija plast", koja se bavi proizvodnjom i prodajom plastičnih kesa i koji je za "Zaštitnik potrošača" otkrio da jedna kesa košta svega 80 para i da uz to trgovinski lanci na veću količinu dobiju i popust.
- Kese koje se prodaju po ceni od dva dinara u prodavnicama širom Srbije i pet dinara u "Delezovim" radnjama, trgovce staju svega 80 para po komadu. Ako bi želeli na njima da ištampaju naziv trgovinskog lanca, ta kesa bi stajala između dinar i dinar i po. Naravno, kada su veliki trgovinski lanci u pitanju, njima trebaju ogromne količine ovih kesa i zbog toga im ove cene budu dodatno snižene - kaže Dubovski.
POČEK U "TEMPU" JE - MINUS U BANCI! Ako u 'DELEZOVIM' RADNJAMA kupujete čekovima na odloženo BUDITE SPREMNI DA - ODMAH PLATITE!
I profesor hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu u Beogradu Petar Pfendt smatra da naplata i povećavanje cena plastičnih kesa nije ništa drugo nego izvor zarade.
- Ne možemo govoriti o zaštiti životne sredine ako se te kese i dalje prodaju. Takođe, da im očuvanje prirode nije primarni cilj, zaključujemo iz toga što te pare stavljaju sebi u džep, a ne doniraju ih, recimo, u ekološke fondove koji bi s tim novcem mogli da naprave značajan napredak. Plastične kese su problem sa nesagledivim posledicama. Zagađuju nam vazduh, vodu i zemljište - ističe Pfendt.
GLAS NARODA
Ivan Mitić (33)
Sa cenom kese od pet dinara trgovinski lanac samo dobija dodatan profit i nikako ne rešava ekološki problem. Da stvarno brinu o prirodi i ekologiji, oni bi stavili neku ogromnu cenu i niko više ne bi kupio nijednu kesu. Ovako, neki nose cegere, drugi kupe kesu, prirodu nastavljamo da zagađujemo, a hipermarket zarađuje.
Goran Stojanović (62)
Bacaju bombe, zakopavaju otrove u zemljište i ispuštaju ih u reke i sad će sve to da reše ukidanjem plastičnih kesa. To su gluposti i oni pričom o ekologiji i zaštiti prirode samo prave paravan da bi mogli odlično da zarade prodajom kesa. Zbog čega nisu uveli papirne kese kao u razvijenim zemljama nego prodaju plastične? Zato što im je bitna samo zarada.
Jovana Sušić (72)
Uvek se zalažem da čuvamo prirodu, ali mislim da ovo nije pravi način. Ako već edukacija ne pomaže, jedini način da ljude odučimo od upotrebe plastičnih kesa jeste da se stavi neka cena koju oni ne mogu da plate. Trgovinski lanci to ne žele da urade, jer ovako imaju lepu zaradu koju u onom slučaju ne bi ostvarivali. I to je začarani krug u kome se problem ne rešava, samo se narodu uzima novac.
Izeta Sokić (77)
Ne koristim plastične kese i stalno nosim od kuće platnene. To radim jer želim da očuvam prirodu i ne vidim razlog da svakodnevno plaćam kupovinu plastičnih kesa. Pored toga što mene ovaj problem ne pogađa, smatram da naplata plastičnih kesa prvo dva, a potom i pet dinara neće ništa rešiti. To je samo dobra računica za prodavnice i ništa drugo.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Sport
TOTALNI OBRT! Partizan demantovao da je potpisao ugovor sa Penjarojom
110. 12. 2025. u 13:46 >> 13:46
210. 12. 2025. u 13:46 >> 13:46
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar