Lanac brze hrane "Mekdonalds" nesumnjivo pljačka srpske potrošače. U ekonomski najrazvijenijim zemljama, gde su prosečna primanja višestruko veća nego u Srbiji, proizvodi su im jeftiniji i više od 50 odsto.
Novinari Zaštitnika potrošača prilikom boravka u Švedskoj posetili u "Mekdonalds" u prestonici ove države, gde je prosečna plata oko 4.000 evra, i platili čizburger oko 150 dinara, dok u Beogradu za ovaj isti proizvod moramo izdvojiti 240 dinara.
Tripl čiz obrok u Stokholmu košta 780 dinara, a u Srbiji 320 dinara više. Dupli čizburger je takođe kod nas značajno skuplji - plaćamo ga 470 dinara, dok ga Šveđani mogu priuštiti za samo 280.
U Srbiji su skuplji i "big mek", većina obroka, pomfrit, sokovi... Takođe, u cenovniku nismo našli nigde da se dodatno naplaćuju kečap i ostali dodaci, koji kod nas nisu nimalo jeftini (pogledaj okvir i tabelu).
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović najoštrije je osudio ovakvu poslovnu praksu, naročito imajući u vidu da se radi o najpoznatijem lancu brze hrane, koji je omiljen među potrošačima.
- Ovo je neverovatno i za svaku sankciju! Naravno, kao i u svakoj borbi za tržište i što veću zaradu, stradaju potrošači. Valjda je cilj neke firme da bude što bolja i povoljnija, ako je već popularna među kupcima, a ne da ih oštećuje na ovakav način, kao što "Mek" radi u Srbiji.
Foto: Informer
Bojkot je lek
Predsednik "Pokreta za zaštitu potrošača Srbije" Petar Bogosavljević kaže da zakonom nije zabranjeno da postavite koju god hoćete cenu i da je na potrošačima da kazne trgovca koji im prodaje male obroke za ogromne pare tako što više neće jesti tamo, nego na onom mestu gde je najbolji odnos cene i kvaliteta.
- Ovde nema kršenja zakona jer svako ima pravo na slobodno formiranje cena. Razumem gnev potrošača što burger koji ima manje od 100 grama mesa plaćaju 600-700 dinara... To znači da ako kupe dva ova burgera kako bi pojeli 200 grama mesa, to košta više od 1.200 dinara. Ali vi imate restorane i u Srbiji i u svetu gde za porciju od nekoliko zalogaja platite basnoslovno i to nije zabranjeno. Međutim, potrošače niko ne prisiljava da jedu na takvim mestima i na njima je da odluče da li će pristati da daju toliki novac za taj proizvod. Ako smatraju da ne vredi tih para, ne treba uzaludno da ostavljaju stotine komentara na društvenim mrežama, već je najbolji način da kazne trgovca tako što tu više neće dolaziti i neće ostavljati svoj novac, već će jesti negde drugde - kaže Bogosavljević.
Ekipa Zaštitnika potrošača nedavno je uradila mini-istraživanje koliko zapravo grama proizvoda dobijemo za tako visoku cenu.
Skandalozna gramaža
Tako "big mek", koji košta 500 dinara sa sve zemičkom, prelivom i salatom, ima nepunih 250 grama, a pljeskavica iz tog sendviča ima svega, verovali ili ne, 33 grama. Dakle, za 500 dinara dobićete nešto više od 60 grama mesa ("big mek" ima dve pljeskavice, prim. aut.), a ostalo je lepinja s namazima i prelivom. Poređenja radi, za dva ova sendviča možete kupiti kilogram najfinije junetine u marketima ili punjenu pljeskavicu od 300 grama sa dodatim prilogom i lepinjom.
Za 240 dinara, koliko košta čizburger, dobićete samo 33 grama mesa. Ništa bolje nećete proći ni ako poručite pileće štapiće, jer šest komada "čiken nagetsa" ima svega 107 grama, sa sve pohom, pa od pilećeg mesa verovatno ne ostane ništa. Čak ni kada uz njih poručite krompiriće, nema kvalitetnog obroka, jer je i gramaža pomfrita skandalozna, bilo da uzmete mali, srednji ili veliki. Tako je naša vaga pokazala da najmanje pakovanje pomfrita sa sve kesicom ima 74 grama, srednje 121, a najveće samo 150 grama, a raspon cena ide i do 300 dinara.
Foto: Informer ZP
Samo se kod nas kečap plaća, i to papreno!
Kesicu kečapa od 10 grama u "Mekdonaldsu" u Srbiji naplaćuju čak 60 dinara, dok je u većini zapadnih zemalja ovaj dodatak besplatan. Da je ovo nesumnjivo najskuplji paradajz sos, pokazuje računica da kilogram njihovog kečapa košta čak 6.000 dinara.
Naš sagovornik Goran Papović kaže da je takav potez nečuven:
- Pa gde ste još videli da se prilozi poput kečapa naplaćuju dodatno?! To nigde ne postoji, čak ni u najelitnijim restoranima. Zaista ne razumem kakav je to način prodaje i uopšte funkcionisanja da vam je kesica kečapa svuda u svetu besplatna, a da je u Srbiji naplaćuju. Čak i da je pet dinara, to prosto nije ispravno - objasnio je Papović i dodao:
- Smatram da poslovna politika mora da važi za sve, bilo da restoran imate u Srbiji, Americi, Sloveniji, Bugarskoj. I dalje sam šokiran činjenicom da kečap naplaćuju, i to po tolikoj ceni - ističe naš sagovornik.
Osim što nas deru na ovom dodatku, treba imati u vidu da je "Mekov" kečap u listi najnezdravijih.
Naime, analiza koja je za Zaštitnik potrošača urađena na Institutu za opštu i fizičku hemiju pokazala je da kečap iz "Mekdonaldsa" u 100 grama sosa ima čak 21,1 odsto šećera i 35 odsto paradajza, po čemu je u vrhu liste najproblematičnijih na tržištu.
Kada ih je nedavno jedan korisnik pitao zašto se samo u Srbiji naplaćuje kečap, iz "Mekdonaldsa" su mu odgovorili "da su cene svih njihovih proizvoda adaptirane u odnosu na tržište".
U ovom restoranu neće dobro proći ni ljubitelji slatkiša, jer pita koja je punjena i jagodom i vanilom nema ni 100 grama, već sa sve kutijom jedva 88 grama, a košta 240 dinara!
Domaći stručnjaci smatraju da je cenovnik ovog restorana čista pljačka potrošača, pogotovo, dodaju oni, kada se uzme u obzir kvalitet tih proizvoda.
Ne samo što je hrana iz ovog restorana preskupa za ono što se dobije u obroku već je i veoma nezdrava, smatra i nutricionista Milka Raičević. Ona naglašava da se ti proizvodi nikako ne smeju jesti svakodnevno, jer nisu zdravi, pogotovo za decu!
- Šta god mi pričali, ljudi i dalje idu tamo i jedu tu hranu! Pod hitno moramo da menjamo svest i da ljudi shvate da ta hrana nije zdrava. Činjenica je da tu hranu nikako ne smemo jesti svakodnevno, a ponajmanje to smeju da rade mališani. To nisu namirnice koje deca treba da jedu. Mi i ne znamo šta sve stavljaju u obroke koje nam serviraju, jer je njihova receptura tajna. Svakako, istina je da tu hranu nikako ne možemo svrstati u zdravu - napomenula je ona.
Šta nam obrok iz 'Meka' uradi za 60 minuta
Da konzumiranje hrane iz "Mekdonaldsa" nije zdravo, to znamo, a šta jedan njihov srednji obrok učini našem organizmu, detaljno je objasnila dijetetičarka dr Helen Bond.
Foto: Informer
Ona je to pokazala kroz primer šta se dešava sat vremena nakon što pojedemo "big mek", srednji pomfrit i sve to zalijemo šejkom od jagode. Prvih nekoliko minuta kada jedete ovaj obrok verovatno nećete osećati ništa osim zadovoljstva. A šta se dešava u narednih 60 minuta pročitajte OVDE.
Namirnice po marketima iz dana u dan postaju sve lakše, ali zato njihova cena rapidno raste! Taman kad su se pomirili sa kesicama čipsa punim vazduha i sličnim proizvođačkim prevarama, potrošači u Srbiji sada se susreću i sa pakovanjima čokolade, pavlake, kečapa, majoneza, pudinga, jogurta i mleka koja su postala lakša od tri do čak 20 grama odnosno mililitara, ali je zato cena nekih otišla i do 100 odsto.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Namirnice po marketima iz dana u dan postaju sve lakše, ali zato njihova cena rapidno raste! Taman kad su se pomirili sa kesicama čipsa punim vazduha i sličnim proizvođačkim prevarama, potrošači u Srbiji sada se susreću i sa pakovanjima čokolade, pavlake, kečapa, majoneza, pudinga, jogurta i mleka koja su postala lakša od tri do čak 20 grama odnosno mililitara, ali je zato cena nekih otišla i do 100 odsto.
Dok se svet sve oštrije deli na tabore i dok se od gotovo svih država svakodnevno ultimativno zahteva da izaberu stranu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je dokazao da vodeći mudru i nezavisnu politiku uspeva da drži otvorena vrata Srbije i prema Istoku i prema Zapadu.
Nakon blokade crnomorskih luka, glavni tok tereta za ukrajinske oružane snage preusmeren je preko Odeske oblasti i ukrajinskog dela delte Dunava ka granici sa Rumunijom.
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin reagovao je povodom monstruoznih pretnji koje su mu upućene putem društvenih mreža, jasno ukazavši da je reč o produktu toksične i opasne politike koju opozicioni blokaderi kontinuirano sprovode.
U prvom Kolegijumu Informer TV, posle 11 časova objavljujemo audio-snimak GOSI službe sa blokaderskog plenuma na kome blokaderi jedni druge najstrašnije optužuju, pljuju, obračunavaju se među sobom i najavljuju nova izbacivanja zbog "neposlušnosti".
Antisrpska histerija u režiji podgoričkih medija ponovo dostiže svoj vrhunac. Preko režimskih novina "Vijesti", javnosti se serviraju smernice za vođenje spoljne politike po kojoj prema Hrvatima treba biti strpljiv, dok sa Srbijom treba držati distancu.
Gostujući u islamističkim medijima, Nenad Čanak je izrekao seriju laži o navodnoj prodaji srpske zemlje i resursa, a sve sa jednim jedinim ciljem – kako bi opravdao poziv na streljanje predsednika Aleksandar Vučića!
Slučaj anonimnog slanja oko 40 erotskih fotografija jedne zagrebačke učiteljice, koje su u kovertama stigle na adrese državnih institucija, od Ministarstva prosvete do škole i policije, dobio je sudski epilog posle 5 godina agonije.
Pripadnici policije uhapsili su B. Ž. (54) iz Ražnja zbog sumnje da je izvršio dva krivična dela polnog uznemiravanja na štetu dve maloletne devojčice sa teritorije ove opštine.
D. K. iz Smedereva, B. Ć. iz Čačka, D. S. iz Kragujevca, M. K. iz Ovče, M. R. iz Kruševca i N. S. iz Čačka saslušani su juče u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Svetska mora dostigla su u julu ove godine najviše temperature ikada zabeležene za taj mesec, potvrdili su naučnici, navodeći da je prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona nadmašila prethodni rekord iz 2023. godine.
Malo je verovatno da će Rusija obustaviti svoju raketnu kampanju protiv Ukrajine uprkos rekordnom broju balističkih napada, s obzirom na to da Moskva nastavlja da premašuje proizvodne ciljeve, izjavio je zamenik načelnika ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki.
Nizak vodostaj rizikuje zaustavljanje teretnog saobraćaja na ključnom delu Rajne ove nedelje, efektivno deleći kritični plovni put na dve odvojene zone, saopštilo je danas Savezno udruženje nemačkog rečnog brodarstva (BDB).
Sve ono čime je obilovala naslovna strana Večernjih novosti tog 10. avgusta 1954. ukazivalo je na tektonske poremećaje u svetskom poretku i na nove lokalne ratove, iako je od završetka onog svetskog, najvećeg koga je svet ikad video, prošlo tek svega devet godina.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Kraj avgusta donosi velike promene za Device i Ribe, a astrolozi im predviđaju period u kojem bi nove prilike, dogovori i izvori prihoda mogli da se nižu sve do kraja godine.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.