Devojčica nađena u Savi žrtva trgovine ljudima, uz učešće roditelja? Novi detalji misterioznog slučaja!

Telo devojčice staro osam godina pronađeno je 22. marta u Savi, zakačeno za splav na levoj obali reke na Nobom Beogradu.

Kako je telo u fazi raspadanja, policajci na uviđaju nisu mogli da utvrde više detalja samo na osnovu vizuelnog pregleda, te je telo poslato na Institur za sudsku medicinu radi obdukcije, koja je trebalo da utvrdi vreme i uzrok smrti, kao i identitet devojčice.

Ono što je misterija u čitavom slučaju jeste činjenica da nestanak devojčice nije prijavljen kako kod nas, tako ni u regionu.

- I te kako je moguće da nestanak ne bude prijavljen, što se desilo i u Brčkom. Brčko je pokazatelj da veliki broj roditelja učestvuje u trgovini svojom decom, dakle da se često deca prodaju, i vrlo je moguće da je i ovo dete, koje je pronađeno u Savi, upravo žrtva trgovine decom, a uz učešće roditelja. Naravno, sada ostaje još jedno pitanje i očekujem da DNK i obdukcija daju odgovor kog je porekla dete, zato što imali smo slučaj gde su migranti u jednom momentu upali u reku i postoji mogućnost da ako jedno takvo dete upalo u reku, možda je doplutalo ili na neki način došlo do Beograda. Međutim, definitvno nije prijavljen slučaj ni u jednoj zemlji, ni u Hrvatskoj ni u BiH. Imamo jedan slučaj nestanka deteta od tri godine u Hrvatskoj. Dete je nestalo u blizini reke, čak se smatra i sumnja na utapanje, ali nijedan drugi slučaj uzrasta 10 godina, jer sam to dobio kao poslednju informaciju iz MUP, nije prijavljen nestanak za uzrast takvog deteta. Dakle, da li su u pitanju migranti, to je moguće, ali ukoliko nije, onda je definitivno u celu priču upletena porodica. S druge strane, mnogo je važno znati, kada se uradi obdukcija, i da li je utapanje razlog smrti i eventualno da li je u pitanju nasilna smrt, jer od toga može da zavisi u kom pravcu treba da ide istraga i kako doći do odgovora otkud telo u Savi - kaže za Republiku Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Hronika

Jedna devojčica je pobegla i spasila svu decu iz "kuće strave u Brčkom"! Ona sada ima samo jednu želju!

U kući strave u Brčkom policija je prošle nedelje pronašla čak 31 dete za koje se sumnja da su bili žrtve trgovine ljudima.

05.03.2025

22:05

Hronika

Nisu samo bosanski i hrvatski državljani, već i deca iz drugih evropskih zemalja! Tužilac izneo nove detalje o "kući strave" u Brčkom!

Radmilo Ivanović, vršilac dužnosti glavnog tužioca Brčko distrikta BiH istakao je da se preduzimaju određene istražne radnje u vezi s pronalaskom 31 deteta u porodičnoj kući u Brčkom.

05.03.2025

06:30

Foto: printscreen

''Brčko'' dobro organizovaa trgovina decom

Igor Jurić je prokomentarisao i slučaj ''Brčko''.

- Organizovani kriminal je u pitanju, ovo jeste trgovina decom i moje je pitanje samo i voleo bih da znam koliko je dece do danas prošlo kroz tu kuću i gde su ta deca završila. Mislim, kad bismo došli do tih informacija, da bismo tek tad bili prestrašeni - kaže u intervjuu za Republiku Jurić i napominje da su oni u tom objektu i u ljudima koji su brinuli o toj deci, jer su osobe koje su čuvale tu decu bile prepoznate kao osobe kojima su deca mogla da se povere i ostave neko vreme tu da borave.

Foto: rtv hit

- To je idealna maska, čuli ste komšije. Imam izuzetno dobru komunikaciju i saradnju s Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske, gde su mi potvrdili da su tu zaista deca često bila smeštena. Međutim, ono što je vrlo teško saznati jeste ko su zapravo ta deca jer su tu deca dolazila i odlazila. Veliki broj dece je u pitanju. Niko nije posumnjao, pričam o komšijama i ljudima koji su znali da tu postoji neko ilegalno obdanište ili mesto gde se okupljaju deca, ali da niko nije to prijavljivao nadležnim institucijama. S druge strane, to nam je pokazalo da na mestima gde institucije ne rade dovoljno dobro posao može da se desi ovakav slučaj. Ja, ipak, koliko god smo mi u jednom regionu, ne mogu zamisliti da na jednom mestu imate 30 dece uzrasta od dve do 12 godina i, jednostavno, niko ne reaguje. Mi ipak nismo na tom nivou i nivo svesti i u našoj zemlji je ipak to na mnogo višem nivou nego, recimo, u Bosni i Hercegovini, konkretno Brčko distriktu. Tako da je ovo jedan pokazatelj da trgovina decom u Srbiji i u regionu postoji, da na tome takođe moramo mnogo više raditi da edukujemo građane da se, kad se tako nešto ili posumnja ili prepozna, mora reagovati, a naravno da institucije moraju više da proveravaju takve objekte i da ne dođemo u situaciju u kakvu smo došli u Brčkom - naglašava Igor Jurić.

U 2023. prijavljeno 1.525 nestanaka dece

Podaci za prošlu godinu još nisu gotovi, a u 2023, kako tvrdi Igor Jurić, bilo je prijavljeno 1.525 nestanaka dece, a od toga 1.510 pronađeno je uspešno i za 15 dece nismo imali podatke.

- To su, samo da napomenem, uglavnom deca koja su žrtve porodičnih otmica, gde jedan roditelj, koji najčešće nije zakonski staratelj, jednostavno otme dete od drugog rositelja, prebaci ga preko granice i tada ovaj roditelj, jednostavno, gubi trag svom detetu. Dakle, to je najčešće neki uzrok, ali, s druge strane, imate i tu neku sivu brojku kad su u pitanju eventualno i maloletnički brakovi, gde, jednostavno, dete, izmanipulisano, samovoljno odlazi i tu mu se gubi trag. U svakom slučaju, mi svake godine u Srbiji, to nam je negde prosek, imamo između 1.300 do 1.500 prijavljenih nestanaka, ali od toga 99 posto se pronađe i ostane taj jedan famozni posto nestale dece za kojima porodica ili svesno ili nesvesno i ne želi da traga. Nažalost, godišnje imamo jedan-dva slučaja kriminalne otmice, imamo i slučajeva suicida. To su sve neke stvari koje spadaju u fenomen nestanaka dece i mi to moramo da shvatimo da svako od nas, svaka porodica, svaki roditelj mora da bude svestan toga da njegovo dete može jednog dana potencijalno nestati i da je mnogo bitno da radi na prevenciji da se to ne desi, ali i na tome šta treba da radiš kada se to desi, kako treba da postupaš, kako da sarađuješ s policijom i kako da pomogneš da se to dete, ako je već nestalo, što brže vrati kući - zaključuje Igor Jurić i objašnjava da deca mogu da završe mrtva u slučajevima trgovine ljudima ukoliko predstavljaju opasnost za ljude koji trguju njima, kao i ukoliko je dete žrtva trgovine organima. 

Foto: Ustupljene fotografije

- Za svakog trgovca ljudima, ukoliko žrtva postane opasnost, ukoliko ne sarađuje, ukoliko ne želi i pod uticajem straha da izvršava neke stvari, onda ta osoba postaje u jednom momentu meta i tu nema milosti. Dakle, kada govorimo o trgovcima ljudima, oni su izuzetno beskrupulozni i nemaju apsolutno milosti prema žrtvama. Ogroman je novac u pitanju. Često su tu i institucije uključene i tu ne sme da dođe do rizika da bi se otkrili identiteti ljudi koji se bave trgovinom decom. I to je ono što je ključno. Dakle momenat kada se dovodi u rizik identitet ljudi ili eventualno odgovornost ljudi koji se bave tim kriminalnim delatnostima, dovodi do toga da ti ljudi, jednostavno, ne prezaju ni od čega i ubijaju svoje žrtve - kaže Igor Jurić.

Kako objašnjava, novih informacija u slučajevima Barbare Vitez, Biljane Đorić, male Eleonore i drugih nema.

- U kontaktu sam s tim porodicama i nismo dobili neku novu informaciju. Ono što mogu da kažem iz direktnih kontakata s tim ljudima jeste da su oni nekako izgubili nadu, tačnije osećaju se mnogo zapostavljeno i zanemareno od društva jer ostaju zaboravljeni ljudi. Tim ljudima maltene niko sada i ne prilazi i teško je te ljude i pitati: "Kako ste", znajući da nemaju apsolutno nikakvu informaciju u vezi s njihovim detetom - kaže Jurić i dodaje da je sada mnogo bitno da profunkcioniše javni registar nestalih lica jer to je jedini način da eventualno te slučajeve vraćamo u fokus.

Sve dok, kako tvrdi Jurić, to ide sporadično, neće se ništa uraditi jer to mora sistemski da se radi.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.