Jedan je ubedio porodicu da je njihov nestali sin, drugi je ubio svoju porodicu pa 18 godina živeo pod tuđim imenom, dok je treći koristio desetine lažnih identiteta da umakne policiji. Njihove neverovatne prevare godinama su zbunjivale istražitelje, a istina je na kraju ipak isplivala na površinu.
Upravo zahvaljujući lažnim identitetima pojedini su godinama uspevali da ostanu korak ispred policije i međunarodnih istraga.
Frederik Bourdin: "Kameleon" koji je ukrao desetine identiteta
Francuz Frederik Bourdin u kriminalističkim krugovima poznat je kao "Kameleon", čovek koji je tokom života koristio desetine lažnih identiteta i godinama uspevao da prevari policiju, socijalne službe i državne institucije širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Foto: profimedia
Frederik Bourdin
Bourdin je još kao tinejdžer počeo da se predstavlja kao nestala ili napuštena deca, koristeći činjenicu da je izgledao znatno mlađe nego što jeste.
Tokom godina promenio je više od 30 identiteta, predstavljajući se kao maloletnik iz različitih država. Koristio je lažna imena, izmišljene biografije i uverljive priče o tome da je pobegao od zlostavljanja ili da je izgubio porodicu, zbog čega su mu socijalne službe često poverovale.
Njegova najpoznatija prevara dogodila se 1997. godine, kada se u Španiji predstavio kao Nikolas Barklej, trinaestogodišnji dečak iz Teksasa koji je nestao tri godine ranije.
Iako je Bourdin tada imao 23 godine, govorio francuskim akcentom, imao tamnu kosu i smeđe oči, dok je nestali Nikolas bio plavokos i plavook, uspeo je da ubedi američke i španske vlasti da je upravo on nestali dečak.
Foto: Facebook
Nikolas Barklej/Frederik Bourdin
Nakon što je prebačen u Sjedinjene Američke Države, porodica Barklej prihvatila ga je kao svog sina. Nekoliko meseci živeo je u njihovoj kući, davao intervjue i ponašao se kao da je zaista Nikolas.
Tvrdio je da su ga otmičari godinama zlostavljali, zbog čega je, navodno, promenio izgled i akcenat. Njegova priča bila je toliko uverljiva da su joj poverovali čak i pojedini istražitelji.
Prevara je razotkrivena tek kada je privatni istražitelj primetio brojne nelogičnosti, a DNK analiza definitivno potvrdila da muškarac nije nestali dečak.
Istraga je kasnije otvorila i brojna pitanja o samoj porodici Barklej, pa su pojedini istražitelji godinama sumnjali da su prihvatili Bourdina jer su znali da pravi Nikolas nikada neće biti pronađen.
Zbog lažnog predstavljanja i falsifikovanja identiteta Bourdin je više puta hapšen i osuđivan u različitim državama. Iako nije počinio nasilne zločine, ostao je upamćen kao jedan od najneobičnijih prevaranata modernog doba, čovek koji je uspevao da postane neko drugi gotovo kad god je to poželeo.
Njegova priča inspirisala je dokumentarni film "The Imposter" iz 2012. godine, koji je detaljno rekonstruisao jednu od najneverovatnijih krađa identiteta u savremenoj istoriji.
John List: Pobio porodicu, promenio ime i skoro dve decenije živeo kao drugi čovek
Jedan od najpoznatijih američkih begunaca svih vremena bio je Džon Emil List, računovođa iz Vestfilda u saveznoj državi Nju Džerzi, koji je 9. novembra 1971. godine počinio jedno od najjezivijih porodičnih ubistava u istoriji SAD.
Tog jutra je, prema utvrđenim činjenicama, najpre usmrtio suprugu Helen i svoju majku Almu. Potom je sačekao da se njegovo troje dece Patrisija (16), Džon (15) i Frederik (13) vrate iz škole, nakon čega ih je jednog po jednog ubio iz vatrenog oružja.
Tela članova porodice pažljivo je položio u plesnu salu porodične vile i prekrio ih vrećama za spavanje. Zatim je očistio mesto zločina, uključio radio stanicu koja je emitovala verski program kako bi izgledalo da je neko u kući, ugasio grejanje, zatvorio sve bankovne račune i poslao pisma školi, poslu i drugim institucijama u kojima je naveo da porodica odlazi na duže putovanje.
Sastavio je i pismo od pet stranica namenjeno svom svešteniku, u kojem je tvrdio da je ubio porodicu jer je verovao da će ih na taj način "spasiti od grešnog života" i omogućiti im odlazak u raj.
Zbog toga što je kuća bila ogromna, a List je pre odlaska obustavio dostavu novina i mleka, niko nije posumnjao da se nešto dogodilo. Tela su otkrivena tek skoro mesec dana kasnije, kada su komšije primetile da porodicu dugo niko nije video.
List je nakon bekstva otišao prvo u Kolorado, a zatim u Virdžiniju, gde je preuzeo identitet svog nekadašnjeg studijskog kolege Roberta Petera Klarka, koji je preminuo godinama ranije.
Pod tim imenom zaposlio se kao računovođa, redovno posećivao luteransku crkvu, stekao nove prijatelje i 1985. godine ponovo se oženio. Njegova druga supruga nikada nije posumnjala da živi sa jednim od najtraženijih begunaca u Americi.
Foto: Youtube printscreeen
Poternica Džona Lista
Gotovo 18 godina uspešno je izbegavao policiju, sve dok njegov slučaj nije prikazan u televizijskoj emisiji "America's Most Wanted" - Najtraženiji u Americi.
Za potrebe emisije urađena je bista sa prikazom kako bi List mogao da izgleda nakon skoro dve decenije provedene u bekstvu. Upravo zahvaljujući toj rekonstrukciji jedan njegov komšija prepoznao je muškarca koji se predstavljao kao Bob Klark i obavestio FBI.
Foto: Youtube printscreeen
Bista koju je napravio FBI
Džon List uhapšen je 1. juna 1989. godine. I nakon hapšenja u početku je negirao da je reč o njemu, ali su otisci prstiju i druga dokumentacija brzo potvrdili njegov pravi identitet.
Foto: Youtube printscreeen
Hapšenje Džona Lista
Na suđenju je proglašen krivim za pet ubistava i osuđen na pet uzastopnih doživotnih kazni zatvora, čime je praktično izgubio svaku mogućnost da ikada bude pušten na slobodu. Umro je 2008. godine u zatvorskoj bolnici u 82. godini života.
Foto: Youtube printscreeen
Hapšenje Džona Lista
Radoje Zvicer: Mreža lažnih identiteta
Dok su Frederik Bourdin i Džon List pod tuđim imenima gradili nove živote, vođa kavačkog klana Radoje Zvicer koristio je sasvim drugačiju taktiku.
Prema podacima Europola i više evropskih istraga, godinama je koristio čitavu mrežu lažnih identiteta i falsifikovanih dokumenata kako bi nesmetano putovao, prelazio granice i izbegavao hapšenje.
Istraga koju su zajednički vodili Europol i policije više evropskih država pokazala je da je Zvicer raspolagao sa najmanje 14 različitih identiteta, za koje su korišćeni autentični pasoši i lična dokumenta izdavana na tuđa imena. Dokumenta su poticala iz više država, među kojima su Srbija, Crna Gora, Slovenija, Grčka i Nemačka.
Među identitetima koje su istražitelji povezali sa Zvicerom nalazila su se imena poput Slobodana Zeca, Josipa Babića, Dragana Gojkovića, Davora Langa, Ferenca Karolija, Davida Grepa i Leosa Salonikiosa, dok se sumnja da je koristio i više drugih identiteta koji nikada nisu javno objavljeni.
Prema navodima istražitelja, zahvaljujući toj mreži lažnih identiteta mogao je da iznajmljuje stanove, otvara bankovne račune, rezerviše hotele, registruje telefone i prelazi međunarodne granice bez izazivanja sumnje.
Upravo zbog toga godinama je uspevao da ostane korak ispred policije, uprkos činjenici da se nalazio među najtraženijim osobama u Evropi.
Jedan od identiteta koji je izazvao posebnu pažnju bio je Slobodan Zec, za koji je, prema optužnici u Srbiji, pribavljena autentična lična dokumenta sa neistinitim podacima.
Zbog pribavljanja lažnog srpskog pasoša i drugih isprava na to ime, Viši sud u Novom Sadu osudio je Zvicera u odsustvu na 15 meseci zatvora zbog navođenja na overu neistinitog sadržaja i falsifikovanja isprava.
Objavljivanjem dešifrovanih poruka sa aplikacija Sky ECC i Anom, kao i dokumentacije Europola, javnost je prvi put dobila uvid u razmere sistema lažnih identiteta koji su koristili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa.
Zvicer je u tim istragama označen kao jedan od najupečatljivijih primera kriminalca koji je godinama uspevao da prikrije svoje kretanje zahvaljujući pažljivo izgrađenoj mreži falsifikovanih identiteta i dokumenata.
Foto: Libertaspres/Sky
Radoje Zvicer
Ipak, istorija pokazuje da nijedan lažni pasoš, promenjeno ime ili novi život ne mogu večno da sakriju istinu. Pre ili kasnije, pravi identitet ispliva na površinu, a sa njim i zločini od kojih su pokušavali da pobegnu.
Dom bi za svako dete trebalo da predstavlja mesto sigurnosti, zaštite i bezbrižnog odrastanja. Ipak, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima je upravo porodično okruženje postalo poprište najstrašnijih zločina. Smrt Katarine Janković u Srbiji, Gabriela Fernandeza u Sjedinjenim Američkim Državama i Artura Labinjo-Hjuza u Velikoj Britaniji zauvek su promenile živote njihovih porodica, ali i otvorile pitanja odgovornosti roditelja, partnera i institucija koje su mogle da spreče tragediju.
Od zazidanih zidova i kartonskih kutija do kanalizacionih cevi i betonskih buradi, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima su počinioci verovali da su pronašli savršeno mesto da sakriju telo svoje žrtve.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
U teoriji kriminalistike, prvih 48 sati nakon zločina nazivaju se "zlatnim prozorom", periodom u kojem forenzički tragovi govore najglasnije, a biološki materijal sa mesta zločina nepogrešivo ispisuje ime ubice.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dom bi za svako dete trebalo da predstavlja mesto sigurnosti, zaštite i bezbrižnog odrastanja. Ipak, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima je upravo porodično okruženje postalo poprište najstrašnijih zločina. Smrt Katarine Janković u Srbiji, Gabriela Fernandeza u Sjedinjenim Američkim Državama i Artura Labinjo-Hjuza u Velikoj Britaniji zauvek su promenile živote njihovih porodica, ali i otvorile pitanja odgovornosti roditelja, partnera i institucija koje su mogle da spreče tragediju.
Našu redakciju kontaktirao je jedan od učesnika tajnog sastanka na kojem su kragujevački blokaderi okupili svoje kandidate za blokadersku listu, a koji je, prema njegovim navodima, održan u strogoj tajnosti, na jednoj od zabačenih lokacija van grada.
Bivši poslanik u hrvatskom Saboru Ante Prkačin izjavio je da bi bio mnogo srećniji da hrvatsku politiku vodi "tip poput Aleksandra Vučića", a ne aktuelni premijer Andrej Plenković.
Na tajnom sastanku blokaderske GRG (Galaksijske radne grupe) Univerziteta u Kragujevcu, kragujevački blokaderi ponovo su razmatrali famoznu listu kandidata za predstojeće parlamentarne izbore.
Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović poručio je danas da Rezolucija o osnaživanju politickog položaja Hrvata u BiH, koja je usvojena u Hrvatskom saboru, ne predstavlja izraz dobrosusedske saradnje.
Američki influenser Džibri Bel i njegova partnerka Dajana Gudić doneli su odluku koja je iznenadila mnoge - oni su odlučili da se njihovo prvo dete rodi u Srbiji, a ne u Sjedinjenim Američkim Državama.
BMW povlači više od 29.000 automobila sa tržišta SAD zbog kvara na elektropokretaču koji može izazvati pregrevanje i požar, saopštila je agencija NHTSA.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da će američki vazdušni udari na Iran biti nastavljeni i narednih dana, uz upozorenje da će biti sve intenzivniji ukoliko Teheran ne pristane na sporazum, dodajući da trenutno ne želi pregovore sa Iranom.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda potvrdio je da su litvanske obaveštajne službe registrovale signale da bi Rusija mogla da priprema ograničene napade na kritičnu infrastrukturu u Poljskoj ili baltičkim državama.
Parlamentarni izbori u Rusiji, koji se održavaju u septembru, neće direktno uticati na dalju eskalaciju rata jer je njihov ishod unapred poznat, ali bi ruski predsednik Vladimir Putin nakon glasanja mogao da donese odluku o povećanju mobilizacije, poručio je Volodimir Zelenski.
Kulturna ustanova Božidarac uspešno je završila još jedan ciklus programa baleta za odrasle, koji je tokom proteklih meseci okupio veliki broj polaznika željnih rekreacije, umetničkog izražavanja i druženja.
Scena sa Mirom Furlan i dvoje stranih glumaca u "Lepoti poroka" zauvek je promenila domaću kinematografiju, jer je po prvi put na ekranima prikazan grupni erotski trenutak.
Legendarni muzičar, pisac i komičar dr Nele Karajlić opisao je neverovatne susrete sa dve najveće fudbalske ikone svih vremena, Dijegom Armandom Maradonom i Erikom Kantonom.
Evropska komisija pokrenula je istragu o tome da li dizajn Mete, kroz beskonačno skrolovanje i automatsko puštanje videa, svesno stvara zavisnost kod korisnika.
Slatko od smokava jedna je od omiljenih zimnica koja se generacijama priprema u mnogim domaćinstvima. Nekada je bilo omiljeno posluženje, a ni danas nije izgubilo svoju draž.
Na premijeri filma "Odiseja" u Njujorku glumisa Zendaja pojavila se u upečatljivoj kreaciji koja je odmah privukla pažnju prisutnih i modnih kritičara.
U novoj epizodi emisije "Demanti", koja se emistuje u četvrtak u 20 časova na YouTube kanalu "Informer Portal", gost je čovek koji zna sve tajne estradnjaka – voditelj Milan Milošević.
Pevačica Ana Nikolić ponovo je pratioce bacila u trans snimkom koji je podelila, a na kome se vidi kako se pevačica vrti u haljini sa resama u tržnom centru.
Pevač Andrija Bajić biće sahranjen na Novom groblju 16. jula, a njegova ćerka Milica sada se oglasila emotivnim stihovima koje je posvetila pokojnom ocu, ali i majci.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.