Mislili ste da znate kako se rešavaju zločini? Forenzičari razotkrili najveće filmske mitove (FOTO/VIDEO)

Od prigušivača koji navodno potpuno utišavaju pucanj, do DNK analiza koje se završavaju za nekoliko minuta, kriminalističke serije i filmovi stvorili su brojne zablude o tome kako zaista izgledaju policijske istrage.

Kriminalističke serije i brojni holivudski filmovi godinama su oblikovali predstavu javnosti o tome kako policija rešava zločine.

U njima se slučajevi rešavaju za nekoliko sati, DNK analize stižu gotovo trenutno, a jedan otisak prsta ili kap krvi dovoljan je da istražitelji pronađu ubicu.

Foto: Shutterstock

U stvarnosti je posao forenzičara mnogo sporiji, komplikovaniji i često neizvesniji. Mnogi dokazi zahtevaju višednevne laboratorijske analize, dok pojedini tragovi uopšte ne mogu da se pronađu ili protumače onako kako to prikazuju filmovi.

Prigušivač potpuno utišava pucanj

Jedna od najčešćih scena u akcionim filmovima prikazuje ubicu koji uz pomoć prigušivača ispaljuje gotovo nečujan hitac, dok ljudi u susednoj prostoriji ne primete apsolutno ništa.

Foto: Shutterstock

Istina: prigušivač ne može potpuno da utiša pucanj. Njegova uloga je da smanji buku i bljesak, ali je pucanj i dalje veoma glasan i lako može da ga čuje svako ko se nalazi u blizini.

Koliko će buka biti smanjena zavisi od vrste oružja, municije i samog prigušivača.

DNK analiza traje nekoliko minuta

Na televiziji istražitelji često predaju uzorak laboratoriji, popiju kafu i već imaju ime osumnjičenog.

Foto: Foto: Shutterstock, Profimedia

Istina: u stvarnosti DNK analiza podrazumeva izdvajanje genetskog materijala, njegovu obradu, poređenje sa bazama podataka i proveru rezultata.

U zavisnosti od složenosti slučaja i opterećenosti laboratorije, postupak može da traje danima, pa čak i nedeljama.

Dovoljno je obrisati pištolj i nema dokaza

Mnogi filmski negativci pažljivo obrišu oružje krpom i veruju da su uklonili sve tragove.

Foto: Shutterstock

Istina: na oružju mogu da ostanu mikroskopske čestice kože, znoj, DNK, vlakna odeće, pa čak i tragovi koji nastanu prilikom skidanja rukavica.

Forenzičari danas raspolažu metodama koje otkrivaju i ono što golim okom nije moguće videti.

Ako nosite rukavice, ne možete biti otkriveni

Filmovi često prikazuju da su rukavice dovoljne da počinilac ostane potpuno anoniman.

Foto: Youtube printscreeen

Istina: rukavice sprečavaju ostavljanje otisaka prstiju, ali mogu ostaviti druge tragove. Materijal od kojeg su napravljene, vlakna, karakteristična oštećenja ili DNK ostavljena prilikom njihovog skidanja mogu biti dragoceni dokazi tokom istrage.

Luminol otkriva samo krv

Jedna od najpoznatijih scena iz kriminalističkih serija jeste prskanje prostorije luminolom, nakon čega svetle isključivo tragovi krvi.

Foto: Shutterstock

Istina: luminol reaguje sa hemijskim jedinjenjima koja se nalaze u krvi, ali može reagovati i sa izbeljivačem, pojedinim metalima i nekim sredstvima za čišćenje. Zato pozitivan rezultat nije automatski dokaz da je na tom mestu bila ljudska krv, već predstavlja signal da su potrebne dodatne analize.

Poligraf nepogrešivo otkriva laž

Na televiziji se često prikazuje da poligraf nepogrešivo razdvaja istinu od laži.

Foto: Shutterstock

Istina: poligraf ne registruje laž, već fiziološke reakcije poput pulsa, disanja i znojenja. Te reakcije mogu biti izazvane strahom, stresom ili nervozom, zbog čega rezultat sam po sebi nije dovoljan dokaz da neko govori istinu ili laže.

Obdukcija uvek može da odredi tačan trenutak smrti

U filmovima sudski patolog gotovo uvek saopšti da je osoba preminula, na primer, u 22.17 časova.

Foto: Shutterstock

Istina: sudski patolozi najčešće određuju vremenski okvir smrti, koristeći temperaturu tela, mrtvačku ukočenost, mrtvačke mrlje, sadržaj želuca, promene na očima, stepen raspadanja, a kada je potrebno i razvoj larvi insekata. Što više vremena prođe od smrti, procena postaje manje precizna.

Ako nema tela, nema ni ubistva

Ovo je jedna od najčešćih zabluda koje se mogu čuti i van filmskog platna.

Istina: i bez pronađenog tela moguće je dokazati ubistvo ukoliko postoje drugi čvrsti dokazi, poput velike količine krvi, DNK tragova, digitalnih podataka, svedočenja ili drugih materijalnih dokaza koji nedvosmisleno ukazuju da je osoba ubijena.

Gušenje jastukom ne ostavlja tragove

U filmovima je ovo jedan od "najčistijih" načina ubistva. Žrtva se uguši, na telu navodno nema povreda, a obdukcija ne može da utvrdi šta se dogodilo.

Foto: Shutterstock

Istina: gušenje mekim predmetima često ipak ostavlja tragove. Sudski medicinari mogu da pronađu sitna tačkasta krvarenja u beonjačama i na sluzokoži kapaka, povrede usana i desni, ogrebotine oko nosa i usta, pa čak i tragove borbe ukoliko je žrtva pokušala da se odbrani.

Nijedan od ovih znakova sam za sebe nije dovoljan dokaz, ali njihova kombinacija često jasno ukazuje da smrt nije bila prirodna.

Kiša spere sve dokaze

Česta scena u kriminalističkim filmovima prikazuje jak pljusak koji navodno uništi sve tragove i onemogući istragu.

Foto: Foto: Shutterstock

Istina: kiša može da ošteti ili ukloni pojedine dokaze, ali retko kada izbriše baš sve. Krv može da prodre u pukotine asfalta ili zemlje, DNK može ostati na predmetima zaštićenim od padavina, a otisci obuće, vlakna, čestice stakla ili tragovi guma često opstanu uprkos lošem vremenu. Iskusni forenzičari znaju gde da ih traže čak i nakon obilnih padavina.

Spaljivanjem tela nestaju svi dokazi

U filmovima se često prikazuje da je dovoljno zapaliti telo kako bi nestali svi tragovi i identitet žrtve zauvek ostao nepoznat.

Foto: Shutterstock

Istina: visoka temperatura može da uništi deo dokaza, ali retko kada ukloni baš sve. Kosti, zubi, metalni implantati, proteze, hirurški šrafovi ili delovi nakita često prežive požar.

Sudski medicinari i forenzički antropolozi mogu iz kostiju da utvrde pol, približne godine starosti, visinu, stare povrede, pa čak i pojedine bolesti. U mnogim slučajevima upravo ono što je ostalo nakon požara postaje ključ za identifikaciju žrtve i rekonstrukciju zločina.

Kriminalističke serije možda jesu stvorile brojne mitove, ali su istovremeno probudile interesovanje javnosti za forenziku.

Ipak, stvarnost je daleko manje spektakularna, a mnogo više zasnovana na strpljenju, nauci i detaljima. Jedna kap krvi, vlakno odeće, mrtvačke mrlje ili trag na kosti često vrede više od desetina pretpostavki, jer u svetu forenzike upravo sitnice najčešće ispričaju celu priču.

BONUS VIDEO