Bratoubistvo najređi porodični zločin: Sestra ne diže ruku na brata!

Zastrašujući naslovi u crnim hronikama naša su stvarnost, ali u nizu zločina i teških ubistava prednjače ona u porodici: "Sin ubio oca, jer nije imao para za drogu; Majka bacila sa terase dvoje dece; Bivši muž ubio ženu; Žena zaklala supruga na spavanju; Otac pucao sinu u glavu.. Od početka ove godine već je stradalo mnogo ljudi, kojima su presudili najbliži. Međutim, slučaj da sestra ubije brata skoro je nezabeležen u sudskoj praksi i srpskoj tradiciji.

Poslednji se desio 26. oktobra 2016. godine, kada je Slavica Lazić (51) iz Kraljeva na spavanju ubila oca Predraga Aleksića (75) i brata Slavoljuba (54), a teško ranila majku Milanku (73) koja je dan kasnije takođe podlegla povredama. Kako je rekla, "iz humanih razloga!"

Jedini sličan slučaj u Srbiji, od raspada bivše Jugoslavije, pre toga se desio 18. marta davne 2000. godine u Nišu. Dušica Andrejić (53) je posle ponoći otključala vrata kuće svoga brata Miodraga Obradovića (51), ušla u njegovu sobu, iščupala gajtan iz zida i njime ga udavila. 

Pred sudom tvrdila "da hoda po paklu"

Istražnom sudiji je ovakav čin obrazložila time da "je njegova bolest uzimala maha, jer je sve neredovnije uzimao lekove i zbog toga postao nepodnošljiv". Kasnije, tokom sudskog postupka, Dušica je negirala ubistvo i u svoj završnoj reči se kroz suze obratila sudskom veću rečima "da godinu i po dana hoda po paklu". Zbog tog zločina osuđena je na 14 godina zatvora.

Miodrag je, inače, radio u Švajcarskoj dok 1985. godine nije oboleo od paranoidne šizofrenije. Tada ga je napustila žena sa troje dece. Vratio se 1991. kao penzioner. Živeo je u porodičnoj kući sa majkom, koja je umrla 1996. O njemu je brinula samo Dušica, koja je stanovala na suprotnom kraju grada. 

Da je u pitanju ubedljivo najređi zločin potvrdio je i Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, koji je svojevremeno istraživao taj fenomen.

- Institut je davno radio istraživanje o ovakom vidu zločina i došao do zaključka da su, osim pomenuta dva, od kraja Drugog svetskog rata do danas na teritoriji Jugoslavije zabeležena svega još dva ili tri takva ubistva. Zbog toga što je krajnje neuobičajen na našim prostorima i redak zločin, on i nije bio tema radova naših saradnika pa neke konkretne podatke o tome i nemamo - kazao je Radovanović.

Većina pravnika koje smo upitali da li su se ikada u svojoj višegodišnjoj praksi susreli sa takvim predmetom odgovorili su negativno, ističući da na području koje pokrivaju beogradski sudovi takav zločin nije zabeležen.

- Za preko četrdeset godina radnog staža, nisam imao nijedan slučaj gde je sestra ubila brata. Tako nešto uopšte nije primereno našoj tradiciji, jer je ljubav sestre prema bratu najčistija. Čuo sam za slučaj među Romima da je sestra "digla ruku na brata", ali se radilo o incestu, što takođe ne može da bude tretirano kao klasično ubistvo - naveo je advokat Ivan Bajazit, bivši sudija Okružnog suda. 

Foto: printscreen

 

Istog mišljenja je i advokat Toma Fila koji je otkrio da  je u svojoj praksi imao oko 800 slučajeva ubistava unutar porodice, ali nijedan gde je sestra digla ruku na brata:

- Mi smo još uvek izrazito patrijahalna sredina, koju obeležava podređena uloga žene. To je naročito izraženo u požrtvovanom odnosu sestre prema bratu. I kada je u pitanju nasledstvo, žensko dete je uvek to koje će se odreći svog prava u korist muškog naslednika. 

Žensko dete od rođenja ima predznak odlazeće

Psiholog Žarko Trebješanin još ističe da se sestrinska osećanja prema bratu ničim ne mogu opisati niti porediti, pozivajući se i na književna dela na tu temu. 

- Čistota i veličina te ljubavi najbolje je opisana u čuvenoj antičkoj drami Antigona, gde sestra gine za bratom. Sličan odnos sestre prema bratu je ukorenjen i u našem narodu pa zato bratoubistava gotovo da i nema. Koren takve emocije potiče verovatno i iz sestrinske želje za produženjem loze. Kad se u ovdašnjoj sredini rodi žensko dete, ono u startu ima predznak odlazeće, jer će kad-tad da se uda i ode iz kuće. Otud njena potreba da bratu bude podrška i očekivanje da on njoj bude oslonac - zaključio je Trebješanin.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.