Nermina, Tahira, Nermin, Mevludin: Šta se krije iz monstruoznih zločina u BiH?

Nakon tragedije koja se dogodila u Gradačcu, a koja je potresla čitav region, pa i svet, dogodio se još jedan stravičan zločin kod Živinaca.

Mevludin Aljić (58) u Podgajevima kod Živinica kod Tuzle usmrtio je nevenčanu suprugu Tahiru Čamdžić (52), a nakon toga počinio samoubistvo.

Nevenčana supruga je sinoć došla iz Nemačke, gde je bila na svadbi ćerke. Nakon povratka iz Nemačke prvo je došlo do svađe, a nakon toga je Mevludin uzeo pištolj te usmrtio suprugu, a onda počinio i samoubistvo.

Motiv ovog svirepog dela, prema prvim informacijama je ljubomora, a prema prvim informacijama u ovoj vanbračnoj zajedinici ranije nije bilo prijava za nasilje u porodici.

Foto: Instragram

I dok je većina ljudi zanemela pred užasom koji se nedavno dogodio u Gradačcu kada je Nermin Sulejmanović ubio svoju suprugu, Nizamu Hećimović, a sve to prenosio na Instagramu uživo, svedočimo još jednom užasu u Živinicama nakon samo deset dana.

Šta je okidač za agresiju u emotivnim vezama?

Sudeći po fotografijama koje su objavljivali Mevludin i Tahira samo par dana pre krvavog pira, reklo bi se da je ovaj par u skladnom odnosu, ispunjenom ljubavlju.

Razmenjivanje nežnosti, poljupci, Mevludin grli Tahiru, nežni pogledi koji govore sa fotografija sa društvenih mreža šalju poruku da ovaj par nije imao dubljih i većih problema.

Foto: facebook

Lažni sjaj društvenih mreža? Ljubomora? Nesigurnost? Bes? Fatalna ljubav? Ili nešto sasvim drugo?

Šta muškarce nagoni na ovakav vid nasilja prema ženama upitali smo sociologa Jadranku Berić.

Partnerske zajednice, bračne i vanbračna, su jedan od najsloženijih i najintimnijih ljudskih odnosa.

- Nasilje u emotivnim, ljubavnim vezama je ponašanje između dvoje ljudi koje za cilj ima kontrolu, moć i zastrašivanja jednog od partnera, što su žene u najvećem broju slučajeva. U vezi sa slučajem Mevludina i Tahire potrebno ja naglasiti da o uzrocima nasilja možemo govoriti samo ako poznajemo oba partnera i njihov odnos, što je meni nepoznato i o tome mogu samo oni koji su im najbliži da komentarišu. Slučaj Nizame i Nermina treba biti za primer gde je dobro poznavanje dinamike, uzroka i posledica nasilja, jer je Nermin već bio poznat kao nasilnik, preduslov svrsishodnoj intervenciji i kvalitetnoj prevenciji nasilja uopšte, što je u njihovom slučaju pokazalo da kod nas intervencija i prevencija nasilja ne postoje - kaže Berić za ALOonline.

Foto: Facebook

Prema rečima Jadranke Berić, nedavna dešavanja su prevazišla pojedinačna pitanja međusobnog odnosa partnera i vreme je da se to gleda kao problem celog društva. Ovo je samo slika socio-ekonomske krize u kojoj se društvo nalazi.

- Nažalost kod nas svi sistemi, pa i porodica, počivaju na sili ili pretnji silom. Upotreba sile nam je legitimna za održavanje stabilnih odnosa, usvojena je kroz socijalizaciju i uči se da je sila ili pretnja sredstvo funkcionisanja porodice i društva uopšte - dodaje ona.

"Batina je iz raja izašla"

Berić ističe da, sociološki gledano, za nasilje su odgovorne porodice i društvo u kojem živimo.

- Ako naša deca svedoče porodičnom nasilju koje je sklono transgeneracijskom prenošenju, možemo očekivati da oni usvoje nasilje kao prihvatljivo ponašanje. Uz to dodajte nezaposlenost, siromaštvo, otuđenost, nepovoljne uslove rada, posleratno razdoblje, dakle socioekonomske činioce odgovorne za razvoj nasilja i dobićete ovo trenutno stanje eskalacije nasilja u porodicama - ističe sociolog Jadranka Berić.

Pojašnjava i da stres, frustracije, lično nezadovoljstvo pojedinaca su neki od najjačih okidača nasilnog ponašanja. Kulturne vrednosti, uticaj medija i dostupnost oružja takođe deluju na odnos pojedinca prema nasilju, pa ga on prihvata kao oblik izražavanja emocija i način kontrole drugih.

Prošle godine ubijeno 19 žena u BiH

Odbor za praćenje sprovođenja i izveštavanje po Istanbulskoj konvenciji i femicidu u BiH upozorava da je u BiH tokom 2021. i 2022. godine ubijeno 19 žena te poziva nadležne da reaguju i preduzmu mere radi sprečavanja budućih slučajeva femicida i nasilja.

Prema Istanbulskoj konvenciji, država je obavezna da postupa s dužnom pažnjom prema svim prijavljenim slučajevima nasilja nad ženama, što uključuje neophodne zakonodavne, odnosno druge mere da spreči, istraži, kazni i za dela nasilja obuhvaćena ovom konvencijom.