• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Politika

08.05.2024

13:43

Jednako proganjaju i muškarci i žene, uglavnom bivše partnere: Svi dokazi ostaju u telefonu

pretnje

Vesti

Jednako proganjaju i muškarci i žene, uglavnom bivše partnere: Svi dokazi ostaju u telefonu

Podeli vest

Beograđanka Gorana Vukmirović pre desetak dana prijavila je policiji da je proganja bivši dečko Filip P., da joj preti, da ju je pozivao sa čak 70 različitih brojeva, slao poruke sa telefona članova porodice i lažnih profila na društvenim mrežama, da joj je noću naručivao picu na adresu stana u kojem živi sa roditeljima...

Dodatno opterećenje i strah kod Vukmirovićeve izazivala je činjenica da je Filip ranije već osuđivan.

Kada je uhapšen po nalogu Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu i kada mu je posle saslušanja određen pritvor do mesec dana, Gorana je u izjavi za medije priznala da konačno mirnije spava i da se oseća mnogo rasterećenije.

- Neću se okretati više iza sebe u strahu da je on tu negde, a dugo mi je fokus bio samo to... Zanemarila sam i fakultet i posao, razmišljajući šta će Filip sledeće da uradi - kazala je Gorana.

Prijava protiv ovog mladića bila je 15. koja je od početka godine podneta Trećem osnovnom tužilaštvu zbog krivičnog dela proganjanja.

Podaci ovog tužilaštva pokazuju da proganjaju i muškarci i žene, da su načini na koji to rade različiti, kao i da neki priznaju izvršenja krivičnog dela, a da neki nisu ni svesni da su ga učinili.

Upornost je ključna

Postoji li, ipak, nešto što je zajedničko svim učiniocima krivičnog dela proganjanja? Ko su najčešće žrtve ovog krivičnog dela i koji "uslovi" moraju da budu ispunjeni da bi se uznemiravanje okarakterisalo kao proganjanje?

- Dokazivanje upornosti je ključna stvar. Ona se, pre svega, dokazuje činjenicom koliko puta je i koje radnje osumnjičeni preduzeo kako bi se približio oštećenom suprotno njegovoj volji. Najčešće se, da bi se dokazale ove činjenice, koriste izvodi koje su dobijeni od mobilnih operatera, liste poziva, tekstualne poruke koje je osumnjičeni upućivao oštećenom. Za dokazivanje proganjanja, takođe, mogu da se koriste i iskazi neposrednih očevidaca fizičkog približavanja, ali i snimci video-nadzora. Važno je sagledati kvalitet dokaza, odnosno, da li se, kada je reč o pozivima telefonom, oni upućuju noću, kakav je sadržaj komunikacije, koliko je često oštećeni pozivan. Kada je reč o porukama, bitna je njihova sadržina, odnosno, da li one sadrže samo želju da se osumnjičeni približi oštećenom ili preti da će mu se nešto loše dogoditi ukoliko ne odgovori na poruke - kažu za "Politiku" u Trećem osnovnom tužilaštvu.

Zajednički imenitelj za progonitelje ne postoji, niti se, navode u tužilaštvu, mogu izdvojiti najdrastičniji primeri. Proganjaju i muškarci i žene, a u najvećem broju slučajeva osumnjičeni i oštećeni se poznaju, neretko su bili u emotivnoj vezi koja je prekinuta.

Da li će tužilaštvo sudu predložiti da se osumnjičenom odredi pritvor, zavisi od slučaja do slučaja. Odluka se donosi na osnovu prikupljenih dokaza, ranije osuđivanosti prijavljenog i ranijih prijava protiv njega, dužine vremenskog perioda u kojem je upućivao pretnje, pokazanu upornost, kao i da li je ugrožen život onome ko je proganjan...

Osam optužnica ove godine

Podaci Trećeg osnovnog tužilaštva pokazuju da pravila nema ni kada je reč o broju podignutih optužnica zbog krivičnog dela proganjanja. Tako je u 2022. ovo tužilaštvo podnelo sudu 11 optužnih akata, prošle šest, a u prva četiri meseca ove godine osam.

U prošloj i pretprošloj godini ovo tužilaštvo je zaključilo ukupno tri sporazuma o priznanju ovog krivičnog dela.

- U ovaj broj optužnih akata ulaze i predlozi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili pak predlozi za izricanje mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Ove mere izriču se kada je tokom istrage, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatrijske struke, utvrđeno da osumnjičeni nisu bili svesni da shvate šta su radili ili da upravljaju svojim postupcima zbog različitih duševnih bolesti. Važno je naglasiti da se, prilikom donošenja presuda, u najvećem broju slučajeva prihvata predlog tužilaštva da se okrivljenom izrekne i mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim, koja ne može da bude kraća od šest meseci. Na ovaj način se oštećeni dodatno štiti, jer se pomenuta mera izvršava tek nakon izdržavanja kazne zatvora ili nakon vremena provedenog u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti. Ukoliko sud okrivljenom izrekne uslovnu osudu, ova mera postaje pravosnažna danom pravosnažnosti presude - navode u tužilaštvu.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set