Ispravka! Šta je "kolumbajn" i ko su "kolumbajnersi"? Otac ubijene Angeline povezao Kostu sa njima, dokazi ne postoje

U tekstu objavljenom na našem portalu po naslovom "OTKRIĆE! Kosta je bio deo svetskog pokreta poznatog po masakru! Poznat je po pucnjavi u Koloradu, a žrtve su deca!" navedene su informacije koje je portal Raskrinkavanje.ba ocenio kao manipulisanje činjenicama.

 

Kompletnu analizu možete pogledati na linku .

Kosta Kecmanović dečak-ubica koji je 3. maja u OŠ" Vladislav Ribnikar" počinio stravičan zločin kada je usmrtio devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, ubrzo nakon izvršenog masovnog ubistva postao je veoma popularan i ''obožavan'' među, pre svega mlađom populacijom, koja veliča njegov čin na društvenim mrežama, praveći profile pod njegovim imenom, ispisujući poruke podrške, a dokaz tome je i činjenica da je bilo slučajeva privođenja mladih zbog glorifikovanja maloletnog ubice u javnosti.

Ovo nije prvi slučaj veličanja zločinca među mladima. Naime, 20. aprila 1999. godine su dvojica dečaka Erik Haris i Dilan Klebold izvršila masovno ubistvo u srednjoj školi ''Columbine'' i tom prilikom usmrtili 12 učenika i nastavnika, a 21 osobu ranili, nakon čega su izvršili samoubistvo. Kako je ovo u to vreme bio najpraćeniji slučaj, o kom se najviše izveštavalo, ubrzo su Erik i Dilan postali svojevrsne medijske ličnosti o kojima su se stvarali brojni mitovi, što je privuklo veliki broj mladih ljudi koji su se poistovećivali sa njima i mitovima koji su kružili o izvršiteljima zločina.

Kako se dalje navodi, u početku se verovalo da su bili žrtve vršnjačkog nasilja i da je ovaj čin bila njihova ''osveta'', da su neonacisti i da su targetirali Afroamerikance, dok zapravo, dostupni podaci o njihovim životima i dokazi koje su ostavili iza sebe kao ''objašnjenje'' za počinjen zločin, ne ukazuju na sve te stvari, navodi autor Dejv Kalen u tekstu objavljenom na Atlantiku u aprilu ove godine.

Na sličan način se o Kosti govorilo kao o žrtvi vršnjačkog nasilja, spekulisalo se o nesrećnom dečaku koji nije bio prihvaćen u društvu koji je zbog svega toga promenio čak i odeljenje, što je kao i u slučaju Erika i Dilana rezultiralo stvaranjem idealne slike ubice, predstavljanjem njega kao žrtve i ''mučenika'', te traženjem pravde za njega i pravdanjem postupka.

''Fanovi'' dvojice masovnih ubica iz škole ''Columbine'' se nazivaju ''kolumbajners'' i tada su bili najprisutniji na mreži ''Tumblr''. Izraz ''kolumbajn'' je ostao žargonski sinonim za masovna ubistva u školama, a izrazom ''efekat Kolumbajn'' se opisuju posledice zločina na razne aspekte sistema i zajednice, pre svega u kontekstu imitatorskih zločina.

Foto: printscreen

 

Otac ubijene devojčice Angeline Aćimović, žrtve Koste Kecmanovića, Anđelko Aćimović govorio je na K1 televiziji da širom sveta vladaju opasni pokreti koji prete deci i privlače ih u svoje redove, a kao najopasniji je istakao ''kolumbajn'' i naveo da postoje indicije da je Kosta pratio ovu vrstu onlajn aktivnosti i foruma, ali da za to ne postoje dokazi.

- Kolumbajning predstavlja pokret koji je povezan sa incidentima školskih pucnjava -  rekao je Aćimović rekavši da su žrtve ovog pokreta deca bez kontrole kojoj je internet dostupan više nego što bi trebalo. 

- Grupa, odnosno pokret Kolumbajning je dobio naziv po prvoj masovnoj pucnjavi u Americi koja je dovela do velikih žrtava. Čine je deca, omladina i ljudi koji su skloni tome da destruktivne stvari promovišu i rade na tome da se promovišu ubistva u školama. Govore o tome kako da se oslobodite nastavnika, dece, problema... Obično su tu žrtve deca koja nemaju empatiju, koja su sklona tom pubertetskom buntovništvu. Algoritam prepoznaje njihovo raspoloženje i bilo kojim klikom na sličan sadržaj, vi ste u njihovom sistemu. Onda, sistemom levka, od 200 hiljada takvih, naprave nekoliko ubica koji stopostotno rade - ispričao je otac ubijene devojčice u Ribnikaru.  

- Postoji još jedan sistem kada dođu u niže stadijume tih zatvorenih grupa, koji se zove spektrometrija. To je dokazani naučni naziv kako uticati na mozak jedne osobe, ne morate biti prisutni, sve se sada radi preko interneta, gde vam isključe empatiju, sažaljenje i imate tačno zadatak koji treba da ispunite. Vi ste potpuno uračunljivi, ali vam je svejedno šta radite u tom momentu i završavate posao koji vam je indoktriniran u mozak - istakao je Anđelković.

Međutim ''kolumbajn'' nije nikakav pokret, organizovana grupa, niti ''svetska mreža'' pod čijim okriljem je Kosta vršio zločin, već je skup pojedinaca koji veličaju zločine Erika Harisa i Dilana Klebolda i iako postoje navodi da je Kecmanović navodno pretraživao brojne sajtove, ne postoje dokazi da je bio jedan od ''kolumbajnersa'' niti da je zločin izvršio po ''naredbi'' lidera nekih organizacija.

Inače, u pokušaju borbe protiv sve učestalijih masovnih ubistava u Rusiji, Vrhovni sud ove zemlje je na zahtev generalnog tužioca proglasio 2022. godine subkulturu “kolumbajnersa” terorističkim pokretom, a učestvovanje u ovom “pokretu” može biti kažnjivo doživotnom zatvorskom kaznom. Međutim, stručnjaci iz Rusije, ali i drugih zemalja su preispitivali i kritikovali ovu odluku, navodeći da se ne radi o pokretu i da bi to u tom slučaju značilo postojanje lideta, organizacijske strukture i predstavnika, što to nije slučaj.

Smatra se da se u ovim onlajn zajednicama uglavnom nalaze tinejdžeri koji se bore sa raznim životnim poteškoćama i da je potrebno naći adekvatniji pristup problemu.

Takođe, tokom istrage masakra u ''Ribnikaru'' je otkriveno da je Kosta pretražujući internet spoznao da kao mlađi maloletnik neće odgovarati za masovno ubistvo.

Svedočeći u postupku koji se vodi protiv njegovog oca Vladimira Kecmanovića koji mu je oružje učinio dostupnim i vodio ga u streljanu, Kosta je ispričao da je igrao nasilnu video-igru ''Valorant'', takozvanu ''pucačinu'' u kojoj timovi do petoro igrača napadaju i ''ubijaju'' jedni druge, a prema rečima stručnjaka, radi se o igri koja se smatra jednom od najtoksičnijih.

Pojašnjenja radi, video igrica "Valorant "koju je Kosta Kecmanović igrao intezivno mesecima pre zločina je timska igra smeštena u blisku budućnost. Igrači preuzimaju kontrolu nad agentima, likovima koji dolaze iz mnogih zemalja i kultura širom sveta. U glavnom režimu igre, igrači se pridružuju ili napadačkom ili odbrambenom timu, pri čemu svaki tim ima pet igrača. Igra se do istrebljenja protivničkog tima. Po mišljenju stručnjaka u pitanju je izuzetno toksična igrica, i u njoj je učestalo zlostavljanje među igračima. Istraživanja su pokazala da je čak 80 odsto svih igrača "Valoranta" u nekom trenutku igranja doživelo onlajn zlostavljanje od svojih saigrača. Pod toksičnošću se u ovom kontekstu smatraju verbalno uznemiravanje, psovke i pretnje smrću, ali i blaža negativna ponašanja poput namernog gubljenja ili napuštanja mečeva. Što opet s druge strane stvara enormnu količinu besa i želje za osvetom.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Božidar Boža Spasić dugogodišnji obaveštajac i pripadnik službe državne bezbednosti kaže da postoje razne teorije o tome kako se postaje ubica baš u godinama koje je imao ubica iz Ribnikara. 

- Da li to povezivanje putem društvenih i drugih mreža može biti ne samo regrutacija nego i korišćenje mladih mozgova da postanu to što im je plan. Ima I teorija da se kod ovih mladih ubica razvija i ignoranski odnos ne samo prema ubistvu nego i posledicama. Kada shvati, ako shvati, ignorisaće sva zbivanja oko ubistva jer se to "ne odnosi na njega". Postojanje određenih grupa za proces ispiranja mozga mladim ubicama je nesporno - objasnio je Spasić. 

Hipnotišu decu u posebnom stanju svesti - Ubijaju da ne bi bila ubijena

Psiholog Snežana Repac tvrdi da se decom u posebnom stanju svesti lako rukovodi na internetu, te da te aktivnosti roditelji moraju strogo kontolisati.

- Ako se pokrene autosugestja pod uticajem ovih tehnoloških inovacija uz ideologiju pod broj jedan, kao i nedostatak sna pod broj dva, može se doći u stanje slično hipnozi u kom je otcepljenje svesnog kontrolišućeg bića postepeno zamenljivo programom koji je unet tokom korišćenja interneta. Verujem da postoji neki entitet vođe koji je autoritet i očekivanje je za decu kao zapovest. Psihološki se može objasniti ovo slepo poslušništvo kroz razne provokacije i izazivanje straha kod dece, koja ubijaju da ne bi bili ubijeni - rekla je Repac.

Ona ukazuje na to da se lako uočava da je dete u kandžama loših uticaja i da roditelj mora da deluje čim uoči promene. 

- Treba imati strukturu dana sa obavezama. Znak da je dete u kandžama mreža je upravo zanemarivanje obaveza i povlačenje od porodice, ljudi, usvajanje nekih čudnih ideja koje su nalik sektaškom uticaju- ističe psiholog. 

Ona navodi jasne signale koji ukazuju da je dete u problemu: 

-Nedostatak sna

- noć na kompu

- drskost i otpor u ophođenju

-protivrečenje

- slaba koncentracije

-nesposobnost da slušaju govor i obraćanje

- otcepljenja od sadašnjih okolnosti 

Internet obavezno deci ograničiti

Njen kolega Dragoljub Božović ističe da roditelji svoju maloletnu decu moraju da prate i osluškuju kako ne bi upala u ovu i slične opasne zamke. 

- Mladi mozak je podložan uticajima, zato roditelji moraju aktivno učestvovati u kreiranju svesti deteta, uz školu i uticaj sredine. Bitno je da im daju smernice i da znaju šta njihova deca rade na internetu, koji su to sadržaji koji zaokupljaju njihovu pažnju. Tada će kroz različite mehanizme da im skrenu pažnju šta je loše. Deca koju nešto muči i koja su hipnotisana odnosno zaokupljena razmišljanjima su nezainteresovana za uobičajene aktivnosti, nemaju kontinuiran i dug san, a samim tim izgledaju umorno i pospano. Sve bi to jedan roditelj trebalo da primeti - kazao je Božović.

Nakon što je portal raskrinkavanje.ba ocenio ovaj tekst kao manipulisanje činjenicama, portal informer.rs je ispravio te navode. Izvinjavamo se čitaocima zbog pogrešno prenetih informacija.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.