Roditelji u ovome greše! Čine to iz najbolje namere, a prave deci medveđu uslugu

Možda se i vi kao roditelj susrećete sa određenim teškoćama u odgoju, a ponekad ih uzrokuju greške koje radimo u najboljoj nameri.

Postoje loši roditelji. Oni su nasilni, odsutni ili zanemaruju svoju decu. Ali, ako čitate članke o odgajanju srećne i uspešne dece, velika je verovatnoća da niste jedan od njih. Možda se i vi susrećete sa određenim teškoćama u odgoju, a ponekad ih uzrokuju greške koje radimo u najboljoj nameri.

Prema mišljenju mnogih stručnjaka, pomno praćenje ili čak prekomerno nadziranje dece iz ljubavi i brige može biti uzrok rastućeg nivoa anksioznosti i bespomoćnosti koja vlada među decom.

Autor Debora Heitner nedavno je u časopisu Atlantic iznela snažne argumente protiv korišćenja tehnologije za praćenje dece.

Dom i porodica

Najčešće greške roditelja! Psiholozi savetuju roditelje koje rečenice treba da izbegavaju

Većina roditelja strahuje da li su pravilno postupili prema detetu u nekim situacijama. Sigurno se događalo da neke reči izgovorite u stresu zbog premorenosti ili drugih obaveza.

07.05.2024

22:01

Društvo

Mnogo im dopuštamo? Tinejdžeri ne znaju kad su im rođeni roditelji i čime se bave - digla se bura na mrežama!

Pojedini tinejdžeri u Srbiji ne znaju kada su im rođeni roditelji, gde su odrasli, koje škole su završili i kojim poslovima se bave, tvrde mame i tate.

09.04.2024

14:16

Foto: Shutterstock

 - U istraživanju iz 2016. godine, kada je Pew Research Center poslednji put proučavao ovaj fenomen, 61 posto roditelja priznalo je da nadzire internetske aktivnosti svoje dece, a gotovo polovina rekla je da pregledava poruke ili popise poziva svoje dece - kaže se u izveštaju. 

Jedno šokantno istraživanje pokazalo je da više od 30 posto roditelja koristi tehnologiju za praćenje svoje dece nakon što odu na fakultet.

Zamenite nadzor razgovorom

Praćenje je sveprisutno, ali ima loš učinak na podučavanje dece, donošenje dobrih odluka i samostalnost.

"Praćenje lokacije vašeg tinejdžera može biti lakše nego voditi teške razgovore o tome šta očekujete od njih kada je reč o alkoholu, drogama i raznim drugim izazovima tinejdžerskog života", ističe Heitner.

 - Ali zamena nadzora za razgovor daje nam lažan osećaj sigurnosti i ostavlja tinejdžere loše pripremljene za njihovu budućnost bez nas - upozorila je ona.

Deca ne vole nadziranje, što može biti uzrok sukoba.

"Zašto bi vam deca išta rekla ako ćete ih ionako pratiti? Zar tinejdžeri ne zaslužuju prostor da u privatnosti razvijaju svoje nove, odrasle identitete? Ja sigurno ne bih voleo da su moji roditelji svedočili svakom mom nespretnom koraku prema stabilnoj odrasloj osobi", navodi Heitner.

Više samostalnosti znači manje anksioznosti

Rezultat intenzivnog oblika nadzora, omogućenog tehnologijom, je narušeno poverenje i nezrela deca. Ton može da dovede do viših stopa anksioznosti i depresije.

 - Kada ne puštamo decu iz vida, ona ne uče životne veštine i sebe pretvaraju u bespomoćne i krhke osobe, potpuno nepripremljene za svet odraslih - poručili su Kamilo Ortiz i Lenor Skenazi u The Timesu.

Dodali su da "kada je odrasla osoba uvek prisutna, fizički ili elektronski, deca ne mogu da otkriju od čega su sazdana."

Sa druge strane, kada roditelji pitaju decu koje nove izazove žele sami da savladaju i podržavaju ih u postizanju tih ciljeva, raste samopouzdanje, a anksioznost se smanjuje.

 - Statistički gledano, ova terapija samostalnosti delovala je bolje od lekova. I brže od kognitivno-bihevioralne terapij -  tvrde autori.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.