Nisi neodgovorna, možda je u pitanju psihološki problem! Ove stvari rade ljudi koji pate od anksioznosti

Ukoliko stvari shvatate lično i otkazujete dogovore u poslednji momenat, to mogu biti znaci anksioznog poremećaja.

Pojedini ljudi rade određene stvari, a možda i nisu svesni da su one zapravo pokazatelj anksioznog poremećaja. 

Detaljnije o tome objasnila je psihoterapeut Nada Marjanović - evo čemu su ljudi skloni zbog anksioznosti:

- Stvari shvataju uglavnom lično

- Otkazuju dogovore u poslednji momenat

- "Odlutaju" u toku konverzacije

- Brzo im postane dosadno

- Povremeno imaju vrtoglavice

- Često proveravaju ko ih gleda

- Ovo su neki od karakterstičnih načina reagovanja kada smo anksiozni. Navedeno reagovanje je često povezano sa strahom od odbacivanja, ambivalentnim osećanjima i napetim nervnim sistemom.

Danas anksioznost postaje gotovo redovna pojava zbog zahteva i brzine modernog života, kao i stalne izloženosti stimulusima i kontinuirane izloženosti stresu - navodi Nada i dodaje:

Foto: freepik

- Sklonost tome da stvari shvatamo lično može biti posledica preosetljivosti na tuđe reakcije ili tumačenje situacija kao pretnje. Otkazivanje dogovora u poslednji trenutak može biti povezano sa strahom od suočavanja sa određenim situacijama ili preplavljenosti emocijama. "Lutanje" u mislima tokom konverzacije može biti posledica manjka koncentracije i potrebe za samoregulacijom u socijalnim kontekstima. Brzo dosađivanje može biti rezultat povećane napetosti i nemira koji nam otežavaju da se fokusiramo ili uživamo u trenutku. Povremene vrtoglavice mogu biti fizička manifestacija anksioznosti i odgovor na povećanu napetost u telu. Često proveravanje reakcije drugih osoba na nas može ukazivati na osećaj straha od procenjivanja i osude drugih.

Razvijanje strategija samoregulacije, kao što su tehnike disanja, vežbe opuštanja, umirujući razgovori, pisanje, pohađanje psiholoških radionica ili traženje profesionalne pomoći, može nam pomoći da se nosimo sa anksioznošću i unapredimo našu emocionalnu stabilnost - zaključuje psihoterapeut.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.