O ovome se retko govori! 5 posledica pogrešnih dijeta - četvrta je posebno zabrinjavajuća

Prejedanje, osećaj krivice, ali i još nekoliko drugih stvari, mogu se javiti kao posledica loših dijeta.

Kada započnu neku od neproverenih, brzih dijeta, koje nisu zapravo prilagođene njima, ljudi najčešće razmišljaju samo o tome kako će brzo izgubiti kilograme, a ne i o posledicama koje to sa sobom nosi.

Nutricionistkinja Nada Vogt otkrila sa čime se sve susreću oni koji se odluče na neku takvu, najčešće restriktivnu, dijetu:

1. Prejedanje

Prejedanje je jako često posledica dijeta, većina ljudi sa problemom prejedanja, u svojoj istoriji ima držanje dijeta. Kada gladuješ, tvoj apetit biva stimulisan i raste, tako da ti se jede daleko više nego što ti je zaista dovoljno.

2. Podstiče to da ne slušaš signale svog organizma

Kada slepo pratiš šta negde piše da treba da jedeš, lako vremenom prestaneš da čuješ signale koje ti organizam šalje. Kada dugo ignorišeš osećaj gladi, on više neće biti "normalan". Ili će se isključiti, a mnogo češće preći u napade prejedanja, jer organizam više ne zna kada će ponovo dobiti hrane. Cilj pravilne ishrane je da ti vrati sve te osećaje i sluh za iste.

3. Kilogrami se vrate, često i više nego pre početka dijete

Ne da se samo vrate, već se ljudi i dodatno ugoje. Svaki put kada držiš dijetu, sve više gubiš kontrolu i sve veću štetu nanosiš sebi. Koliko ljudi poznaješ da su nakon dijete trajno izgubili kilograme? A koliko onih koji se i dalje bore sa time?

Foto: Shutterstock

4. Opsesija hranom

Kada se nečega strogo lišavaš, toga postaješ još željnija. Odatle silna žudnja za hranom i to baš onom koje si se najviše odricala. Što je veća žudnja, to je veća tvoja želja za kontrolom i to se često završava pokušajem uskraćivanja, zatim i prejedanjem nakon toga. Ukoliko konstantno razmišljaš o hrani, nešto tu nije kako treba.

5. Osećaj krivice

Hrana i osećaj krivice ne bi trebalo da budu povezani. Ipak, jesu. Zašto? Zbog već pomenutog kategorisanja hrane na dobru i lošu i naše identifikacije sa izborom hrane. Ukoliko jedemo "dobru" hranu, i mi smo dobri, ukoliko jedemo "lošu" i mi smo loši. I prva stvar koje treba da se otarasimo u procesu poboljšanja odnosa prema hrani jeste to uverenje.

- Najbolji način da sebi pomognete je da odustanete od dijeta i da počnete da pratite svoj organizam i delate u skladu sa svojim telom. To svakako ne znači da vi sada treba da prestanete da brinete o svom zdravlju, da vas ishrana ne zanima, to samo znači da preusmeravate fokus sa mršavljenja na drugi fokus, dobrog osećaja u svom telu, dajete sebi šansu da se fokusirate na aktivnosti koje će vam doneti zdravstvene benefite.

Poput recimo ješću dovoljno voća i povrća, u svojoj ishrani. Biću više aktivna, pronaćiću način da je moje telo više u pokretu na način koji meni odgovara. Obratiću pažnju na san i kvalitet istog. Da li dovoljno spavam, da li pružam svom telu dovoljno odmora.

Dakle, da promenite fokus sa brojke na vagi na fokus na nešto što vas ispunjava, nešto što radite da se osećate dobro, a kada imate takav način razmišljanja, onda ćete te navike i želeti da dugoročno primenjujete. Sve što vam donosi zadovoljstvo, isupnjenje, radost, normalno je da ćete želeti da ponovite - navodi nutricionistkinja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.