Zašto kitimo novogodišnju jelku? Bitna priča koju sigurno niste znali krije se iza ove tradicije

Lepo dekorisano drvo simbolizuje početak nove godine. Zbog čega smo počeli da ukrašavamo jelke za Božić i Novu godinu?

Kićenje jelke na način na koji to danas radimo nastalo je na teritoriji Nemačke, kada se u srednjem veku za Božić jelka kitila crvenim jabukama, a na zapadu današnje Nemačke i kolačićima različitih oblika i svećama koje su simbolisale Hrista kao večnu svetlost.

U narednim vekovima, ovaj običaj se raširio po celom Starom kontinentu. U Engleskoj se jelka ukrašena bombonama, papirnim cvećem, mašnama i malim poklonima prvi put pojavila 1841. godine. Najpre je ukrašavanje drveta bilo rezervisano samo za više slojeve društva, ali su vrlo brzo svi prihvatili ovaj običaj. Doseljenici iz Nemačke su ovaj običaj preneli na tlo Amerike, a Azija je za novogodišnju jelku saznala od misionara.

Foto: pexels.com

Dom i porodica

Rođena pod nesrećnom zvezdom! Smrt joj nije dala mira - obeležila je javnu scenu, a privatno su je pratile jezive porodične tragedije (FOTO)

Glumica Marija Crnobori, bila je jedna od onih koje su svi voleli, a najveći uspeh ostvarila je u Jugoslvoenskom dramskom pozorištu.

21.12.2023

08:10

EMOTIVNI KOLAPS

Stiže pun Mesec u Raku! 27. decembar je datum koji menja sudbinu 4 horoskopska znaka

Pred kraj godine očekuje nas važan astrološki period, a to je pun Mesec u Raku (27. decembar), koji simbolizuje kraj jednog životnog ciklusa ali i velike promene za Rakove, Jarčeve, Vage i Ovnove.

21.12.2023

07:24

Međutim, postoje brojne teorije o tome od kog običaja kićenje jelke zapravo vodi poreklo. Najčešće se vezuje za simbolizam drveća u obredima pre pojave hrišćanstva, posebno za priču o Donarovom hrastu, stablu koje je drevno germansko pleme Hata smatralo svetim.

Prema legendi, hrišćanski misionar Bonifacije, koji je kasnije proglašen svecem, posekao je 723. ili 724. godine jedno od ovih stabala kako bi paganima pokazao superiornost hrišćanstva nad njihovom religijom izostanak reakcije paganskih bogova trebalo je da pokaže paganima da treba da odbace svoju religiju i prihvate hrišćanstvo. On je u tome i uspeo i trenutak opisan ovom legendom obično se smatra ključnim za pokrštavanje Germana.

Obožavanje drveća bilo je veoma često među evropskim paganima i uglavnom je preživelo njihovo prihvatanje nove religije.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.