BUDITE SE SA MIŠLJU KAKO DA SE OPET VRATITE U KREVET? Evo koji vas zapravo problem muči i OZBILJAN JE!

Budite se sa olovom na grudima i kamenolomom u stomaku. Dok ležite pritisnuti tim olovom, pitate se možete li tog jutra da ustanete, istuširate se, operete zube i lice, upristojite se i izađete među svet, a onda u njemu budete produktivni, ljubazni i komunikativni, ili jedino što možete jeste da se vratite na spavanje i povučete se u jedino mesto gde ne osećate ništa?

Ako ste se naterali da ustanete, provodite minute posmatrajući svoj odraz, pokušavajući da u njemu nekako nazrete „pravog“ pređašnjeg sebe, jer sadašnjeg sebe više ne prepoznajete. Ta osoba kojoj danas pranje zuba izgleda kao osvajanje vrha Mont Everesta niste pravi vi. To je depresija.

Kada pomislimo na depresivnu osobu, većina nas zamisliće nekoga ko zanemaruje ličnu higijenu, ne vodi računa o stilu odeće niti o njenom uklapanju, večno natmurenog i ćutljivog.

A simptome depresije, kaže psiholog i psihoterapeut dr Radmila Grujičić, možemo da razvrstamo u nekoliko kategorija.

– Fizičke manifestacije depresije jesu gubitak volje za održavanje higijene, konstantan umor, česte glavobolje, problemi sa nesanicom, promene u apetitu (bilo da je on smanjen ili uvećan), a posledice toga su: drastične promene u kilaži, nezainteresovanost za seks, tahikardija, povećana anksioznost i problemi sa vidom – objašnjava nam dr Grujičić.

Unutrašnji život osobe koja pati od depresije pun je sumnje, razočaranja i strahova.

– Osetan pad samopouzdanja, iritabilnost, neodlučnost i u najbanalnijim situacijama, bezvoljnost jesu svakodnevica osoba koje pate od depresije. Depresivni ljudi često govore o jutarnjoj uznemirenosti koja ih opseda čim se probude i otvore oči. Od životnih aktivnosti uglavnom pokušavaju da pobegnu tako što će ih prespavati – izuzetno je čest slučaj da depresivne osobe spavaju i po 10 ili 12 sati – navodi dalje dr Grujičić.

Foto: Pixabay

Takva osećanja sa kojima se depresivne osobe svakodnevno bore podrivaju samopouzdanje, pa će im se tako često javljati misli da su bezvredne, krive za sve, svima na teretu, da život nije vredan življenja jer im se ne dešava ništa lepo.

– Depresivna osoba je sklona samooptuživanju, autodestruktivna je i sebe smatra glavnim krivcem, bez prava na ikakvu odbranu. To samooptuživanje može da bude tako intenzivno i iscrpljujuće da s vremenom gasi potrebu i želju za životom, te se kao posledica toga mogu javiti i suicidne misli – kaže dr Grujičić.

Šta vam je činiti?

Za borbu protiv blage, uli umereno teške depresije, koja se javlja i prolazi postoji mnogo strategija koje možete sami isprobati.

* Izađite napolje i pokrenite svoje telo. Brojna istraživanja su potvrdila da često vežbanje može biti moćno oružje protiv neraspoloženja.

* Namirnice kao što su voće, povrće, pasulj i celo zrnevlje žitarica pomažu vašem mozgu da napravi serotonin, jedinjenje u mozgu koje reguliše raspoloženje. Sveža tunjevina, losos, sardine i skuša su bogate omega-3 masnim kiselinama, presudnim za normalno funkcionisanje mozga.

* Ako pijete kafu ili kolu samnjite njihov unos ili čak prestanite da ih pijete. Izbegavajte alkohol.

Foto: Pixabay

* Zabeležite svoja osećanja na papiru – posebno ona bolna. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su pisale o svojim najbolnijim osećanjima tokom dvadest minuta na dan drastično poboljšale svoje psihoško stanje u roku od četiri dana.

* Spavajte dovoljno. Osobe koje iz noću u noć spavaju manje od osam sati imaju sklonost ka nižem nivou serotonina.

* Ugasite televizor. Što duže gledate televiziju, to više pati vaše raspoloženje. Istraživanja su pokazala da osobe koje mnogo gledaju tv imaju sklonost ka jačem osećaju izolovanosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.